Otvori glavni meni
Kralj Davic (detalj), katedrala Fidenza

Davic (jevrejski דוד dragi, ljubljeni) je po Svetom Pismu bio kralj [1] Izraela i Judeje. Po predanju bio je naslednik prvog kralja Izraela Saula i vladao je od 1005. pne. do 965. pne. Ujedinio je 12 izraelskih plemena, a nasledio ga je sin Solomun. Davic je takođe poznat kao pisac mnogih psalma.

Zapamćen je kao najpravedniji od svih starih izraelskih kraljeva, kao i veliki vojskovođa, muzičar i pesnik. Prema predanju, Bog je izabrao Davica i dao mu obećanje da se njegova loza neće prekinuti. Jevreji veruju da će Mesija, što znači "pomazanik" (onaj koji je izabran za kralja i pomazanjem posvećen za tu službu), biti izravan potomak Davicov. Hrišćanski sveti spisi, posebno Novi zavet, ukazuju da je Isus direktni Davicov potomak. Davicova vladavina i uopšte postojanje Davica se još ne može dokazati istorijskim ili arheološkim instrumentima; najstariji pisani dokument o Davicu, takozvani natpis Tel Dana, potiče iz 9. veka pne. Za jevrejsku, hrišćansku i islamsku kulturu predanje o Davicu ima izuzetnu važnost.

Sadržaj/Садржај

Davic u Samuilovim knjigamaUredi / Уреди

Mladi DavicUredi / Уреди

Davic se rodio u Vitlejemu kao najmlađi sin pastira Jeseja. Već kao dečaka ga je prorok i sudija izraelski Samuilo na nalog Božji pomazao za kralja. Davic je došao na dvor kralja Saula koji je bio bolestan (kojeg je Bog radi greha Saulovih udario zlim duhom), te bi Davic svirao harfom (udarao u gusle) i olakšao Saulovo stanje (oterao duha). Postao je miljenik Saulov i nosio njegovo oružje.

Davic u prognanstvuUredi / Уреди

Na dvoru Saulovim Davic je brzo stekao Saulovu ljubomoru, jeste se u raznim bojevima pokazao većim junakom od njega. Saul je pokušavao da ga ubije, ali je Davicu uspelo bekstvo uz pomoć svoje supruge Mihale i njenog brata Jonatana, oboje Saulova deca.

Davic je sa svojim pristalicama bio na bekstvu dok ga je Saul sa 3.000 izabranih vojnika gonio po zemlji. Sakrivši se jednom od Saula u pećinama Engadskim Saul je ušao u pećinu radi prirodne potrebe, međutim Davic ga je poštedeo i odsekao samo skit od njegovog plašta, što Saul nije primetio. Ovo je Davic pokazao Saulu ispred pećine kao dokaz svoje lojalnosti. Duboko dirnut Saul je prorokovao Davicu da će biti kralj Izraelu posle njega i dobio Davicovu zakletvu, da će poštedeti Saulov dom.

Posle je Davic služio Filistejcima u borbi protiv beduinskih razbojnika. Kad su Filistejci krenuli ponovo na Izrael odrekli su se Davicove pomoći, jer mu nisu verovali. Davic je sa svoje strane po drugi put poštedeo Saula, oteći tajno iz Saulovog tavora Saulovo koplje i krčag, demonstrirajući time ponovo svoju vernost ali i nadmoć nad Saulu.

Davic kao kraljUredi / Уреди

 
Davit i Golijat (Karavađo)

Saul je poginuo u borbama protiv Filistejaca. Sa njim je stradao njegov sin i Davicov prijatelj Jonatan, za kojeg je Davic govorio da mu je njegova ljubav vrednija od ljubavi žene. Pošto u domu Saulovom nije bilo prestonaslednika, Davic je u Hevronu krunisan za kralja Judeje. Ovim počinje podela Izraela na severno carstvo Izrael i južno carstvo Judeja, koje će se tek posle Davica i sina mu Solomuna pokazati. Uz promišljenu politiku Davic je vezao severno carstvo za sebe i postao kralj Izraela. Davicova država se time sastavljala od Izraela i Judeje, oboje vezane za jednog kralja. Davic je zatim osvojio grad Jevus ili Salim, to jest Jerusalim, na međi Izraela i Judeje. Jerusalim nije pripadao teritoriji 12 izraelskih plemena te je bio deo kraljeve domene. Sa učvršćivanjem svoje vladavine Davic je preneo kovčeg zaveta, najveću svetinju izraelskih plemena, u Jerusalim, koji je time postao novi politički i religiozni centar Izraelaca. Vodio je uspešne ratove i naložio susednim državama od Damaska i Moava do crvenog mora svoju vrhovnu vlast. Filistejske gradove međutim nije uspeo da osvoji.

Za vreme vojnih pohoda protiv Amonićana Davic se zaljubio u Vitsaveju, suprugu svog vojskovođe Urije Hetejina, i oblegao je dok je Urije vodio ratove. Da bi sakrio preljubu naredio je svom bratancu, vojskovođi Joavu, da u boju tajno ubije Uriju. Davic je zatim oženio Vitsaveju, koja je posle Mihale, Avigeje i Ahinoame i drugih žena bila njegova osma supruga. Prorok Natan je pretio Davicu Božjom kaznom i prvo dete Davica sa Vitsavejom je umrulo. I pored tog greha Davic je ostao izabranik Božji, ali mu nije bilo dopušteno da izgradi hram Božji; ovaj je izgradio tek drugi sin Davica i Vitsaveje, Solomun. Jedan drugi sin Davicov, ustvari njegov ljubimac Avesalom, je pokušavao da svrgne oca što mu je zamalo i uspelo. Avesaloma je ubio Joav suprotno Davicove naredbe, što je Davica slomilo. Pre svoje smrti Davica su nagovorili Vitsaveja i Natan da presto ostavi Solomunu i ne starijem sinu Adoniju te je Solomun pomazan za kralja.

Samuilove knjige pokazuju dobre i zle strane Davica, njegovu ljubav, prijateljstvo i vernost, ali i njegove sumnje, oklevanje, gnev i tešku krivicu. Ovo je bez primera u pričama o kraljevima za to vreme.

Istorijski DavicUredi / Уреди

 
Pastir Davic svira harfu, statua u Izraelu.

Arheološki dokazi o Davicu i njegovoj vladavini još nema, što govori da Davicova vladavina i sina mu Solomuna, ako je postojala, nije bila onih razmera sa kojom se pokazivala u kasnijim generacijama, to jest idealizovano carstvo i velesila od reke Eufrata do crvenog mora. Iz egipatske i asirske perspektive Davic je bio najpre jedan mali, lokalni vladar, retko vredan veće pažnje. U vreme Davicovo Jerusalim je brojao možda oko 1.500 žitelja, te je u odnosu na metropole u Egipatu i Mesopotamiji bio mali gradić. Sa druge strane mora da se uzme u obzir da su izraelska plemena, ukoliko je Davicova vladavina zaista postojala, bili tek u tranziciji iz stočarskih, donegde beduinskih plemena bez većih naselja u jedno državotvorno društvo. Koliko je jedno takvo društvo u pomenutoj kulturnoj, državnoj i socijalnoj tranziciji bilo sposobno da stvori državu onih razmera koja se opisuju u kasnijim predanjima i da ostavi jasne tragove je dakle znak pitanja. Za biblijsko gledište Davicova i Solomunova vladavina pretstavljaju idealnu državu, moćna i slobodna, sposobna da se odbrani svojih neprijatelja. Same knjige Samuilove dobile su svoj konačan izgled verovatno za vreme kralja Josije u 7. veku pne., tri veka posle Davica. Davic je u to vreme već bio idealizovani kralj, kralj Josija iz doma Davicovog, tako da je sa naučnoistorisjke perspektive teško oceniti koliko prenose istiniti izveštaj a koliko mitove o jednom legendarnom kralju. Pojedini istoričari sumnjaju da je Davic uopšte postojao i da pripada legendi kao što jedan Agamemnon. U antičkom gradu Mari u severnoj Mesopotamiji pronađen je natpis davicum za vojskovođu. Ovo može da bude u vezi sa Davicom time da Davic nije bio lično ime već vojni naziv, a možda i nije (primer srpski Drago ili Dragan i latinski "drako" ili turski "dragoman"). Trenutno najraniji pisani dokumenti o Davicu potiču iz 9. veka pne., u natpisu iz Tel Dana. Svoje poreklo na Davica su pored jevrejskih kraljeva vodili isto jermenski i gruzijski kraljevi ranog srednjeg veka.

Davicova zvezdaUredi / Уреди

Glavni članak: Davidova zvezda

Suprotno možda opštem mišljenju Davicova zvezda je nastala u 13. veku prvo kao amulet (po drugima u 9. veku), da bi kasnije postao simbol i grb Jevreja. Imenovanje po Davicu irituje da je i Davic koristio taj simbol.


Proroci judaizma i kršćanstva u Hebrejskoj Bibliji
Abraham · Isaak · Jakov · Mojsije · Aaron · Mirijam · Eldad · Medad ·Sedamdeset glavara Izraela · Jošua · Fines  

Deborah · Samuel · Saul · Saulovi ljudi · David · Solomon | Gad · Natan · Ahiyah · Elijah · Eliša | Izaija · Jeremija · Ezekijel

Hosea · Joel · Amos · Obadija · Jona · Micah · Nahum · Habakkuk · Zefanija · Haggai · Zekarija · Malachi  

Šemaijak · Iddo · Azarija · Hanani · Jehu · Mikaija · Jahaziel · Eliezer · Zechariah ben Jehoiada · Oded · Huldah · Urija

Judaizam:
Sarah · Rebeka · Joseph · Eli · Elkanah · Hannah · Abigail · Amoz · Beeri (otac Hosein) · Shallum (stric Jeremijin) · Hanamel (rođak Jeremijin) · Buzi · Mordekaj · Ester · (Baruch)
Kršćanstvo:
Abel · Enoh · Danijel
Ne-židovski: Kenan · Noa · Eber · Bithiah · Beor · Balaam · Balak · Job · Eligaaz · Bildad · Zofar · Elihu
p  r  u


  1. U prevodu Svetog pisma Đure Daničića i Vuka Karadžića car.