Wikipedija

Rak (medicina)

(Preusmjereno sa stranice Kancer)

U medicini, rak ili kancer je grupa bolesti koja uključuje abnormalni rast ćelija sa potencijalnom mogućnošću da napadne ili se proširi na ostale delove tela.[1][2] Nisu svi tumori kancerozni; benigni tumori se ne šire na ostale delove tela.[2] Mogući znaci i simptomi uključuju: novi čvorić, abnormalno krvarenje, produženi kašalj, neobjašnjivi gubitak težine, kao i promene u pražnjenju creva između ostalog.[3] Mada ovi simptomi mogu da ukazuju na rak, oni se takođe mogu javiti i zbog nekih drugih problema.[3] Poznato je više od 100 različitih vrsta raka od kojih ljudi obolevaju.[2]

Rak
Sinonimimaligni tumor, maligna neoplazma
Čeoni CT snimak koji pokazuje rak pluća.
Legenda: → tumor ←, ★ centralni pleuralni izliv, 1&3 pluća, 2 kičma, 4 rebra, 5 aorta, 6 slezina, 7&8 bubrezi, 9 jetra.
Specijalnostonkologija
Klasifikacija i eksterni resursi
DiseasesDB28843
MedlinePlus001289
MeSHD009369

Upotreba duvana je uzročnik kod oko 22% smrtnih slučajeva od raka.[1] Drugih 10% čini gojaznost, loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i konzumiranje alkohola.[1] Među ostalim faktorima se nalaze neke infekcije, izloženost jonizujućem zračenju i zagađivači iz životne sredine.[4] U zemljama u razvoju skoro 20% slučajeva raka je posledica infekcija kao što su hepatitis B, hepatitis C i humani papiloma virus.[1] Ovi faktori delimično deluju tako što menjaju gene ćelije.[5] Obično je potrebno da dođe do većeg broja takvih genetskih promena pre nego što se razvije rak.[5] Približno 5–10% slučajeva raka je posledica genetskih defekata koje je neka osoba nasledila od svojih roditelja.[6] Rak se može otkriti na osnovu određenih znakova i simptoma ili skrining testova.[1] Nakon toga se obično vrše dalja ispitivanja putem medicinskog imidžinga i potvrđuje biopsijom.[7]

Mnoge vrste raka se mogu sprečiti izbegavanjem pušenja, održavanjem zdrave telesne težine, izbegavanjem prekomernog konzumiranja alkohola, konzumiranjem mnoštva povrća, voća i integralnih žitarica, vakcinacijom protiv nekih zaraznih bolesti, umerenom upotrebom crvenog mesa u ishrani, kao i izbegavanjem preteranog izlaganja suncu.[8][9] Rano otkrivanje putem skrininga je korisno u slučaju raka grlića materice i kod kolorektalnog raka.[10] Prednosti skrininga kod raka dojke su sporne.[10][11] Za lečenje raka se često koristi neka kombinacija radijacione terapije, hirurgije, hemioterapije i ciljane terapije.[1][12] Kontrola bola i simptoma je jedna od važnih stavki tokom nege. Palijativna nega je posebno značajna kod onih sa uznapredovalom bolešću.[1] Šanse za preživljavanje zavise od tipa raka i stepena bolesti na početku lečenja.[5] Kod dece sa dijagnozom koja su mlađa od 15 godina, u razvijenom svetu prosečna petogodišnja stopa preživljavanja iznosi 80%.[13] U Sjedinjenim Državama prosečna petogodišnja stopa preživljavanja kod raka iznosi 66%.[14]

U 2012. godini pojavilo se približno 14,1 milion novih slučajeva raka na globalnom nivou.[5] To je dovelo do oko 8,2 miliona smrtnih slučajeva ili 14,6% svih smrtnih slučajeva kod ljudi.[5][15] Najuobičajeniji tipovi raka kod muškaraca su rak pluća, rak prostate, kolorektalni rak i rak želuca, dok se kod žena najčešće javljaju rak dojke, kolorektalni rak, rak pluća i rak grlića materice.[5] Rak kože, izuzev melanoma, nije uključen u ovu statistiku, a da jeste, činio bi najmanje 40% slučajeva.[16][17] Kod dece se najčešće javljaju akutna limfoblastna leukemija i tumori mozga, osim u Africi, gde se češće javlja non-Hočkin limfom .[13] U 2012. godini kod oko 165.000 dece mlađe od 15 godina dijagnostifikovan je rak. Rizik od raka značajno raste sa starošću, a mnogi tipovi raka se mnogo češće javljaju u razvijenim zemljama.[5] Stope se povećavaju sa povećanjem broja ljudi koji živi do poznijih godina i sa promenama načina života u zemljama u razvoju.[18] Procenjuje se da finansijski troškovi raka iznose 1,16 biliona američkih dolara godišnje od 2010. godine.[19]

Definicije

uredi

Kanceri su velika familija bolesti pri kojima dolazi do abnormalnog ćelijskog rasta sa mogućnošću širenja na druge delove tela.[1][2] Oni formiraju podskup neoplazmi. Neoplazma ili tumor je grupa ćelija koje su podlegle neregulisanom rastu, i često formiraju masu ili izraslinu, mada mogu da budu difuzno raspoređene.[20][21]

Predloženo je šest karakteristika kancera:

  • samodovoljnost u signalizaciji rasta
  • insenzitivnost na signale zaustavljanja rasta
  • izbegavanje apoptoze
  • omogućavanje neograničenog replikacionog potencijala
  • indukcija i održavanje angiogeneze
  • aktivacija metastaze i invazija tkiva.[22]

Progresija od normalnih ćelija do ćelija koje mogu da formiraju primetnu masu izravnog kancera obuhvata više koraka koji su poznati kao maligna progresija.[22][23]

Znaci i simptomi

uredi
Glavni članak: Znaci i simptomi kancera
 
Simptomi metastaze kancera zavise od lokacije tumora.

Kad se kancer začne, on nikad ne proizvodi simptome. Znaci i simptomi se javljaju sa porastom mase ili ulceratisa. Rezultirajući nalazi zavise od tipa i lokacije kancera. Mali broj simptoma je specifičan, i mnogi se često javljaju kod osoba sa drugim oboljenjima. Kancer je veliki imitator. Stoga, nije neuobičajeno za ljude kod kojih je dijagnoziran kancer da su bili lečeni od druge bolesti, za koje se smatralo da uzrokuju simptome.[24]

Pre abnormalnog rasta, poznatog pod nazivom neoplazija, ćelije često podležu abnormalnom obrascu rasta, kao što je metaplazija ili displazija.[25] Metaplazija i displazija ne napreduju uvek do neoplazije. Rast neoplastičnih ćelija premašuje rast normalnih tkiva oko njih. Rast se istrajno nastavlja u istom maniru, čak i nakon prestanka stimulusa. To obično uzrokuje nastanak čvorčića ili tumora u zahvaćenom delu tela.

Lokalni efekti

uredi

Lokalni simptomi se mogu javiti usled mase tumora ili njegove ulceracije. Na primer, efekti mase raka pluća mogu da uzrokuju blokadu bronhija dovodeći do kašlja ili pneumonije; rak jednjaka može da uzrokuje sužavanje jednjaka, uzrokujući poteškoće i bol pri gutanju; a kolorektalni kancer može da dovede do sužavanja ili blokade creva, rezultirajući u promenama rada creva. Mase u dojkama ili testisima se mogu lako opipati. Ulceracija može da uzrokuje krvarenje koje, ako se javi u plućima, može da dovede do iskažljavanja krvi, u crevima do anemije ili rektalnog krvarenja, u bešici do krvi u mokraći, i u uterusu do vaginalnog krvarenja. Mada se lokalizovani bol može javiti kod uznapredovalog kancera, inicijalno oticanje je obično bezbolno. Neki kanceri mogu da uzrokuju nakupljanje fluida u grudima ili abdomenu.[24]

Sistemski simptomi

uredi

Opšti simptomi se javljaju usled udaljenih efekata kancera koji nisu vezani za direktno ili metastatičko širenje. Oni mogu da obuhvate: nenameran gubitak težine, groznicu, osećaj preteranog umora, i promene kože.[26] Hodžkinova bolest, leukemije, i kanceri jetre ili bubrega mogu da uzrokuju perzistentnu groznicu nepoznatog porekla.[24]

Neki kanceri mogu da uzrokuju specifične grupe sistematskih simptoma, zvane paraneoplastični fenomeni. Primeri obuhvataju pojavu miastenija gravis kod timoma i vitoperenje noktiju kod raka pluća.[24]

Metastaza

uredi
Glavni članak: Metastaza

Kancer se može raširiti sa svog originalnog mesta putem lokalnog širenja, limfnim širenjem do lokalnih limfnih čvorova ili putem krvi (hematogenim širenjem) do udaljenih mesta, što je poznato kao metastaza. Kad se kancer širi hematogenim putem, on se obično raširi po celom telu. „Hipoteza zeljišta i semena“ metastaze kancera postulira da „seme“ kancera raste samo u pojedinim lokacijama.

Simptomi metastatičkih kancera zavise od lokacije tumora, i mogu da obuhvataju uvećane limfne čvorove (koji se mogu opipati ili poneka videti pod kožom, i tipično su tvrdi), uvećana jetra ili uvećana slezina, koja se može opipati u abdomenu, bol ili prelom pogođenih kostiju, i neurološki simptomi.[24]

Uzroci

uredi

Postoji niz faktora koji uzrokuju rak. Najčešći uzrok raka pluća[27] u savremenom svetu je pušenje.[28] Duže izlaganje azbestnim materijama može da prouzrokuje mezoteliomu.[29][30]

Najveći broj slučaja kancera, oko 90–95%, se javlja usled faktora životne sredine. Preostalih 5–10% su posledica nasledne genetike.[4] Životna sredina, na način na koji je referenciraju istraživači kancera, se odnosi na bilo koji uzrok koji nije genetički nasledan, kao što su životni stil, ekonomski i behevioralni faktori, a ne samo zagađenje.[31] Česti faktori sredine koji doprinose smrti od raka su duvan (25–30%), dijeta i gojaznost (30–35%), infekcije (15–20%), radijacija (jonizujuća i nejonizujuća, do 10%), stres, nedovoljna fizička aktivnost, i zagađenje životne sredine.[4]

Gotovo je nemoguće dokazati šta je uzrok kancera kod bilo koje osobe, jer većina kancera ima višestruke moguće uzroke. Na primer, ako teški pušač razvije rak pluća, onda je do toga verovatno došlo zbog korišćenja duvana, ali pošto skoro svako ima izvesne šanse razvoja raka pluća usled zagađenja vazduha i radijacije, onda postoji mala šansa da je kancer razvijen zbog tih uzroka uprkos pušenju duvana. Izuzev retkih slučajeva prenosa do kojih dolazi pri trudnoći i marginalnog malog broja donacija organa, kancer u opštem slučaju nije prenosiva bolest.[32]

Hemikalije

uredi
  Za više informacija videti Alkohol i kancer i Pušenje i kancer
 
Učestalost raka pluća ima visok stepen korelacije sa pušenjem.

Izlaganje pojedinim supstancama je povezano sa specifičnim tipovima kancera. Te supstance se nazivaju karcinogenima. Pušenje duvana, na primer, uzrokuje 90% slučajeva raka pluća.[33] Ono isto tako uzrokuje kancer u grkljanu, glavi, vratu, stomaku, bešiki, bubrezima, jednjaku i pankreasu.[34] Dubanski dim sadrži više od pedeset poznatih karcinogena, ukljućujući nitrozamine i policiklične aromatčne ugljovodonike.[35] Duvan je odgovoran za aproksimativno jednu trećinu svih smrtnih slučajeva od kancera u zemljama u razvoju,[27] i za jednu petinu globalno.[35] Stopa smrtnosti od raka pluća u Sjedinjenim Državama odražava paterne pušenja, pri čemu je povišenju zastupljenosti pušenja sledilo dramatično povećanje broja smrtnih slučaja od raka pluća i, od nedavno smanjenju nivoa zastupljenosti pušenja od 1950-tih je sledelo smanjenje stope mortaliteta od raka pluća od 1990.[36][37]

U Zapadnoj Evropi, 10% kancera kod muškaraca i 3% svih kancera kod žena se može pripisati izlaganu alkoholu, posebno kancera jetre i probavnog trakta.[38] Kancer uzrokovan izlaganju supstancama na radnom mestu se smatra da predstavlja između 2–20% svih slučajeva.[39] Svake godine, bar 200.000 ljudi umre širom sveta od raka uzrokovanog uslovima na radnom mestu.[40] Milioni radnika su izloženi riziku razvoja kancera poput raka pluća i mezotelioma usled udisanja duvanskog dima i azbestnih vlakana na radnom mestu, ili leukemije usled izlaganja benzenu.[40]

Dijeta i vežbanje

uredi
Glavni članak: Dijeta i kancer

Dijeta, nedovoljna fizička aktivnost, i gojaznost su povezani sa oko 30–35% smrtnih slučajeva od kancera.[4][41] U SAD je prekomerna telesna težina asocirana sa razvojem mnogih tipova kancera i faktor je u 14–20% svih kancerom uzrokovanih fatalnosti.[41] Slično tome, jedna UK studija, koja je obuhvatila podatke za preko 5 miliona ljudi, je pokazala da je povećani indeks telesne mase povezan sa najmanje 10 tipova kancera, i da je odgovoran za oko 12.000 smrtnih slučajeva svake godine u toj zemlji.[42] Smatra se da fizička inaktivnost doprinosi povećanju rizika pojave kancera, ne samo putem njenog uticaja na telesnu težinu nego i putem negativnog uticaja na imunski sistem i endokrini sistem.[41] Više od polovine efekta ishrane je uzrokovano prekomernim jelom, a ne toliko nekonzumiranjem povrća i druge zdrave hrane.

Neki specifični tipovi hrane su povezani sa specifičnim kancerima. Ishrana sa visokim saržajem soli je povezana sa rakom želuca.[43] Aflatoksin B1, frekventni prehrambeni kontaminant, uzrokuje kancer jetre.[43] Pušenje, alkohol, stres, oslabljen imuni sistem, neuravnotežena ishrana su glavni uzroci oralnog kancera.[43] Razlike u načinu ishrane mogu delimično da objasne razlike u učestalosti raka u različitim zemljama. Na primer, rak želuca se češće javlja u Japanu zbog veoma slane ishrane[44] dok je rak debelog creva prevalentniji u Sjedinjenim Državama. Imigranti podležu riziku njihove nove zemlje obično u toku jedne generacije, što sugeriše postojanje značajne veze između ishrane i kancera.[45]

Infekcija

uredi
Glavni članak: Infektivni uzroci kancera

Širom sveta aproksimativno 18% smrtnih slučajeva od kancera je uzrokovano infektivnom bolestima.[4] Ova proporcija varira u različitim regionima sveta od vidokih 25% u Africi do 10% u razvijenom svetu.[4] Virusi su obično infektivni agensi koji uzrokuju kancere, mada kancerne bakterije i paraziti takođe mogu da imaju efekta.

Virus koji može da uzrokuje kancer se nazvia onkovirus. U ovu grupu se ubrajaju human papillomavirus (rak vrata maternice), Epstein-Barrov virus (Limfoproliferativni poremećaji i rak nazofarinksa), Kaposijev sarkoma herpesvirus (Kaposijeva sarkoma i primarne efuzione limfome), hepatitis B i hepatitis C virusi (hepatocelularni karcinom), i ljudski T-ćelijski leukemijski virus-1 (leukemije T-ćelija). Bakterijska infekcija takođe može da poveća rizik od kancera, kao što je slučaj sa Helicobacter pylori-indukovanim rakom želuca.[46] U parazitske infekcije koje su snažno povezane sa kancerom se ubrajaju: Schistosoma haematobium (Rak bešike) i metilji jetre, Opisthorchis viverrini i Clonorchis sinensis (holangiokarcinom).[47]

Radijacija

uredi
Glavni članak: Radijacijom uzrokovani kancer

Do 10% invazivnih kancera je povezano sa izlaganjem radijaciji, uključujući jonizacionu radijaciju i nejonizacionu ultravioletnu radijaciju.[4] Dodatno, velika većina neinvazivnih kancera su nemelanomni kožni kanceri uzrokovani nejonizacionim ultraviolentnm radijacijom, uglavnom iz sučevih zraka. Izvori jonizacione radijacije su medicinska vizualizacija i gas radon.

Jonizujuće zračenje nije posebno jak mutagen.[48] Stambena izloženost radonu, na primer, ima sličan rizik od raka kao pasivno pušenje.[48] Radijacija je potentniji izvor kancera kad se kombiuje sa drugim agensima, kao što je izlaganje radonu zajedno sa pušenjem duvana.[48] Radijacija može da uzrokuje kancer u većini delova tela, kod svih životinja, i u svim uzrastima. Deca i adolescenti su dva puta skloniji da razviju radijacijom indukovanu leukemiju nego odrasli; izlaganje radijaciji pre rođenja ima deset puta veći efekat.[48]

Medicinska upotreba jonizujućeg zračenja je mala, ali je ono ipak rastući uzrok radijacijom uzrokovanih kancera. Jonizujuće zračenje se može koristiti u tretiranju drugih kancera, mada to može u nekim slučajevima da indukuje drugu formu kancera.[48] Ono se takođe koristi u nekim vrstama medicinske vizualizacije.[49]

Dugotrajno izlaganje ultraljubičastom zračenju Sunca može da dovede do melanoma i drugih kožnih maligniteta.[50] Postoje jasni dokazi za vezu ultravioletnog zračenja, posebno nejonizujućeg srednjetalasnog UVB, kao uzroka većine nemelanomskih rakova kože, koji su najčešće forme kancera u svetu.[50]

Nejonizujuća radijacija na radio frekvencijama iz mobilnih telefona, prenos električne energije, i drugi slični izvori su bili opisani kao mogući karcinogeni od strane Međunarodne agencije za istraživanje kancera, koja je deo Svedske zdravstvene organizacije .[51] Međutim, studije nisu utvrdile konzistentnu vezu između radijacije mobilnih telefona i rizika od kancera.[52]

Nasleđivanje

uredi
Glavni članak: Sindrom kancera

Veoma velika većina kancera je nenasledna (oni su „sporadični kanceri“). Nasledni kanceri su prvenstveno uzrokovani nasleđenim genetičkim defektom. Manje od 0,3% stanovništva su nosioci genetičke mutacije koja ima veliki uticaj na rizik od kancera i ti slučajevi sačinjavaju od 3–10% svih kancera.[53] Neki od tih sindroma obuhvataju: pojedinie nasleđene mutacije u genima BRCA1 i BRCA2 sa više od 75% rizika od raka dojke i raka jajnika,[53] i nasledni nepolipozni kolorektalni kancer (HNPCC ili Linč sindrom), koji su prisutni u oko 3% ljudi sa rakom debelog creva,[54] između ostalih.

Neoplastična transformacija ćelija

uredi

Rak nastaje neoplastičnom transformacijom ćelija i tkiva. To je proces narušavanja tkivne homeostaze u pravcu nekontrolisane proliferacije ćelija i inhibicije ćelijskog umiranja po tipu apoptoze. Neoplastična transformacija je višestepeni proces. Svaki stepen karakterišu genetičke i epigenetičke izmene koje dovode do transformacije zdrave ćelije u malignu. Tokom neoplastične transformacije u ćelijama se gube različiti kontrolni mehanizmi, što dovodi do uvećanja potencijala rasta, izmena na ćelijskim membranama, kariotipskih abnormalnosti, morfoloških i biohemijskih izmena i izmena drugih ćelijskih osobina. Zbog svih tih promena dolazi do nekontrolisane deobe ćelija i formiranja raka.

Kancerogen

uredi

Kancerogen je supstanca ili agens koji indukuje razvoj kancera. To su često, mada ne i obavezno, i mutageni i teratogeni. Uopšteno, razlikuju se hemijski, fizički i biološki kancerogeni.

Dijagnoza

uredi

Rak se, s obzirom u kom dijelu tijela se razvio, može manifestirati na različite načine. Za konačnu dijagnozu najčešće je potrebna mikroskopska analiza tkiva dobivenog biopsijom. Kada se jednom dijagnosticira, terapija se najčešće sastoji od kirurške operacije, kemoterapije i zračenja.

Klasifikacija

uredi

Prema najopštijoj klasifikaciji kanceri se dele na temelju vrste ćelija ili tkiva od kojih su se razvili.

Faktori rizika

uredi

Postoji cijeli niz faktora rizika koji se povezuju s nastankom raka, a vodeći promjenjivi faktori su pušenje, konzumiranje alkohola, dijeta siromašna voćem i povrćem, pretilost i infekcija HPV virusom. Neki od faktora rizika su i npr.: izlaganje ionzirajućem zračenju ili ultraljubičastom zračenju, udisanje vlakana azbesta, udisanje para benzena, hepatitis C.

Liječenje

uredi

Mnogi oblici raka su lječivi, a neki i potpuno izlječivi, pogotovo ako se rano otkriju. Ako se ne liječi, većina oblika raka izaziva smrt. Rak predstavlja jedan od glavnih uzročnika smrti u razvijenim zemljama.

Do 2009. godine farmaceutska industrija je testirala 860 lijekova protiv raka što je dvostruko više od broja testiranih lijekova protiv srčanog i moždanog udara zajedno. Bez obzira na uloženo i cijenu za bolesnike efikasnost lijekova je upitna. Na primjer Tarcev lijek protiv raka gušterače čija mjesečna terapija košta 3500 američkih dolara produžuje život pacijentima za samo 12 dana. Slična situacija je i s lijekom Erbitux koji se koristi protiv raka debelog crijeva. Cijena mjesečne terapije je 10 000 američkih dolara, a on produžuje život za samo 45 dana. Bez obzira na upitni uspjeh lijekova između 1998. i 2008. godine broj lijekova protiv raka u top 200 najprodavanijih se gotovo udvostručio s 12 na 23, a u deset najprodavanijih su ušla 3 lijeka protiv raka.

Velika potencijalna dobit na ovim lijekovima prisiljava kompanije na daljnja ulaganja u istraživanje tako da na primjer Pfizer ulaže 20 % od svog novca uloženog u istraživanje (7 milijardi dolara) u lijekove za liječenje raka.[56]

Epidemiologija

uredi

Odnos između morbiditeta i mortaliteta

uredi

Pored kardiovaskularnih bolesti, kancer je vodeći uzročnik smrti u savremenom svetu. Svaki četvrti muškarac i svaka peta žena umiru od neke maligne bolesti. Više od 90% pacijenata s kancerom umire zbog pojave metastaza.

Komparacija muškaraca i žena

uredi

Karcinom dojke je najčešća maligna bolest kod žena, dok su karcinom pluća i karcinom prostate najčešće maligne bolesti kod muškaraca. Stoga se te tri maligne bolesti definišu kao kanceri s najvećom incidencijom. Kod karcinoma pluća, visoku incidenciju prati i visok mortalitet. U razvijenim zemljama, pored visoke incidencije, smrtnost od karcinoma dojke i prostate je mala.

Životna dob

uredi

Najčešće maligne bolesti kod dece su leukemije. U Evropi trenutno živi i radi oko 400.000 ljudi koji su u detinjstvu izlečeni od različitih kancera.[57] Uprkos tome, rak je i dalje vodeći uzrok smrtnosti u pedijatrijskoj populaciji nakon prve godine života.

Geografske razlike

uredi

Epidemiološke studije pokazuju određenu pravilnost u geografskoj zastupljenosti pojedinih vrsta kancera. Jedna vrsta kancera jetre (hepatocelularni karcinom) retka je u Zapadnom svetu, a česta u Kini i okolnim zemljama Dalekog istoka. Karcinom pluća je vodeći kancer Trećeg sveta kao posledica velikog broja pušača.

Komplikacije

uredi

Komplikacije kancera mogu biti: urgentne, akutne i kasne.

Urgentne komplikacije

uredi

Urgentne komplikacije nastaju od same bolesti. Na primer, sindrom tumorne lize kod hiperleukocitoze u akutnoj limfatičnoj leukemiji, sindrom gornje šuplje vene kod limfoma lokalizovanog u prednjem medijastinumu, diseminovana intravaskularna koagulopatija (DIK) kod promijelocitne leukemije, kompresija različitih tumora na vitalne organe itd.

Akutne komplikacije

uredi

Akutne komplikacije mogu biti blage i životno ugrožavajuće. Dele se prema zahvaćenim organima i sistemima organa. Podela je prikazana u tabeli u nastavku.

Vrsta Znaci i simptomi
Kardiopulmonalne Trehobronhijalna kompresija i tamponada srca
Gastrointestinlne Oralni mukozitis, ezofagitis, gastritis ulkus, tifitis i akutni pankreatitis
Bubrežne Tubulopatija, proteinurija i akutna bubrežna insuficijencija
Jetrene Akutna insuficijencija jetre
Neurološke Posteriorni reverzibilni encefalopaltski sindrom i encefalopatija
Mišićno-skeletne Osteopenija, osteoporoza i osteonekroza
Metaboličke Kušingov sindrom, elektrolitski i acidobazni disbalans i sindrom neadekvatne sekrecije ADH
Hematološke Poremećaji hemostaze, anemija, trombocitopenija i neutropenija
Infektivne Fibrilna neutropenija, sepsa, gljivične infekcije, hepatitis B, hepatitis C i HIV
Psihičke Depresija, agitacija, pokušaji samoubistva, agresija prema okolini
Opšte Alopecija, malakslost, kaheksija

Kasne komplikacije

uredi

Kasne komplikacije mogu biti prolazne i trajne. One takođe zahvataju brojne organe i sisteme organa, prvenstveno bubrege, jetru, štitastu žlezdu, i utiču na neurološki, hormonski i kognitivni status.[58] Jedna od ključnih briga roditelja dece obolele od kancera jeste pitanje njihovog potomstva. Plodnost je vrlo verovatna kod većine pacijenata nakon završenog lečenja, ali nije zagarantovana. Zavisi od stadijuma/grupe rizika, a time i modaliteta lečenja. Operativni zahvat radi lečenja kancera koji direktno ugrožava fertilitet (npr. orhiektomija, ovariektomija), zračna terapija pelvisa, primena određenih citostatskih agenasa i transplantacija matičnih ćelija hematopoeze znatno smanjuju šanse za potomstvo. Postoji mogućnost da se izvrši krioprezervacija jajnih ćelija ili semene tečnosti pre početka lečenja radi kasnije fertilizacije.[59]

Povezano

uredi

Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 „Cancer Fact sheet N°297”. World Health Organization. February 2014. Pristupljeno 10 June 2014. 
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 „Defining Cancer”. National Cancer Institute. Pristupljeno 10 June 2014. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Cancer - Signs and symptoms”. NHS Choices. Arhivirano iz originala na datum 2014-06-08. Pristupljeno 10 June 2014. 
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 Anand P, Kunnumakkara AB, Kunnumakara AB, Sundaram C, Harikumar KB, Tharakan ST, Lai OS, Sung B, Aggarwal BB (September 2008). „Cancer is a preventable disease that requires major lifestyle changes”. Pharm. Res. 25 (9): 2097–116. DOI:10.1007/s11095-008-9661-9. ISSN 0724-8741. PMC 2515569. PMID 18626751. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 1.1. ISBN 9283204298. 
  6. ↑ „Heredity and Cancer”. American Cancer Society. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-02. Pristupljeno July 22, 2013. 
  7. ↑ „How is cancer diagnosed?”. American Cancer Society. 2013-01-29. Arhivirano iz originala na datum 2014-07-14. Pristupljeno 10 June 2014. 
  8. ↑ Kushi LH, Doyle C, McCullough M, et al. (2012). „American Cancer Society Guidelines on nutrition and physical activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity”. CA Cancer J Clin 62 (1): 30–67. DOI:10.3322/caac.20140. PMID 22237782. 
  9. ↑ Parkin, DM; Boyd, L; Walker, LC (6 December 2011). „16. The fraction of cancer attributable to lifestyle and environmental factors in the UK in 2010.”. British journal of cancer 105 Suppl 2: S77-81. DOI:10.1038/bjc.2011.489. PMID 22158327. 
  10. ↑ 10,0 10,1 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 4.7. ISBN 9283204298. 
  11. ↑ Gøtzsche PC, Jørgensen KJ (4 Jun 2013). „Screening for breast cancer with mammography.”. The Cochrane database of systematic reviews 6: CD001877. DOI:10.1002/14651858.CD001877.pub5. PMID 23737396. 
  12. ↑ „Targeted Cancer Therapies”. NCI. 2014-04-25. Pristupljeno 11 June 2014. 
  13. ↑ 13,0 13,1 World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 1.3. ISBN 9283204298. 
  14. ↑ „SEER Stat Fact Sheets: All Cancer Sites”. National Cancer Institute. Pristupljeno 18 June 2014. 
  15. ↑ „The top 10 causes of death Fact sheet N°310”. WHO. May 2014. Pristupljeno 10 June 2014. 
  16. ↑ Dubas, LE; Ingraffea, A (Feb 2013). „Nonmelanoma skin cancer.”. Facial plastic surgery clinics of North America 21 (1): 43–53. DOI:10.1016/j.fsc.2012.10.003. PMID 23369588. 
  17. ↑ Cakir, BÖ; Adamson, P; Cingi, C (Nov 2012). „Epidemiology and economic burden of nonmelanoma skin cancer.”. Facial plastic surgery clinics of North America 20 (4): 419–22. DOI:10.1016/j.fsc.2012.07.004. PMID 23084294. 
  18. ↑ Jemal A, Bray, F, Center, MM, Ferlay, J, Ward, E, Forman, D (February 2011). „Global cancer statistics”. CA: a cancer journal for clinicians 61 (2): 69–90. DOI:10.3322/caac.20107. PMID 21296855. 
  19. ↑ World Cancer Report 2014.. World Health Organization. 2014. str. Chapter 6.7. ISBN 9283204298. 
  20. ↑ „Cancer Glossary”. cancer.org. American Cancer Society. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-01. Pristupljeno September 11, 2013. 
  21. ↑ „What is cancer?”. cancer.gov. National Cancer Institute. Pristupljeno September 11, 2013. 
  22. ↑ 22,0 22,1 Hanahan, Douglas; Weinberg, Robert A. (January 7, 2000). „The hallmarks of cancer”. Cell 100 (1): 57–70. DOI:10.1016/S0092-8674(00)81683-9. PMID 10647931. 
  23. ↑ Hanahan, Douglas; Weinberg, Robert A. (2011). „Hallmarks of Cancer: The Next Generation”. Cell 144 (5): 646–74. DOI:10.1016/j.cell.2011.02.013. PMID 21376230. 
  24. ↑ 24,0 24,1 24,2 24,3 24,4 Holland Chp. 1
  25. ↑ Abrams, Gerald. „Neoplasia I”. Arhivirano iz originala na datum 2015-10-31. Pristupljeno 23. 1. 2012. 
  26. ↑ O'Dell, edited by Michael D. Stubblefield, Michael W. (2009). Cancer rehabilitation principles and practice. New York: Demos Medical. str. 983. ISBN 978-1-933864-33-4. 
  27. ↑ 27,0 27,1 Sasco AJ, Secretan MB, Straif K (August 2004). „Tobacco smoking and cancer: a brief review of recent epidemiological evidence”. Lung cancer (Amsterdam, Netherlands) 45 Suppl 2: S3–9. DOI:10.1016/j.lungcan.2004.07.998. PMID 15552776. 
  28. ↑ Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, et al. (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”. CA: a cancer journal for clinicians 48 (3): 167–76; discussion 164–6. DOI:10.3322/canjclin.48.3.167. PMID 9594919. [mrtav link]
  29. ↑ O'Reilly KM, Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ (March 2007). „Asbestos-related lung disease”. American family physician 75 (5): 683–8. PMID 17375514. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-29. Pristupljeno 2014-07-06. 
  30. ↑ Kravchenko J, Akushevich I, Manton, KG (2009). Cancer mortality and morbidity patterns in the U. S. population: an interdisciplinary approach. Berlin: Springer. ISBN 0-387-78192-7. »The term environment refers not only to air, water, and soil but also to substances and conditions at home and at the workplace, including diet, smoking, alcohol, drugs, exposure to chemicals, sunlight, ionizing radiation, electromagnetic fields, infectious agents, etc. Lifestyle, economic and behavioral factors are all aspects of our environment.« 
  31. ↑ Tolar J, Neglia JP (June 2003). „Transplacental and other routes of cancer transmission between individuals”. J. Pediatr. Hematol. Oncol. 25 (6): 430–4. DOI:10.1097/00043426-200306000-00002. PMID 12794519. 
  32. ↑ Biesalski HK, Bueno de Mesquita B, Chesson A, Chytil F, Grimble R, Hermus RJ, Köhrle J, Lotan R, Norpoth K, Pastorino U, Thurnham D (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”. CA Cancer J Clin 48 (3): 167–76; discussion 164–6. DOI:10.3322/canjclin.48.3.167. PMID 9594919. 
  33. ↑ Kuper H, Boffetta P, Adami HO (September 2002). „Tobacco use and cancer causation: association by tumour type”. Journal of Internal Medicine 252 (3): 206–24. DOI:10.1046/j.1365-2796.2002.01022.x. PMID 12270001. 
  34. ↑ 35,0 35,1 Kuper H, Adami HO, Boffetta P (June 2002). „Tobacco use, cancer causation and public health impact”. Journal of Internal Medicine 251 (6): 455–66. DOI:10.1046/j.1365-2796.2002.00993.x. PMID 12028500. 
  35. ↑ Thun MJ, Jemal A (October 2006). „How much of the decrease in cancer death rates in the United States is attributable to reductions in tobacco smoking?”. Tob Control 15 (5): 345–7. DOI:10.1136/tc.2006.017749. PMC 2563648. PMID 16998161. 
  36. ↑ Dubey S, Powell CA (May 2008). „Update in lung cancer 2007”. Am. J. Respir. Crit. Care Med. 177 (9): 941–6. DOI:10.1164/rccm.200801-107UP. PMC 2720127. PMID 18434333. 
  37. ↑ Schütze M, Boeing H, Pischon T, Rehm J, Kehoe T, Gmel G, Olsen A, Tjønneland AM, Dahm CC, Overvad K, Clavel-Chapelon F, Boutron-Ruault MC, Trichopoulou A, Benetou V, Zylis D, Kaaks R, Rohrmann S, Palli D, Berrino F, Tumino R, Vineis P, Rodríguez L, Agudo A, Sánchez MJ, Dorronsoro M, Chirlaque MD, Barricarte A, Peeters PH, van Gils CH, Khaw KT, Wareham N, Allen NE, Key TJ, Boffetta P, Slimani N, Jenab M, Romaguera D, Wark PA, Riboli E, Bergmann MM (2011). „Alcohol attributable burden of incidence of cancer in eight European countries based on results from prospective cohort study”. BMJ 342: d1584. DOI:10.1136/bmj.d1584. PMC 3072472. PMID 21474525. 
  38. ↑ Irigaray P, Newby JA, Clapp R, Hardell L, Howard V, Montagnier L, Epstein S, Belpomme D (December 2007). „Lifestyle-related factors and environmental agents causing cancer: an overview”. Biomed. Pharmacother. 61 (10): 640–58. DOI:10.1016/j.biopha.2007.10.006. PMID 18055160. 
  39. ↑ 40,0 40,1 "WHO calls for prevention of cancer through healthy workplaces" (Press release). World Health Organization. 27 April 2007. Retrieved 13 October 2007.
  40. ↑ 41,0 41,1 41,2 Kushi LH, Byers T, Doyle C, Bandera EV, McCullough M, McTiernan A, Gansler T, Andrews KS, Thun MJ (2006). „American Cancer Society Guidelines on Nutrition and Physical Activity for cancer prevention: reducing the risk of cancer with healthy food choices and physical activity”. CA Cancer J Clin 56 (5): 254–81; quiz 313–4. DOI:10.3322/canjclin.56.5.254. PMID 17005596. 
  41. ↑ Bhaskaran, K (2014). „Body mass index and risk of 22 specific cancers”. Lancet 384 (9945): 755–765. DOI:10.1016/S0140-6736(14)60892-8. PMID 25129328. 
  42. ↑ 43,0 43,1 43,2 Perduv, Bojan (2021). „Šta je Oralni Karcinom i Sve Što Treba Da Znate o Njemu”. Marco Dental Tourism. Pristupljeno Nov 15, 2022. 
  43. ↑ Brenner H, Rothenbacher D, Arndt V (2009). „Epidemiology of stomach cancer”. Methods Mol. Biol.. Methods in Molecular Biology 472: 467–77. DOI:10.1007/978-1-60327-492-0_23. ISBN 978-1-60327-491-3. PMID 19107449. 
  44. ↑ Buell P, Dunn JE (May 1965). „Cancer mortality among Japanese Issei and Nisei of California”. Cancer 18 (5): 656–64. DOI:10.1002/1097-0142(196505)18:5<656::AID-CNCR2820180515>3.0.CO;2-3. PMID 14278899. 
  45. ↑ Pagano JS, Blaser M, Buendia MA, Damania B, Khalili K, Raab-Traub N, Roizman B (December 2004). „Infectious agents and cancer: criteria for a causal relation”. Semin. Cancer Biol. 14 (6): 453–71. DOI:10.1016/j.semcancer.2004.06.009. PMID 15489139. 
  46. ↑ Samaras V, Rafailidis PI, Mourtzoukou EG, Peppas G, Falagas ME (May 2010). „Chronic bacterial and parasitic infections and cancer: a review” (PDF). J Infect Dev Ctries 4 (5): 267–81. DOI:10.3855/jidc.819. PMID 20539059. 
  47. ↑ 48,0 48,1 48,2 48,3 48,4 Little JB (2000). „Chapter 14: Ionizing Radiation”. u: Kufe DW, Pollock RE, Weichselbaum RR, Bast RC Jr, Gansler TS, Holland JF, Frei E III. Cancer medicine (6th izd.). Hamilton, Ont: B.C. Decker. ISBN 1-55009-113-1. 
  48. ↑ Brenner DJ, Hall EJ (November 2007). „Computed tomography—an increasing source of radiation exposure”. N. Engl. J. Med. 357 (22): 2277–84. DOI:10.1056/NEJMra072149. PMID 18046031. 
  49. ↑ 50,0 50,1 Cleaver JE, Mitchell DL (2000). „15. Ultraviolet Radiation Carcinogenesis”. u: Bast RC, Kufe DW, Pollock RE, et al.. Holland-Frei Cancer Medicine (5th izd.). Hamilton, Ontario: B.C. Decker. ISBN 1-55009-113-1. Pristupljeno 31 January 2011. 
  50. ↑ „IARC classifies radiofrequency electromagnetic fields as possibly carcinogenic to humans”. World Health Organization. 
  51. ↑ „Cell Phones and Cancer Risk - National Cancer Institute”. Cancer.gov. 2013-05-08. Pristupljeno 2013-12-15. 
  52. ↑ 53,0 53,1 Roukos DH (April 2009). „Genome-wide association studies: how predictable is a person's cancer risk?”. Expert Rev Anticancer Ther 9 (4): 389–92. DOI:10.1586/era.09.12. PMID 19374592. 
  53. ↑ Cunningham D, Atkin W, Lenz HJ, Lynch HT, Minsky B, Nordlinger B, Starling N (March 2010). „Colorectal cancer”. Lancet 375 (9719): 1030–47. DOI:10.1016/S0140-6736(10)60353-4. PMID 20304247. 
  54. ↑ Louis DN, Ohgaki H, Wiestler OD, Cavenee WK, urednici. World Health Organization Classification of tumours of the central nervous system. Lyon, France: IARC Press, 2007.
  55. ↑ http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4621250,00.html?maca=kro-TB_kro_seebiz-3796-html-cb
  56. ↑ Vassal G, Fitzgerald E i sar. Challenges for children and adolescents with cancer in Europe: The SIOP-Europe agenda. Pediatr Blood Cancer. 2014;61(9):1551-7.
  57. ↑ Dickerman JD. The late effects of childhood cancer therapy. Pediatrics. 2007;119(3):554-68
  58. ↑ Bizet P, Saias-Magnan J. i saradnici. Sperm cryopreservation before cancer treatment: a 15-year monocentric experience. Reprod Biomed Online. 2012;24(3):321-30.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Rak_(medicina)&oldid=42240644