Bion iz Boristena
Bion iz Boristena (grč. Βίων ὁ Βορυσθενίτης, oko 335–oko 245. god. st. e.) bio je antički grčki filozof, rođen u gradu Boristenu (danas Kudak) smeštenom na reci Dnjepru, koju su Heleni u antici takođe nazivali Boristenom, blizu Olbije u Skitiji.
Podaci koje je o vlastitom životu napisao sam Bion, a koje nam prenosi Diogen Laertije u delu Životi i mišljenja znamenitih filozofa (IV, 46–47), ostaju problematični. Nije pouzdana priča o niskom poreklu njegove majke, koja je navodno bila bivša prostitutka, i njegovog oca, koji je navodno bio prodavac slane ribe. Priča o finansijskim prevarama njegovog oca i o prodaji samoga Biona u ropstvo nekom retoru takođe je sumnjiva, a možda je skovana po uzoru na navodne događaje iz života Diogena iz Sinope.
Bion je došao u Atinu oko 315. godine stare ere i, premda ga Diogen Laertije svrstava među akademičare (IV, 46–58), verovatno se družio istovremeno s akademičarem Kseonkratom iz Halkedona, kiničarem Kratesom iz Tebe, kirenjeninom Teodorom Ateistom i peripatetičarem Teofrastom. Kako je iz Atine pošao da luta po raznim grčkim polisima, držeći javna predavanja, to se najčešće ipak povezuje s kiničarima, za koje je ovakvo lutanje bilo naročito karakteristično. Ipak, za razliku od njih, čini se da je Bion za svoja predavanja primao novčanu nagradu. U starosti je postao svojevrsnim dvorskim filozofom makedonskoga kralja Antigona Gonate.
S kiničarima Biona vezuje njegovo teatralno ponašanje, zajedljiv humor na račun ljudskih mana i slabosti, retorika, književni stil, odbacivanje tradicionalnog obrazovanja, odbacivanje celokupne filozofije osim etike. S druge pak strane, u svojon etici Bion je većim delom sledio kirensku škola jer je prihvatao legitimno postojanje različitih društvenih i političkih uloga, uključujući i položaj i ulogu kraljeva, te jer je načelo "koristiti ono što je prisutno" tumačio tako da uključuje ne samo siromaštvo nego i bogatstvo ako dolazi samo. Njegovi kritičari u antici govorili su da je on "obukao filozofiju u šarenu odeću hetere", ali su ipak priznavali snagu i duhovitost njegovih spisa. Ti spisi, sastavljeni mešavinom ozbiljnog i smešnog tona i tematike, iz kojih Teles i Diogen Laertije donose znatne fragmente, snažno su uticali na razvoj dijatribe, uključujući dela Menipa iz Gadare, kao i na Lucilijeve i Horacijeve Satire.