Kerkid
Kerkid iz Megalopolisa (Κερκίδας ὁ Μεγαλοπολίτης, oko 290–oko 220. god. st. e.) bio je antički grčki pesnik, državnik i zakonodavac iz Megalopolisa u Arkadiji, od čijih je pesama sačuvano samo sedam manjih fragmenata.
Kerkid je sa Aratom iz Sikiona, vođom Ahajskog saveza, i kraljem Antigonom Dosonom pregovarao oko 226. god. st. e. o ujedinjavanju snaga Megalopolisa, Ahajskog saveza i Makedonije protiv spartanskog kralja Kleomena. Zatim je 222. god. st. e. predvodio odred od hiljadu megalopoljskih vojnika u bici kod Selasije. Nakon poraza Sparte sastavio je Megalopolisu novi ustav. Anegdote koje su nam se sačuvale iz antike svedoče o njegovoj ljubavi prema Homerovoj poeziji.
Pored jamba, Kerkid je pisao i melijambe, pesme koje imaju lirsku formu ali satirične elemente. Ovi melijambi imaju sadržinu etičkoga karaktera, govore o zabrinutosti za siromašne ljude, dovode u pitanje tradicionalne vrednosti i konvencionalne stavove te pokazuju nestrpljenje prema spekulativnoj misli – što su sve odlike koje su sasvim u skladu s Kerkidovom pripadnošću kiničkom pravcu u antičkoj filozofiji, na šta upućuje epitet "kiničar" (κυνικός), koji se uz njegovo ime nalazi u svim rukopisima. Fragmenti njegovih pesama ukazuju na sličan satirični duh koji je u svojim delima ispoljavao Menip iz Gadare, pa tako izjavljuje, na primer, da bi on promatračima neba (μετεωροσκόποι) prepustio rešavanje škaklivog pitanja o tome zašto se Kron nekim ljudima pokazao kao otac a drugima kao očuh.
Ipak, s obzirom na njegovu neumornu političku delatnost, stepen njegove pripadnosti kinicizmu ostaje problematičan. Njegove pesme su inovativne, pisane u dorskom dijalektu, prošaranom smelim neologizmima, ispunjene jakom izražajnošću i snažnim stihovima. U njima se sreću citati iz Homera i Euripida te aluzije na čitav niz najrazličitijih književnika, što pokazuje da u ovo aleksandrijsko doba grčke književnosti – kojem je Kerkid pripadao – Aleksandrija nikako nije držala monopol na znanje, prosvetu i književnost.
Kerkida spominju i citiraju Atenej i Stobej. Na samrti je navodno naredio da bude sahranjen zajedno s prvom i drugom knjigom Ilijade. Klaudije Elijan kaže da je Kerkid na samrti takođe izrazio nadu da će se nakon smrti sresti, od filozofa, sa Pitagorom, od istoričara sa Hekatejem, od muzičara s Olimpom, a od pesnika s Homerom – što sve ukazuje na to da se i sam bavio ovim oblastima. Izgleda da je ovaj Kerkid identičan s Kerkidom iz Arkadije za koga Demosten kaže da je među onim Grcima koji su, zahvaljujući vlastitom kukavičluku i korumpiranosti, dozvolili da Filip II Makedonski pokori njihove polise.