Platon (komediograf)
Za ostala značenja, vidi Platon (razvrstavanje).Platon (grč. Πλάτων, 5–4. vek pne.) bio je jedan od najistaknutijih atinskih komediografa u okviru stare atičke komedije.
Život uredi
Prema Sudi, bio je savremenik Aristofana, Friniha, Eupolida i Ferekrata.[1] Evsevije[2] i Georgije Sinkel[3] pogrešno ga navode kao Kratinovog savremenika i smeštaju u 454. pne. Zapravo je prvi put neku komediju prikazao na pozornici 427. pne.,[4] što potvrđuje i spomenuti navod u Sudi, kao i činjenica da su Platonove drame očito imale i neke odlike karakteristične za srednju atičku komediju, u koju ga neki gramatičari zapravo i ubrajaju. Marcelin ga u Tukididovom životu spominje kao Tukididovog savremenika, no Platon je sigurno živeo nekoliko godina duže (Tukidid je umro 391. pne.), s obzirom na to da Plutarh navodi neke Platonove stihove u kojima se očito aludira na imenovanje demagoga Agirija za stratega atinske vojske kod Lezbosa 389. pne.[5] Stoga se može zaključiti da Platonovo stvaralaštvo pada u period od 428. do bar 389. pne. Prvu pobedu na Velikim Dionisijama ostvario je oko 410. pne.[6]
Ništa se drugo ne zna o Platonovom privatnom životu, osim što Suda tvrdi da je ga je "siromaštvo primoralo da za piše komedije za druge ljude" (διὰ γὰρ τὸ τὰς κωμῳδίας αὐτὸς ποιῶν ἄλλοις παρέχειν διὰ πενίαν).[7] Kako se na istom mestu u Sudi i kaže, ta se tvrdnja zasniva na jednom odlomku iz Platonovog komada Pisandar, gde pesnik aludira na svoj rad za druge. Ali nema razloga sumnjati da je pravo značenje tog odlomka zapravo to da je Platon, kao i Aristofan, neke od svojih komada prikazao na pozornici u ime drugih ljudi, a nakon što su ti komadi postigli uspeh, bilo mu je stalo da objavi svoje autorstvo, što je i uradio u parabazi u Pisandru, a što je isto za sebe uradio i Aristofan u parabazi svojih Oblaka.[8]
Delo uredi
Platona su u antici ubrajali među najbolje pesnike stare atičke komedije. Iz izjava starih gramatičara i iz znatnog broja sačuvanih fragmenata vidi se da je popularnost njegovih komedija zaostajala samo za Aristofanovom. Suda i antički filolozi kažu da je bio "slavan po (slikanju) karaktera" (λαμπρὸς τὸν χαρακτῆρα).[9] Glavne su odlike njegova stvaralaštva bile čistoća jezika, prefinjen i oštar humor te snaga stare komedije kombinovana s većom elegancijom srednje i nove atičke komedije. Premda neke od njegovih komedija nisu obrađivale političku tematiku, ipak je i u njima često ostajao kod glavnih principa stare komedije napadajući iskvarenost svoga vremena i iskvarene savremenike. Među glavnim metama njegovih komičkih napada bili su demagozi Kleon, Kleofont i Agirije, zatim ditirampski pesnik Kinesija, strateg Leagro i, najzad, govornici Kefal i Arhin; naime, kao i Aristofan, retoričku je veštinu smatrao jednom od najvećih pretnji za dobrobit društva.
Aristofanovi i Platonovi međusobni napadi govore o velikom poštovanju koje su ova dva komediografa gajila jedan prema drugom.
Popis komedija uredi
Čini se da je Platon bio jedan od najproduktivnijih pesnika stare komedije. Nepoznati autor spisa O komediji pripisuje mu 28 drama,[10] a isti broj navodi se i u Sudi, gde se međutim odmah nabraja njih 30, ne uključujući još tri čiji se naslovi citiraju iz Ateneja. Od njih, Lakonci (Λάκωνες) i Glupan (Μαμμάκυθος) bili su dva izdanja istog komada, a takođe treba dodati i Amfijaraja (Ἀμφιάρεως), koga Suda uopšte ne spominje, a koji se navodi u sholiji uz Aristofanovog Pluta , st. 174. Tako da danas imamo naslove ovih 33 komedija:[11]
|
Iz ovoga je popisa očitio da neki naslovi više pripadaju srednjoj atičkoj komediji. Neki su ga gramatičari čak spominjali kao pesnika nove komedije.[13] To je navelo neke moderne filologe da postave tezu o postojanju još jednog komediografa Platona, koji je pripadao novoj atičkoj komediji i živeo nakon Epikura. No Diogen Laertije spominje samo jednog komediografa Platona i nema nikakvih dokaza da je postojao neki drugi. Antički gramatičari ponekad mešaju komediografa Platona i sa filozofom Platonom.
Reference uredi
- ↑ Suda, s.v. Πλάτων (Adler number: pi,1708).[mrtav link]
- ↑ Evsevije, Hronika.
- ↑ Georgije Sinkel, Hronika, p. 247d.
- ↑ Kiril Aleksandrijski, Protiv Julijana Apostate, I, p. 13b.
- ↑ Praecepta gerendae reipublicae, 801b
- ↑ The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Plato (2).
- ↑ Suda, s.v. Ἀρκάδας μιμούμενοι.
- ↑ William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Plato (1). Arhivirano 2015-04-03 na Wayback Machine-u
- ↑ Suda, s.v. Πλάτων (Adler number: pi,1708).[mrtav link]
- ↑ Anonim, O komediji, p. 34.
- ↑ William Smith (ur.), loc. cit.]
- ↑ Te godine Aristofanove Žabe osvojile su prvo mesto, a na drugom su završile Frinihove Muze.
- ↑ Atenej, Deipnosophistae, III, 103c, VII 279a.