Položaj LGBT osoba u Južnoj Koreji

LGBT osobe u Južnoj Koreji nemaju jednaka prava kao ostali građani i građanke. Homoseksualnost nikada nije bila zabranjena,[1] ali istopolni parovi nisu priznati pred zakonom, niti imaju jednak stepen zaštite kao hetersoseksualni parovi.

Premda krivični zakoni ne zabranjuju homoseksualnost kod civila, vojni krivični zakon definiše istopolne seksualne odnose između pripadnika vojske kao "seksualno zlostavljanje" i predviđa kaznu do godinu dana zatvora. Ovaj zakon ne pravi razliku između dobrovoljnih i nedobrovoljnih seksualnih odnosa između odraslih homoseksualnih osoba i takve odnose smatra "obostranim silovanjem" (Hangul: 상호강간; Hanja: 相互强姦).

Zapadnjaci često ističu da ne postoji velika svest o homoseksualnosti u Južnoj Koreji, prvenstveno zbog jakog uticaja konfucijanizma, bez obzira na religijsku pripadnost, koji naglašava važnost ekonomskog razvoja iznad ličnih sloboda. U poslednje vreme svest o homoseksualnosti je povećana, zbog javnih debata, kao i outovanja nekoliko poznatih ličnosti.

Istorija

uredi

Premda ima malo pomena homoseksualnosti u korejskoj književnosti ili tradicionalnim istorijskim zapisima, nekoliko pripadnika plemstva i budističkih monaha su ili govorili o svom osećanju privlačnosti prema osobama istog pola ili su praktikovali istopolne odnose.[2] Najraniji takav zapis je o kralju Hyegongu od Sile koga je ubio plemić pobunjen zbog njegove "ženstvenosti".[3]

Kralj Mokjong (980-1009) i Kralj Gongmin (1325–1374) iz dinastije Goryeo su imali nekoliko wonchung ("muških ljubavnika") koji su im služili kao seksualni partneri. Kralj Gongmin je nakon smrti svoje žene osnova posebno ministarstvo koje se bavilo traganjem za mladim muškarcima po zemlji koji bi služili na dvoru.[3]

Podaci o homoseksualnim aktivnostima običnih ljudi se teže pronalaze, jer ima manje zapisa koji se njima bave.

Tokom Joseon ere pre japanske aneksije, postojale su putujuće pozorišne trupe poznate kao namsandang, koje su imale i grafičke prikaze istopolih odnosa u svojim nastupima, uključujući i analni seks.[3]

Vojna služba

uredi

Vojnoj obavezi podležu svi muški građani Južne Koreje. Regrutaciju vrši Administracija vojne ljudske sile (ko: 병무청) koja obavlja i psihološka ispitivanja, koja sadrže pitanja vezana za seksualnu orijentaciju regruta. Homoseksualni pripadnici aktivne vojske su kategorizovani ili sa "prihološkim poremećajem" ili "poremećajem ponašanja" i mogu biti ili poslati na lečenje ili otpušteni iz službe.

Ovo predstavlja problem jer Južna Koreja ne uvažava prigovor savesti, a otpuštanje iz vojne službe nosi značajne posledice, jer mnoge kompanije zahtevaju da kandidati za posao imaju završenu vojnu službu. U vojnim dosijeima osobe koje su otpuštene iz vojne službe kao razlog mogu imati navedeno ili homoseksualnost ili "mentalni hendikep"[4]

Zabrana diskrimincije

uredi

Član 31 Zakona o Nacionalnom komitetu za ljudska prava kaže da "nijedna osoba ne sme biti diskriminisana na osnovu njegove ili njene seksualne orijnetacije". Međutim, Komitet za ljudska prava nema moć da primenjuje ovaj član, niti ima podršku Gej i lebejske asocijacije, jer Komitet nije zatražio ukidanje anti-gej zakona o vojsci.

Cenzura

uredi

Vlada Južne Koreje cenzuriše sajtove sa LGBT tematikom preko svoj Etičkog komiteta za informacije i komunikaciju (정보통신윤리위원회), koji je zvanični organ Ministarstva za informisanje i komunikaciju.

Prava trans osoba

uredi

Vrhovni sud Južne Koreje doneo je odluku o kriterijumima na osnovu kojih je moguće dozvoliti korekciju pola transeksualnim osobama: osoba mora imati preko 20 godina, ne sme biti u braku i ne sme imati dece. Od 2006. godine transeksualne osobe imaju prava da promene pol u dokumentima.

LGBT zajednica

uredi

Homoseksualnost je i dalje tabu u korejskom društvu i istopolne parove je gotovo nemoguće videti na javnom mestu. Gej barovi su takođe slabo uočljivi i većinu drži vlasnik iz Londona, Tim Kim. Većina klubova se nalazi u većim gradovima, poput Seula i Busana.

Vidi dalje

uredi

Reference

uredi
  1. „South Korea”. ILGA. Arhivirano iz originala na datum 2010-04-29. Pristupljeno 5.5.2010. 
  2. Korean Gay and Lesbian History
  3. 3,0 3,1 3,2 Hyung-Ki Choi et al.. „South Korea (Taehan Min’guk)”. International Encyclopedia of Sexuality. Continuum Publishing Company. Arhivirano iz originala na datum 2007-01-10. Pristupljeno 5.5.2010. 
  4. „South Korea: Appeal: Lim Tae Hoon | Amnesty International”. Arhivirano iz originala na datum 2004-11-17. Pristupljeno 2004-11-17. 

Spoljne veze

uredi
  Položaj LGBT osoba u Aziji
Suverene države

Afganistan • Armenija* • Azerbejdžan* • Bahrein • Bangladeš • Brunej • Butan • Egipat*** • Filipini • Gruzija* • Indija  • Indonezija* • Irak  • Iran • Istočni Timor** • Izrael • Japan • Jemen Jordan • Južna Koreja • Kambodža  • Katar • Kazahstan*** • Kina • Kipar* • Kirgistan • Kuvajt • Laos • Liban • Mianmar • Moldavija • Monglija • Nepal • Oman • Pakistan  • Rusija*** • Saudijska Arabija • Severna Koreja • Singapur • Sirija • Šri Lanka • Tadžikistan • Tajland • Tajvan • Turkemnistan • Turska*** • Ujedinjeni Arapski Emirati • Uzbekistan • Vijetnam

Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Hong Kong • Palestina
*Nekada se računa kao deo Evrope; ** Nekada se računa kao deo Okeanije; *** Transkontinentalna država
 
Svet
 
Afrika
 
Južna Amerika
 
Severna Amerika
 
Evropa
 
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi