Otvori glavni meni

Položaj LGBT osoba u Iraku

Homoseksualnost nije zvanično kriminalizovana u Iraku, ali LGBT osobe su stalna meta napada samoorganizovanih grupa.

Homoseksualnost je bila legalna pod vladavinom Sadama Huseina. Tokom 2001. godine kada je tražio podršku religioznih konzervativnih grupa povišena je kazna za istopolna silovanja na kaznu smrti. Na Zapadu je vest o promeni ovog zakona pogrešno prenesena kao kriminalizacija homoseksualnosti, što zapravo nije bio slučaj.

Homoseksualnost de jure nije zabranjena, ali ostaje u domenu tabua. Godine 2009. pojavili su se izveštaji međunarodnih organizacija za ljudska prava o samoorganizovanim, paravojnim grupama koje sprovode hajku i ubijaju LGBT osobe.

Samooragnizovane grupeUredi

Od 2007. prijavljuje se delovanje paravojnih grupa Organizacije Badr i Vojske Mahdi, koji čine šiitsku miliciju, usmereno na progon, kidnapovanje, mučenje i ubijanje osoba za koje smatraju da su homoseksualne ili transrodne. Prvi izveštaji o ubistvima su se pojavili 2005. godine, u člancima koje su pisali Edward TJ Brown, Peter Tatchell i Doug Ireland. Članke je prenela LGBT štampa, kao i BBC, ali su uglavnom ostali ignorisani.

Veliki ajatolah Ali al-Sistani je objavio oktobra, 2005. na arapskom delu svog sajta da su homoseksualnost i lezbejstvo "zabranjeni" i da treba da budu "kažnjeni, zapravo, ubijeni. Ti ljudi treba da budu ubijeni na najgori, najsurovniji način."[1]. Iako je fetva za mušku homoseksuanost uklonjena sa sajta maja, 2006. godine, ona nije povučena. Fetva za žensku homoseksualnost se i dalje nalazi na sajtu. Prema izveštajima koji su se pojavili 2009. godine napadi na gejeve i dalje traju. Human Rights Watch je avgusta, 2009. objavio da je od početa godine ubijeno oko 90 muškaraca, dok se mnogi vode kao nestali. Prijavljeni su slučajevi muškaraca kojima su anus zalepili lepkom, a potom izazvali dijareju. Nekima od njih su lekari uskratili pomoć. Način ovakvog mučenja je sniman i video snimci su prosleđivani putem mobilnih telefona po Iraku [2]. Tela ubijenih su često nalažena na đubrištu ili na javnim mestima kao znak upozorenja [3][4][5].

Iračka vlada, političke partije, pa i mnoge nevladine organizacije ne reaguju na progon i ubijanje LGBT osoba i odbijaju da odgovaraju na pitanja o LGBT pravima u Iraku, direktno postavljena od strane zapadnih novinara.

Vidi daljeUredi

ReferenceUredi


  Položaj LGBT osoba u Aziji
Suverene države

Afganistan • Armenija* • Azerbejdžan* • Bahrein • Bangladeš • Brunej • Butan • Egipat*** • Filipini • Gruzija* • Indija  • Indonezija* • Irak  • Iran • Istočni Timor** • Izrael • Japan • Jemen Jordan • Južna Koreja • Kambodža  • Katar • Kazahstan*** • Kina • Kipar* • Kirgistan • Kuvajt • Laos • Liban • Mianmar • Moldavija • Monglija • Nepal • Oman • Pakistan  • Rusija*** • Saudijska Arabija • Severna Koreja • Singapur • Sirija • Šri Lanka • Tadžikistan • Tajland • Tajvan • Turkemnistan • Turska*** • Ujedinjeni Arapski Emirati • Uzbekistan • Vijetnam

Autonomije, zavisne i druge teritorije Abhazija* • Hong Kong • Palestina
*Nekada se računa kao deo Evrope; ** Nekada se računa kao deo Okeanije; *** Transkontinentalna država
 
Svet
 
Afrika
 
Južna Amerika
 
Severna Amerika
 
Evropa
 
Okeanija
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi