Niška operacija 1944.

Nišku operaciju izvele su snage NOVJ i Bugarske armije uz sadejstvo sovjetskog vazduhoplovstva protiv nemačkih snaga na prostoru Niš - Leskovac - Vlasotince. Operacija je započela 8. oktobra 1944. i trajala je 7 dana. Snage napadača ostvarile su znatnu brojčanu premoć i pred početak operacije zauzele povoljne pozicije, i tokom nastupanja naterale su nemačke jedinice na povlačenje, opkolile ih, razbile i nanele im težak poraz. Oslobođena je dolina Južne Morave i sva mesta istočno od nje.

Niška operacija
Deo Drugog svetskog rata
Nish1.jpg
Bugarska vojska ulazi u Niš
Vrijeme:8. oktobar - 14. oktobar 1944.
Mjesto:jugoistočna Srbija
Rezultat:

Pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i

Bugarske armije
Sukobljene strane
Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije
Flag of Bugarska Bugarska armija
Flag of Sovjetski Savez Crvena armija
Flag of Treći Reich Nemački Vermaht
Komandanti i vođe
komandant Glavnog štaba Srbije general Koča Popović
načelnik štaba Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i vojni komandant Bugarske general-pukovnik Sergej Birjuzov
komandant Armijske grupe „Srbija“ general Gustav Felber
Uključene jedinice
13. korpus NOVJ
2. proleterska divizija
45. divizija 14. korpusa NOVJ
bugarska Druga armija
1. gardijski utvrđeni rejon Crvene armije
delovi sovjetske 17. vazduhoplovne armije
glavnina 7. SS divizije
37. protivavionski puk
delovi 11. vazduhoplovne poljske divizije
dva policijska bataljona
više specijalizovanih i teritorijalnih jedinica
Snaga
80.000 boraca 20.000 boraca
Žrtve i gubici
oko 1.700 izbačenih iz stroja oko 9.000 izbačenih iz stroja

Tokom operacije ispoljile su se slabosti u sadejstvu između jugoslovenskih i bugarskih jedinica, što je omelo postizanje još većeg uspeha. Neprihvatljivo ponašanje bugarskih jedinica tokom borbe i van nje dovelo je do zategnutosti i krize u odnosime dve strane.

Opšti okvir operacijeUredi

Nakon poraza u Jaško-kišinjevskoj operaciji u drugoj polovini avgusta 1944. i prelaska Rumunije i Bugarske na stranu saveznika, nemačka komanda naredila je svojim snagama na Balkanu, Drugoj oklopnoj armiji i Armijskoj grupi „E“ da uspostave front na liniji: ušće Timoka - Skoplje - ušće reke Drim (takozvana „plava linija"). To je podrazumevalo izvlačenje Armijske grupe „E“ iz Grčke i brzu koncentraciju znatnih snaga na granici Rumunije i Bugarske prema Srbiji. Međutim, usled intenzivnih dejstava NOVJ u saradnji sa savezničkim vazduhoplovstvom (operacija Retvik) tokom septembra, ova pomeranja i koncentracija snaga nije uspešno izvršena. To je stvorilo povoljne operativne mogućnosti za napredovanje Crvene armije i NOVJ kroz Srbiju. Beogradskom i Niškom operacijom tokom oktobra 1944
- onemogućen je nemački plan uspostavljanja fronta na bugarskoj i rumunskoj granici,
- nemačkim jedinicama naneti su teški gubici,
- Armijska grupa „E“ dovedena je u tešku situaciju da mora da se izbori za koridor izvlačenja preko Kosova i Metohije u pravcu Sarajeva
- stvoreni su povoljni uslovi za nastavak operativne inicijative.

Angažovane snageUredi

Savezničke jediniceUredi

NOVJ

Bugarska armija

  • Druga armija
    • 4, 6, 9. i 12. pešadijska divizija
    • 2. konjička divizija
    • 1. ustanička sofijska divizija
    • Oklopna brigada
    • 4. granična brigada
    • 3 artiljerijska, 1 inžinjerijski puk, armijske štapske i specijalističke jedinice

Crvena armija

  • 57. armija
    • 1. gardijski utvrđeni rejon (u jačini divizije)
  • 17. vazduhoplovna armija

Osovinske jediniceUredi

Komandovanje operacijomUredi

SSSR je 5. septembra 1944. objavio rat Bugarskoj i time stvorio pravni osnov za okupaciju bugarske teritorije i njeno korišćenje za transport jedinica. Takođe, time je obezbedio sebi dominantnu ulogu u pregovorima o primirju. U Bugarskoj je došlo do smene vlasti i na vlast je stupio Otadžbinski front, široka antifašistička koalicija. Nova Bugarska vlada je 5. septembra 1944. objavila rat Nemačkoj. Nova Bugarska armija stvorena je putem manjih izmena u komandnom kadru u staroj armiji i uključivanjem u sastav ustaničkih jedinica. Prema uslovima primirja koje je SSSR nametnuo Bugarskoj, Bugarska armija stavljena je pod operativnu komandu Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije.

Pod pokroviteljstvom SSSR, maršal Tito sklopio je 5. oktobra 1944. u Krajovi u Rumuniji sporazum sa predstavnicima novih bugarskih vlasti. Sporazum je zbog troipogodišnje okupacije i brojnih zločina koje su bugarske trupe počinile u Srbiji i Makedoniji bio delikatno političko pitanje. Bugarska strana je formalno uputila vladi Jugoslavije molbu u kojoj izražava žaljenje zbog učešća u ratu na strani Osovine i počinjenih zločina i štete, i moli vladu Jugoslavije da dozvoli Bugarskoj armiji da učestvuje u borbama protiv Nemačke na jugoslovenskoj teritoriji i na taj način se iskupi za prethodne postupke, a maršal Tito je u ime Vlade Jugoslavije kao njen predsednik formalno dao ovo odobrenje pod strogim propisanim uslovima.

Jedinice Bugarske armije bile su pod operativnom komandom Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije, dok su jedinice NOVJ koje su učestvovale u operaciji bile pod operativnom komandom Vrhovnog štaba NOVJ. Koordinacija dejstava i komandovanja ostvarena je posredstvom štaba Trećeg ukrajinskog fronta.

Detalje plana operacije razradili su, 7. oktobra u Pirotu, Štab 13. korpusa NOVJ, načelnik Štaba 3. ukrajinskog fronta Crvene armije i vojni komandant Bugarske general-pukovnik Sergej Semjonovič Birjuzov i Štab bugarske 2. armije.

Plan operacijeUredi

Savezničke snage ostvarile su na operacijskoj prostoriji koncentraciju brojno i tehnički nadmoćnih snaga u odnosu na osovinske (80 hiljada prema 20 hiljada). Pored toga, pred početak operacije jedinice NOVJ bile su raspoređene na povoljnim pozicijama za napad. Stoga je donesen plan operacije koji je predviđao:

  1. Odsecanje nemačke niške grupacije sa severa, zapada i juga i njeno opkoljavanje
  2. Koncentrično potiskivanje nemačkih razvijenih odbrambenih snaga sa spoljašnjih položaja u pravcu Niša
  3. Njihovo uništenje u oblasti Niša

Odsecanje sa severa trebalo je da izvede Druga proleterska divizija napadom iz pravca Malog Jastrepca prema komunikacijama južno od Stalaća.

Opkoljavanje sa zapada odsecanjem komunikacije Niš - Prokuplje bilo je zadatak 24. divizije.

Opkoljavanje sa juga trebalo je da obezbede 22. i 47. divizije NOVJ, 4. i 12. bugarska pešadijska i 2. bugarska konjička divizija, te bugarska Oklopna brigada likvidacijom nemačkih garnizona Vlasotince i Leskovac sa okolnim utvrđenjima. Nakon likvidacije, 47. divizije NOVJ, 12. bugarska pešadijska i bugarska Oklopna brigada trebalo je da nastupaju u pravcu komunikacije Niš - Prokuplje i da uhvate vezu sa 24. divizijom NOVJ, dok su ostale jedinice trebale da nastave nastupanje u pravcu Niša.

Glavnina bugarske 2. armije trebalo je da nastupa sa istoka koncentrično ka Nišu: 9. divizija pravcem Temska - Kalna - Svrljig - Niš, 6. divizija pravcem Pirot - Bela Palanka - Niška Banja - Niš, i 4. divizija pravcem Babušnica - Ravna Dubrava - Gadžin Han - Niš.

Severno od neposredne operacijske prostorije odvijao se napad 64. korpusa Crvene armije i 45. divizije preko Knjaževca u pravcu doline Zapadne Morave. Planirano je da nakon zauzimanja Knjaževca 45. divizija i 1. gardijski utvrđeni rejon Crvene armije nastupaju sa severa prema Niškoj Banji i Nišu.

Zadatak 46. divizije NOVJ u oblasti Vranja bilo je obezbeđenje operacijske prostorije s juga i sprečavanje nadiranja jedinica Armijske grupe „E“ iz pravca Kumanova.

Partizanski odredi dobili su zadatak da, dejstvujući na svojim područjima, uništavaju ostatke neprijateljskih snaga i ruše komunikacije.

Tajnost operacije bila je kompromitovana. Grupa bugarskih oficira i novinara, neobaveštena o situaciji na terenu i smatrajući da su njihove jedinice ušle u Vlasotince, zaputila se u Vlasotince automobilom i pala u nemačko zarobljništvo. Među zarobljenim oficirima bio je načelnik Obaveštajnog odeljenja bugarske 2. armije potpukovnik G. Petrov kod koga su Nemci zaplenili kompletnu dispoziciju za planiranu operaciju.[1]

Tok operacijeUredi

Početak nastupanjaUredi

Operacija je otpočela 8. oktobra 1944. u 7:30 artiljerijskom pripremom, nakon čega je u 8:00 usledilo nastupanje jedinica bugarske 2. armije. Istog dana su i jedinice NOVJ otpočele nastupanje na svojim dodeljenim pravcima.

Uprkos tome što su na svojim napadnim pravcima bugarske jedinice imale nadmoć u ljudstvu i naoružanju u srazmeri 10:1, dobra raspoređene nemačke snage uspele su da zaustave i parališu njihov napad. Neuspeh bugarskih snaga nepovoljno se odrazio i na napad 22. divizije NOVJ u oblasti Vlasotinca, tako da u toku prva dva dana ni na jednom pravcu nije ostvaren neki značajniji napredak. Najznačajniji uspeh ostvarila je 2. proleterska divizija presekavši kod Đunisa i Žitkovca drum i železničku prugu Niš - Stalać,

Štabovi jedinica NOVJ izrazili su veliko nezadovoljstvo zbog sporosti i neaktivnosti bugarskih jedinica. Štab 13. korpusa poslao je 9. oktobra Glavnom štabu za Srbiju sledeći radiogram:

  „Zbog toga što Bugari skoro ne kreću napred, i naše moramo zadržati. Pored toga, među bugarskim komandantima ima još priličan broj u najmanju ruku sabotera. Komandant 31. puka, koji se nalazi na našem desnom krilu, kaže da čak ni naređenje za napad nije dobio. Intervenisali smo i kod njihovog štaba armije. Ako se misli da se Bugari poteraju u borbu, onda treba u njihove štabove da dođu veći broj sovjetskih ili naših oficira. Inače jedan nemački bataljon je u stanju da njihovu čitavu diviziju zadržava koliko hoće.“
()

[2]

U depeši Štaba 22. divizije Štabu 13. korpusa od 10. oktobra 1944. navodi se:

  „Bugari ne dozvoljavaju da pređemo ispred njih. Prete da će pucati ako budemo prešli. Komandant 31. puka otvoreno radi u korist Nemaca.“
()

[3]

Nemačko povlačenjeUredi

Nemačka komanda bila je svesna da se, s obzirom na izrazitu nadmoćnost protivnika, položaji u niškoj oblasti mogu zadržati samo ako se uhvati čvrsta veza sa ostatkom Armijske grupe „Srbija“ na severu i zapadu, i sa Armijskom grupom „E“ na jugu. Severno od niške oblasti razvijala se ofanziva nadmoćnih snaga Crvene armije i NOVJ, što je povezivanje prema severu činilo iluzornim. 64. korpus Crvene armije napredovao je prema ušću Zapadne Morave, a 10. oktobra 24. srpska brigada 45. divizije uz sadejstvo crvenoarmejaca oslobodila je Knjaževac i ugrozila Niš sa severa.

Armijska grupa „E“ nastupala je kroz Makedoniju sa 11. i 22. divizijom kao prethodnicom. Ove dve divizije trebalo je da se probiju iz pravca Kumanova dolinom Južne Morave i uspostave vezu sa niškom grupacijom. Međutim, njihov napad ometen je nastupanjem bugarskih snaga i NOVJ dolinom Krive Reke. 121. puk uspeo je da u toku 10. oktobra potisne delove 46. divizije NOVJ i zauzme Vranje, ali je obavestio komandu da nije u stanju da nastavi napredovanje. Sutradan je u protivnapadu 46. divizija naterala ovaj puk na povlačenje i oslobodila Vranje. Nemci su obnovili napad, ubacivši i 47. puk 22. divizije na ovaj pravac, ali nisu ostvarili uspeh.

Pored toga, velika nadmoćnost bugarskih i jugoslovenskih snaga u niškoj oblasti počela je da daje rezultate. Bugarska Oklopna brigada i delovi 22. divizije NOVJ slomile su nemački otpor i 10. oktobra posle podne oslobodile Vlasotince.

Usled ovako nepovoljnog razvojai usled dejstava 2 i 24. divizije NOVJ zapadno od Niša, komandant Armijske grupe „Srbija“ general Felber naredio je izvlačenje niške grupacije na liniju Južne Morave od ušća Toplice na sever. Međutim, ova linija pokazaće se takođe neodrživom.

Zapovednik nemačkih snaga u Nišu komandant 7. SS divizije SS-oberfirer Oto Kum (nem. SS-Oberführer Otto Kumm) obrazovao je napadnu grupaciju za proboj preko Južne Morave u pravcu Prokuplja, dok su na odbrambenim položajima ostavljene zaštitnice radi usporavanja napredovanja protivnika.

 
Miting u oslobođenom Leskovcu, 1944.

U toku prepodneva 11. oktobra glavnina nemačkih snaga napustila je Leskovac probijajući se u pravcu Doljevca, a 47. divizija savladala je u nemačke zaštitnice, oslobodila Leskovac i nastavila gonjenje protivnika na sever.

Izvesno olakšanje položaju nemačke grupacije doneo je napad četničkih snaga (Trstenički, Jastrebački i Moravski korpus), pojačanih nemačkim delovima iz Kruševca prema Blacu, koji je na ovaj pravac vezao delove 2. proleterske divizije.[4]

12. oktobra ujutro nemačka glavnina krenula je u proboj iz Niša u pravcu Prokuplja, ostavivši na širokom području polukružno od Niša na istok samo slabije zaštitnice. Time je težište operacije preneseno na komunikaciju Niš - Prokuplje.

Opkoljavanje i razbijanje nemačke grupacijeUredi

Nemačko nastupanje prema Prokuplju 12. oktobra zaustavljeno je na Južnoj Moravi izuzetno upornim otporom 11. srpske brigade 24. divizije. Uprkos ostvarenoj izrazitoj nadmoćnosti na pravcu napada, Nemci su tek u toku poslepodneva uspeli da ovladaju mostom kod sela Mramora i okolnim visovima. Međutim, nisu uspeli da odbace branioce sa komunikacije.

Ulažući krajnje napore Nemci su u toku 13. oktobra nastavili prodor prema Prokuplju. 11. i 13. brigada uspešno su ometale nastupanje Nemaca elastičnom odbranom i bočnim napadima. Nemački prodor dosegao je do sela Jugbogdanovca, gde je konačno zaustavljen.

Tokom 13. oktobra 47. divizija svim svojim jedinicama izbila je sa juga na komunikaciju Niš - Prokuplje i napala s boka nemačku formaciju u nastupanju. Jedinice 47. divizije povezale su se kod Jugbogdanovca sa jedinicama 24. divizije, i time je nemačka grupacija bila potpuno opkoljena.

Istog dana bugarska Oklopna brigada dstigla je u okolinu Doljevca. Komandant 47. divizije zatražio je njeno angažovanje u borbi protiv Nemaca, međutim tokom celog dana Oklopna brigada ostala je pasivna.

Za to vreme ostale jugoslovenske i bugarske snage potiskivale su i uništavale nemačke zaštitnice i napredovale prema Nišu. 14. oktobra jedinice 45. divizije NOVJ prodrle su u grad sa severa, 22. divizije NOVJ sa juga, a 6. bugarske pešadijske divizije sa istoka. Oko 16 časova 14. oktobra Niš je bio oslobođen.

Na pravcu prema Prokuplju, jedinice 47. i 24. divizije NOVJ, koje su uspostavile front u vidu potkovice, stalno su vršile juriše i odbijale protivjuriše neprijatelja, čime su ga naterale da angažuje sve raspoložive snage. 14. oktobra Nemci su od tenkova i oklopnih vozila obrazovali manju jurišnu grupu. Budući da 47. divizija nije raspolagala protivoklopnim sredstvima, ova grupa je oko 11 časova uspela da se probije kroz položaje 47. divizije i produži prema Prokuplju. Neposredno po njenom izvlačenju, obruč je zatvoren i sprečeno je izvlačenje ostalih jedinica.

U najkritičnijem trenutku po neprijatelja, rano poslepodne 14. oktobra na okruženu nemačku grupaciju otpočelo je masovno dejstvo avijacije Crvene armije. Budući da su Nemci bili opkoljeni na otvorenom i prikucani za zemlju na svojim odbrambenim položajima, napad avijacije imao je razorno dejstvo i izazvao je rasulo u njihovim redovima. Kolebanje u nemačkim redovima iskoristile su jedinice NOVJ i pokrenule napad.

U 16 časova su 13. i 28. srpska brigada 47. divizije odlučno napale s juga, na odseku Aleksandrova i Jugbogdanovca, a jedinice 24. divizije sa severa, na frontu Arbanasci - selo Potok, ne dozvoljavajući neprijatelju da se sredi, da posedne položaje i da ponovo krene u proboj. Tek tada je na desnom krilu 47. divizije, levom obalom Južne Morave, putem Orljane - Mramor, u borbu uveden i deo bugarskog Tenkovskog puka, jačine bataljona, dok je druga kolona ovog puka, takođe jačine bataljona, orijentisana levom obalom Bogdanovačke reke, na levo krilo 47. divizije;

Usled ovog opšteg napada sistem nemačke odbrane se raspao. Nemci su napustili svu motorizaciju i težu borbenu tehniku, i naoružani samo lakim pešadijskim naoružanjem, po grupama otpočeli probijanje uz padine Jastrepca. Bitka se pretvorila u poteru za razbijenim grupama Nemaca po šumama Jastrepca, a na cesti je ostala masa ratne tehnike i naoružanja, pored ostalog: 17 tenkova, sedam samohodnih topova, celokupno teško naoružanje 37. protivavionskog puka i oko 800 kamiona. Prema izveštaju Štaba 13. korpusa NOVJ, samo 14. oktobra u borbama na levoj obali Južne Morave, Nemci su imali 2.036 mrtvih, 1.238 ranjenih i oko 700 zarobljenih.

U svojoj knjizi „Napred, Princ Eugen!" (nem. Vorwärts, Prinz Eugen!), komandant divizije Oto Kum (nem. Otto Kumm) opširno je opisao borbe u Niškoj operaciji. O ovom teškom porazu na putu za Prokuplje, između ostalog piše:

  „Bugari nisu nastupali dalje - dobra hrana iz logora u Nišu nakrcana na vozila spasila nas je od dalje potere! Međutim, cela oblast između puta i planine bila je posednuta od partizana. Tako je nažalost veliki deo štaba i zalutalih iz kolone dospeo u ruke partizana i bio ubijen. Uveče, oko 4000 ljudi i 1200 konja našlo se u podnožju planine. Uspon je počeo - i sa njim dugi marš gladi preko visova Jastrepca i Kopaonika! Kraj niškog poglavlja. I Bugari i partizani proglasili su konačnu propast 7. SS-brdske divizije „Princ Eugen“ - ali ne, još smo živi. Ali taj dan koštao nas je nekih 1000 mrtvih, armiju, vazduhoplovstvo, mornaricu i Vafen SS. (nem. Die Bulgaren stoßen nicht weiter nach - die gute Verpflegung aus den Lagern in Nish, die auf den Fahrzeugen verstaut ist, bewahrt uns vor weiterer Verfolgung! Aber das ganze Gelände zwischen Straße und Gebirge ist von Partisanen besetzt. So kommt leider ein großer Teil des Stabes und der Versprengten aus der Kolonne in Partisanenhände und wird ermordet. Bis zum Abend finden sich etwa 4000 Mann und 1200 Pferde am Fuß des Gebirges ein. Der Aufstieg beginnt - und damit ein langer Hungermarsch über die Höhen des Jastrebac- und des Kopaonik-Gebirges! Das Ende des Kapitels Nish. Sowohl die Bulgaren als auch die Partisanen verkünden den endgültigen Untergang der 7.SS-Gebirgs-Div. „Prinz Eugen" - aber nein, noch leben sie. Doch hat dieser Tag etwa 1000 Tote gekostet, Heer, Luftwaffe, Marine und Waffen-SS.)“
()

[5]

Nesporazumi između saveznikaUredi

U izveštaju Štaba 13. korpusa Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske za Srbiju od 18. oktobra 1944. godine, stoji:

 

„Posle likvidacije neprijatelja, naša 47. divizija postavila je obezbeđenje u cilju sprečavanja pljačke i celu noć kontrolisala sva motorna vozila. Ujutru 15. o. m. bugarske jedinice, među kojima i Tenkovska brigada, došle su da izvlače kamione. Tom prilikom između naših stražara, koji su imali naređenje da čuvaju vozila, i bugarskih jedinica došlo je do oružanog sukoba:

  • a) bugarski vojnici su mitraljezom iz jednog tenka ubili jednog našeg stražara i jednog ranili;
  • b) u jednom drugom sukobu poginulo je pet Bugara i tri naša vojnika.“
    ()

[6]

Došlo je do brojnih incidenata u mestima u kojima su bile razmeštene bugarske trupe. Bugarski vojnici i oficiri pljačkali su vojnu i civilnu imovinu. 4. granična brigada, iako je bila predviđena da učestvuje u niškoj operaciji, nije angažovana u borbama, ali se po oslobođenju Niša razmestila u Knez-Selu, oko 10 kilometara severoistočno od grada, odakle je noću uoči 17. oktobra vraćena u Bugarsku, jer njena upotreba u daljim dejstvima nije bila predviđena. Pri povratku je iz sanatorijuma Knez-Sela, razbivši gvozdena vrata magacina, pokupila sav materijal, poskidala sve instalacije u zgradi, pa čak i brave sa vrata. Tako je ova sanitetska ustanova, gde je Glavni štab za Srbiju predviđao da smesti teške ranjenike, bila potpuno onesposobljena. Intervencija Štaba 13. korpusa Narodnoos-lobodilačke vojske kod Štaba bugarske 2. armije da se 4. granična brigada zaustavi kod Pirota i od nje oduzmu odnete stvari i instalacije iz sanatorijuma nije urodila plodom.[7]

Pošto je intervencija ostala bez rezultata, Glavni štab za Srbiju je zamolio Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske da naredi da bugarske trupe napuste Srbiju. U depeši koju je 15. oktobra 1944. uputio vrhovnom komandantu maršalu Titu stoji:

  „Poželjno je da bugarska vojska što pre izađe iz Niša. Mi ćemo to tražiti. Molimo da intervenišete i Vi.“
()

[8]

Smatrajući ponašanje nekih jedinica bugarske 2. armije nepodnošljivim, 17. oktobra 1944. maršal Tito je naredio Glavnom štabu za Srbiju:

 

„Bugarske trupe imaju odmah napustiti Niš. Svi vojni trofeji i magacini moraju ostati na našem raspolaganju. Saopštite to bugarskom komandantu kao moju zapovest.

Pokret bugarskih trupa bio je predviđen sa mnom u sporazumu. U vezi s vašim depešama u kojima govori-te o otimanju i pljački trofeja koje su zaplenile naše jedinice i nelojalnom držanju Bugara, zatražio sam od sovjetske komande da bugarske trupe smesta obustave pokret prema Kosovu i isprazne teritoriju Srbije. O toj odluci saopštiću sovjetskoj vladi. Ako bi se Bugari tome odupirali, smatraćemo to neprijateljskim aktom.“
()

[9]

Nakon ovih intervencija, usledila su izvinjenja i obećanja od strane bugarskih političkih krugova, tako da je ponovo dozvoljeno bugarskim snagama da učestvuju u borbama na tlu Jugoslavije. Tokom novembra 1944. bugarske jedinice učestvovale su u borbama na Kosovu i Metohiji i u okolini Novog Pazara, ponovo bez većeg uspeha. U nešto manjoj meri ponovili su se i incidenti sa stanovništvom i jedinicama NOVJ.

Rezultati operacijeUredi

Tokom sedmodnevnog trajanja Niške operacije kombinovane savezničke jedinice nanele su nemačkim jedinicama značajne gubitke, oslobodile su veliko prostranstvo u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, sprečile planirano povezivanje Armijske grupe „E“ sa Armijskom grupom Srbija (nem. Armee-Abteilung Serbien). Time je Armijska grupa „E“ prinuđena na probijanje preko Sandžaka.

Najteže gubitke podnela je 7. SS divizija „Princ Eugen“. Ova elitna nemačka jedinica tokom bitke je razbijena i ostala je bez skoro kompletne borbene tehnike i motorizacije. Brojno stanje ove jedinice na dan 1. oktobra 1944. iznosilo je 18.827 ljudi pod oružjem, dok je, prema izveštaju komande na dan 25. oktobra brojno stanje u trupi (uključujući ojačani 14. puk) iznosilo 8.231 vojnika.[10]

Divizija je, posle prikupljanja i kratkotrajnog sređivanja, 24. oktobra uvedena u borbu na odbrani Kraljevačkog mostobrana, demonstrirajući upornost, žilavost i visoke borbene kvalitete svog ljudstva.

Uspeh koji su postigle kombinovane savezničke snage u Niškoj operaciji, imajući u vidu ostvarenu nadmoćnost i razmeštaj snaga, mogao je biti i veći. Do toga nije došlo najvećim delo usled iskazanih slabosti u upotrebi jedinica Bugarske armije i usled neostvarivanja optimalnog sadejstva snaga NOVJ i bugarskih snaga.

ReferenceUredi

  1. Petar Višnjić, Bitka za Srbiju, Beograd 1984., knjiga 2, strana 129
  2. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, kutija 184, br. reg. 30-14/1
  3. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, kutija 1051, br. reg. 2-21/5
  4. Petar Višnjić, Bitka za Srbiju, Beograd 1984., knjiga 2, strana 141
  5. Otto Kumm: VORWÄRTS, PRINZ EUGEN!, strana 284.
  6. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, kutija 181, br. reg. 6/2
  7. Petar Višnjić, Bitka za Srbiju, Beograd 1984., knjiga 2, strana 174-175
  8. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, kutija 184, br. reg. 20-7/1
  9. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, kutija 184, br. reg. 20-12/1
  10. Arhiv Vojnoistorijskog instituta, NAV-T-314, r. 850, s. 7—8

LiteraturaUredi