Гаџин Хан

(Preusmjereno sa Gadžin Han)
Гаџин Хан

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Нишавски
Општина Гаџин Хан
Становништво
Становништво (2011) 1245
Положај
Координате 43°13′13″N 22°01′33″E / 43.220333°N 22.025833°E / 43.220333; 22.025833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 323 m
Гаџин Хан na karti Srbije
Гаџин Хан
Гаџин Хан
Гаџин Хан na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 18240
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 13′ 13" СГШ, 22° 01′ 33" ИГД

Гаџин Хан је градско насеље, и седиште истоимене општине, једне од једанаест општина у Нишавском управном округу. Подручје општине Гаџин Хан простире се на површини од 325 km2 и има 34 насеља, у којима према подацима пописа становништва из 2011. године живи 8.357 становника. По попису из 2002. број становника у Општини Гаџин Хан је био 10.667, 1991. године 12.990, а 1981. 16.281 становника. Према попису из 2002. у Гаџин Хану било је 1.245 становника (према попису из 1991. било је 1.131 становника).

Положај и пространствоUredi

Гаџин Хан је лоциран 22 km од Ниша, 53 km од Пирота и 70 km од Лесковца, у Заплањској котлини, на долинским странама Кутинске реке, код ушћа њених десних притока (Копривничке реке и Венежице), у подножју Суве планине (1810 m), Селичевице (903 m) и Бабичке Горе (1059 m) на надморској висини од 270–320 m. Насеље пресеца регионални пут НишРавна Дубрава са крацима ка Власотинцу и Бабушници. Гаџин Хан припада истоименој катастарској општини, чија је површина 7,55 км². Изграђени део насеља обухвата 1,20 км² или 15,9% површине атара.[1]

ДемографијаUredi

У насељу Гаџин Хан живи 990 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 440 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 931 [2]
1953. 951
1961. 879
1971. 903
1981. 997
1991. 1131 1123
2002. 1254 1245
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.166 93,65%
Роми
  
29 2,32%
Црногорци
  
10 0,80%
Хрвати
  
3 0,24%
Македонци
  
3 0,24%
Словаци
  
1 0,08%
Русини
  
1 0,08%
Руси
  
1 0,08%
Југословени
  
1 0,08%
непознато
  
26 2,08%


Основна карактеристика демографског развоја Гаџиног Хана у периоду 1948. до 2002. је значајан и континуиран пораст укупног броја становника, које је у овом периоду увећано 1,3 пута (са индексом пораста 2002/1948. од 133,7). Прерастање Гаџиног Хана у гравитациони центар Заплања имао је за последицу, између осталог и досељавање становништва, током савременог периода, већином из сеоских насеља Заплања.[2] Године 2002. имиграционо становништво чинило је 58,2% укупне популације (од тога је 68,4% досељено из сеоских насеља са територије општине Гаџин Хан). Досељавање је било најинтензивније од 1961. до 2002. када се у Гаџин Хан доселило 90,2% имиграционог становништва.[5]

ИзвориUredi

  1. Симоновић Д., (1982): Заплање, ”Градина”, ”Народна књига”, и Етнографски институт САНУ, Ниш
  2. 2,0 2,1 Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  5. Миграциона обележја, Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002, књ. 8, Републички завод за статистику, Београд, 2004.

Спољашње везеUredi