Lex Scantinia
Lex Scantinia (Skantinijev zakon - ponekada pogrešno navođen kao Lex Scantia) je rimski zakon iz 149. pne., koji je u Rimskoj republici uređivao pitanja vezana za seksualne odnose, uključujući pederastiju, preljubu i pasivnu ulogu u istopolnim odnosima. Moguće je da je zakon uveo smrtnu kaznu za istopolne odnose između slobodnih muškaraca.
Svi rimski zakoni, uključujući i Lex Scantinia, uređivali su odnose samo između slobodnih ljudi, građana Rima. Robovi su se smatrali stvarima (res) i mogli su da budu korišćeni za seksualne aktivnosti bez zakonskih posledica.
Otvorena pitanja uredi
U literaturi postoji malo konfuzije u vezi sa ovim zakonom, koji je dobio ime po edilu Skantiniju Kapitolinu, koji je živeo oko 225. godine pre nove ere, a koji je bio osuđen zbog istopolnih odnosa sa konzulom Markusom Klaudijem Marcelom za koje je bio optužen od strane Markusovog oca. Zakon je predložio tribun koji je zvao isto Skantinije, 149. godine pre nove ere, zbog čega nastaje konfuzija.
Neki moderni pisci smatraju da je u pitanju ista osoba po kojoj je zakon dobio ime i da je zakon usvojen, zapravo, 225. godine pre nove ere, kada je Skantinije bio osuđen, jer pre toga nije bilo zakona koji su zabranjivali istopolne odnose. Stari izvori, međutim, predlažu da su istopolni odnosi bili zabranjeni pod pretnjom smrću i pre donošenja ovog zakona. [1][2][3][4][5][6][7]. Tako je, na primer, u rimskoj vojsci postala kazna po nazivu supplicium fustuarium, koja je označavala bičevanje do smrti za istopolne odnose između slobodnih muškaraca još pre donošenja ovog zakona.
Istorija uredi
Godine 50. Markus Luvije Druzije Klaudijan predsedavao je sudom koji se bavio slučajevima prekršaja Skantinijevog zakona, na osnovu čega zaključujemo da se zakon primenjivao i vek kasnije pošto je donet.
Godine 17. Lex Scantinia je zamenjen zakonom Lex Iulia de adulteriis coercendis, koji je izdao car August i koji je zabranjivao svaki oblik preljube, uključujući i preljubu sa drugim muškarcem. U 3. veku doneta je dopuna ovog zakona Sententiae, koje su naglašavale smrtnu kaznu za istopolne odnose. Sententiae su bile dovoljno uticajan zakon da se smatrao integralnim delom Lex Iulia, bar u doba cara Justinijana I koji ih je hvalio kao uspešne u borbi protiv rimskih običaja istopolnih odnosa[8].
Lex Scantinia, dakle, nije bio samo jedni rimski zakon koji je po imenu zabranjivao istopolne odnose, već i početak istorije takvih zakona koja preko Lex Iulia/Sententiae dovodi do Justinijanovog zakona.
Povezano uredi
Izvori uredi
- ↑ VALERI MAXIMI FACTORVM ET DICTORVM MEMORABILIVM LIBRI NOVEM, volume VI, section V ff
- ↑ Article on struprum cum masculo by W. Kroll in Pauly-Wissowa (ed.), Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft, 1921
- ↑ On supplicium fustuarium, public beating to death for same-sex behavior among free-born men in Rome long before Lex scantinia, see Polybios, The Histories, volume VI, chapter 37
- ↑ See article Päderastie by M. H. E. Meier in Ersch & Gruber (eds.), Allgemeine Encyclopädie der Wissenschaften und Künste
- ↑ Theodor Mommsen, Römisches Strafrecht, 1899, p. 703f (in English as Roman Criminal Law)
- ↑ Wilhelm Rein, Das Criminalrecht der Römer von Romulus bis auf Justinianus ("Roman Criminal Law from Romulus up to Justinian I"), 1844, p. 864
- ↑ Gisela Bleibtreu-Ehrenberg, Tabu Homosexualität - Die Geschichte eines Vorurteils ("The taboo of homosexuality: The history of a prejudice"), 1978, p. 187
- ↑ Gisela Bleibtreu-Ehrenberg, Tabu Homosexualität - Die Geschichte eines Vorurteils ("The taboo of homosexuality: The history of a prejudice"), 1978, p. 188
