Natpis kalos (καλός) je forma epigrafa koja se nalazi na antičkim vazama obično iz perioda između 550. i 450. godine pre nove ere. Reč καλός znači lep, a ovde ima erotsku konotaciju. Natpis je obično imao formu: vlastito ime + kalos. Osoba koja je pomenuta najčešće je bila dečak, ali postoje i slike sa devojčicama i ženama kada pridev ima oblik kale (καλή). Klasični filolog Wilhelm Kroll objavljuje da je nađeno oko 30 grnčarskih predmeta sa natpisom kale i devojkama na slikama i 528 sa dečacima[1]. Natpis kalos nađen je i kao grafit na zidovima.

Atički kiliks sa natpisom „Kleomenos kalos“, 510-500. pne.

Svrha ovih natpisa je nije u potpunosti jasna. Generalno, smatra se da su oni izjava ljubavi autora dečaku koji je na slici. Verovatnije je, ipak, da predstavljaju emocije naručioca, pre nego autora. Ono što nije jasno jeste kojoj „publici“ su ti natpisi bili namenjeni, kakav se efekat od njih očekivao i koliko je efikasan ovaj način komunikacije bio.

Neke anonimne slikare moguće je identifikovati po ovim natpisima, kao što je slučaj sa Antimenovim slikarom, koji je dobio ime po Antimenu sa njegovih radova; tu su još i Lisipidov slikar, Antifonov slikar, Euajonov slikar i Kleofontov slikar. Pošto je većina osoba na slikama aristokratskog porekla i pošto mogu da se nađu grupe grnčarskih predmeta posvećenih jednoj osobi (na primer Leagrosova grupa) može se pretpostaviti da je cilj bio širenje kulta te osobe ili napor porodice da poboljša društveni status svog sina. Drugo moguće objašnjenje je da su to bile izjave ljubavi i deo običaja pederastičkog udvaranja tog vremena.

Profesor K. J. Dover smatra da „očajan erast koristi „X je lep“ kao način da kaže „ja sam zaljubljen u X“[2]. Dover smatra da „je erast naručio vazu koja sadrži priznanje njegovog eromenosa, kako bi objavio svoju strast gostima na simposionu; ili ju je naručio kako bi je poklonio svom eromenosu“[3] i smatra da se ovi predmeti mogu posmatrati kao „dokaz da je grčko muško društvo zaokupljeno lepotom dečaka i mladića…“[4]. Neka imena se pojavljuju češće od drugih, što upućuje na to da je neko imao više udvarača od ostalih[5].

Povezano

uredi

Izvori

uredi
  1. Wilhelm Kroll "Knabenliebe" u Pauly-Wissowa, Realencyclopaedie der klassischen Altertumswissenschaft,
  2. K. J. Dover, Greek Homosexuality, str 112
  3. Dover, str 118
  4. Dover, str 121f
  5. Jean Marcadé, Eros Kalos, str.8