Kurt Donald Kobejn (engl. Kurt Donald Cobain, 20. februar 1967. - 5. april 1994) je bio frontmen, tekstopisac i gitarista grandž grupe iz Sijetla, pod imenom Nirvana. Bio je ne samo frontmen grupe, već i njen vođa i duhovno središte. Sa uspehom benda, Kobejn je i sam stekao ogromnu slavu koju je teško prihvatao, jer je imao teškoća da se navikne na sve što ona nosi.

Kurt Cobain
Lični podaci
Ime po rođenjuKurt Donald Cobain
Datum rođenja20. veljače 1967.
Datum smrti5. travnja 1994. (27 godina)
Zanimanjepjevač, gitarist, tekstopisac
Muzički rad
Period aktivnosti1985. - 1994.
Žanrgrunge, alternativni rock

Kobejn i Nirvana su jako uticali na razvoj muzike, popularišući poseban pravac muzike - grandž. 1991. godine, Kobejnova najpoznatija pesma (koju je napisao u saradnji sa Dejvom Grolom i Krisom Novoselićem), „Smells like teen spirit”, obeležila je početak dramatičnog povlačenja nekih do tada dominantnih žanrova muzike osamdesetih: glem metala, arena roka, i dens-popa. Kasnije je i proglašena za „himnu generacije”, a Kobejn je zahvaljujući tome nevoljno dobio titulu predstavnika „Generacije Iks”.

Druge poznate Kobejnove pesme su i „Lithium”, „About a Girl”, „Polly”, „In Bloom”, „Come as You Are”, „Heart-Shaped Box”, „All Apologies”, i kontroverzna „Rape Me”.

Kurt Kobejn je prva velika rok zvezda koja je izvršila samoubistvo, prvi momak iz tog sveta koji iza sebe ima potpisanu ploču čiji je tiraž deset miliona primeraka. Osim toga, njegov izbor je bio ličan izbor; očito su svi njegovi problemi poticali iz činjenice da je u nekom trenutku izgubio kontrolu nad onim što se s njim dešava.

Detinjstvo i mladost

uredi

Kurt se rodio kao sin Dona i Vendi Kobejn, u Aberdinu, Vašington. Imao je i sestru, Kimberli, rođenu 1970. godine. Prvi deo njegovog detinjstva je bio srećan. Bio je član tipične američke porodice. Rano je razvio interes za muziku i već kao dvogodišnjak je počeo da peva pesme Bitlsa.

Kada mu je bilo sedam godina, Kobejn je dijagnoziran ADHD-om, smetnja koja uključuje između ostalog hiperaktivnost i promene u raspoloženju. Protiv ADHD-a je koristio Ritalin. Udovica Kobejna, Kortni Lav, je kasnije krivila Ritalin za njegovu zavisnost heroina: „Kada kao dete uzimaš drogu koja izaziva osećaj euforije, čemu drugom ćeš se okretati kada odrasteš?”

Događaj koji je puno uticao na Kobejnov život jeste razvod njegovih roditelja 1975. godine, kada mu je bilo osam godina. Kobejnova majka je primetila da joj se sin tada drastično promenio, postajući više povučen. U jednom intervjuu 1993. godine, Kobejn je o tome rekao: „Sećam se da sam osećao stid, iz nekog razloga. Stideo sam se svojih roditelja. Nisam mogao da budem sa svojim prijateljima u školi, jer sam očajno želeo da imam onu klasičnu, tipičnu porodicu, sa ocem i majkom. Trebala mi je ta sigurnost, pa sam se zato ljutio na roditelje nekoliko godina”. Nekoliko meseci je živeo sa majkom, da bi se posle preselio u Montesano, Vašington, da živi sa ocem. Nekoliko godina kasnije postao je buntovan i često se selio, živeći kod raznih prijatelja i rođaka.

U školi je najviše voleo likovno, i često je tokom časova crtao, između ostalog fetuse i slike ljudske anatomije. Takođe se sprijateljio s jednim homoseksualcem, zbog čega su neki mislili da je i on homoseksualac. Kasnije je u jednom intervjuu 1992. godine priznao da je u mladosti bio nesiguran što se tiče svoje seksualnosti, da je homoseksualac u duhu i da bi verovatno mogao biti biseksualac. Tada je bio oženjen sa Kortni i rekao je da je ona razlog zbog koga ne živi biseksualnim životom.

Kao tinejdžer haotičnog života a odrastajući u malom gradu, pronašao je oslobođenje u pank nastupima u Sijetlu. Sprijateljio se sugrađanima iz grupe Melvins koji je već uticao na zvuk Nirvane. Prijateljstvo s njima je trajalo do kraja Kobejnovog života. Kobejn je u mladosti provodio dosta vremena čitajući u lokalnoj biblioteci. Neki pisci koje je voleo i koji su uticali na njegov način pisanja tekstova za pesme Nirvane su S. E. Hinton i Vilijam S. Barouz. Druga pisci koji su uticali na Kobejnove stavove su Valeri Solanas, Džek Keruak, Patrik Saskind, Samjuel Beket i Čarls Bukovski.

Dve nedelje pre nego što je trebalo da završi srednju školu, Kobejn je napustio školu pošto je uvideo da nema dovoljno poena. Majka mu je dala ultimatum da nađe posao ili da se iseli. Posle nekoliko nedelja, Kobejn je našao svoju odeću i svoje stvari u kartonima. Isteran iz kuće, često je spavao kod prijatelja ili se ušunjao u majčin podrum. Kada nije imao gde da spava, spavao je ispod jednog mosta na reci Viška, iskustvo koje je inspirisalo pesmu Something In The Way sa albuma Nevermind.

Nirvana

uredi
Glavni članak: Nirvana (bend)

Kada je Kobejnu bilo 14 godina dobio je svoju prvu gitaru, koju je izabrao umesto bicikla. Odmah pokušava da formira bendove sa prijateljima, svirajući pesme AC/DC-a i Led zepelina. U srednjoj školi često nije imao s kim da svira, pošto njegovi prijatelji nisu bili baš muzikalno talentovani. Kasnije, još uvek tokom srednjoškolskih godina, Kobejn je sreo Novoselića, momka koji se bavio pankom. Kobejn je pokušavao da nagovori Novoselića da zajedno osnuju bend, poslavši mu kopiju demo pesme koju je snimio s jednim ranijim bendom. Novoselić je, isprva sumnjajući mesecima, na kraju ipak odlučio da pristane, što je značilo početak Nirvane.

Prvih godina Nirvane Kobejn i Novoselić su imali problema s nalaženjem bubnjara. Na prvom albumu „Bleach” (1989), bubnjar je bio Čed Čening. Međutim, nezadovoljan njime, Kobejn je odlučio da ga zameni Dejvom Grolom. S njim je Nirvana doživela svoj vrhunac 1991. godine sa albumom „Nevermind”.

Kortni Lav je prvi put videla Kobejna na jednom nastupu 1988. godine. Prema rečima novinarke Everet Tru, formalno su se upoznali na jednom koncertu u Los Anđelesu u maju 1991, mada se prema mnogim izvorima prvi susret desio u Portlandu 1989. Od jeseni 1991. su često bili zajedno, često koristeći drogu.

Godine 1992. Kortni je zatrudnela i 24. februara iste godine Kurt i Kortni su se venčali na Havajima, posle završetka turneje Nirvane po Australiji. Par dobija ćerku, Fransis Bin Kobejn, 18. avgusta 1992.

Kortni Lav nije baš bila popularna kod obožavalaca Nirvane. Najveći kritičari smatraju da je Kortni koristila Kurta da bi postala slavna, upoređujući se sa Joko Ono.

Narkomanija

uredi

Većeg dela svog života Kurt Kobejn se borio s depresijom, hroničnim bronhitisom i intenzivnim fizičkim bolom prouzrokovanim nedijagnoziranom i neprijatnom bolešću želuca. Ovaj bol je razarao njegovo emotivno zdravlje, i godinama je tragao za njegovim uzrokom. Međutim, nijedan lekar koga je konsultovao nije mogao da odredi sprecifično izvorište. Smatrali su da je moguće da je stomačni bol rezultat skolioze koju je imao kao dete. Protiv bolova je koristio heroin, mada to nije bio glavni razlog korišćenja.

Kobejn je prvi put probao drogu 1986. Posle nekoliko meseci postao je zavisnik. Tokom 1992. godine prvi put je prihvatio rehabilitaciju, pošto je saznao da će uskoro postati roditelj. Ali, ubrzo je ponovo počeo da uzima drogu.

Tokom jedne turneje po Nemačkoj, u Minhenu 1. marta 1994. godine Kurt Kobejn je dijagnostikovano zapaljenjem dušnika i grla. Sledećeg dana je otišao u Rim na lečenje, gde je došla i Kortni 3. marta. Sledećeg jutra, Kortni je našla Kobejna koji se otrovao prevelikom dozom šampanjca i rohipnola. Kobejn je odmah odvezen u bolnicu. Ostatak dana bio je u nesvesti. Pušten je iz bolnice nakon pet dana i tada se vratio u Sijetl. Kortni Lav je kasnije insistirala na tome da je Kobejn pokušao da se ubije.

Iste godine, 18. marta, Kortni je zvala policiju pošto je Kobejn uzeo pištolj i zaključao se u sobu. Policija je zatim konfiskovala oružje i Kobejnove pilule. Kobejn je tvrdio da nije planirao da izvrši samoubistvo, već da se zaključao u sobu da bi se sakrio od Kortni. Kasnije tokom policijskog ispitivanja Kortni je priznala da nikada nije videla Kobejna sa oružjem.

Kortni Lav je 26. marta preduzela korake da pomogne Kobejnu da ostavi drogu. Pozvala je deset osoba, neke Kobejnove prijatelje, između ostalih njegovog najboljeg prijatelja Dilana Karlsona. Bivši menadžer Nirvane, Dani Goldberg, opisao je Kobejna kao izuzetno opirnog i da nije hteo da prizna da je njegovo ponašanje samodestruktivno. Ipak, na kraju dana Kobejn je pristao na pomoć.

Kobejn je 30. marta stigao u Los Anđeles na rehabilitaciju, a 1. aprila posetila ga je ćerka. Iste noći, Kobejn je izašao da puši, zatim je preskočio ogradu i napustio rehabilitacioni centar. Sledećih dana je tu i tamo viđen po Sijetlu, ali njegovi prijatelji uglavnom nisu znali gde se nalazi.

Kortni je 3. aprila angažovala istražitelja Toma Granta da nađe Kobejna. Sledećeg dana Kortni je prijavila Kobejna kao nestalu osobu, potpisujući se imenom Kobejnove majke, bez njene dozvole. Napisala je da je Kobejn pobegao iz centra za rehabilitaciju i vratio se u Sijetl, da je kupio pušku i da je verovatno suicidalan.

Električar Gari Smit pronašao je 8. aprila u 8:40 sati ujutro Kobejnovo telo u kući u koju je došao da instalira novi alarmni sistem. Učinilo mu se da na podu vidi belu krojačku lutku sve dok nije ugledao krv iz desnog uva. Onda je primetio pušku koja je ležala preko Kobejnovih grudi, uperena ka bradi.

Policija koja je brzo stigla do izdvojene kuće u naselju Madrona u Sijetlu, identifikovala je telo kao ostatke Kurta Kobejna. Identifikacija bila je moguća samo preko otisaka prstiju, jer je Kobejnovo samoubistvo bilo izvedeno na takav način (jedan hitac iz kratke puške u usta), odnosno s takvim teškim povredama glave i lica, da ga drugačije nije bilo moguće prepoznati. Dr Donald Rej, koji je zvanično potvrdio Kobejnovu smrt, konstatovao je da je smrt nastala kao posledica jednog pucnja, te da se najverovatnije radi o samoubistvu.

Scena u sobi, po opisima Gari Smita, odgovarala je ovoj pretpostavci. Kobejn je još uvek bio obučen u svetlu košulju i farmerke. Pored tela, na podu, nalazila se njegova lična karta i oproštajno pismo, napisano crvenim mastilom na običnom papiru A4 dimenzija, pričvršćeno za tlo hemijskom probijenom kroz sam papir. U pismu između ostalog piše: „Već godinama nisam osetio zadovoljstvo niti prilikom slušanja, niti prilikom pravljenja muzike. Zbog toga sam osećao krivicu koja se ne može iskazati rečima. Kada bi se svetla ugasila i počeo huk iz publike pred naš izlazak na scenu, ja nisam osećao ništa”. I samo postojanje grupe Nirvana postalo je teško opterećenje: „Mrzim je. Ne mogu da sviram s njima više... nije zabavno. Ne mogu da živim na ovaj način.”

Pored tela ležali su još i pokvarena kompjuterska igrica, iznošena čupava dečja igračka i nekoliko kaseta, među kojima i album Nirvane In Utero.

Izveštaj obdukcije kaže da je Kurt Kobejn umro 5. aprila. Kobejnovo telo je kremirano na zatvorenoj, privatnoj ceremoniji.

Misterija poslednjih dana

uredi

Policija je pretražila imanje, ne našavši praktično ništa sumnjivo što bi ukazivalo na još nečije prisustvo u časovima koji su prethodili samoubistvu, ako se izuzme činjenica da je televizor još uvek bio uključen. Potpuno nerazjašnjen, ipak, ostaje incident koji je zabeležila lokalna policijska stanica. Izgleda da je barem dan pre otkrivanja Kobejnove smrti neko zvao telefonski broj 911 (hitni slučajevi), da bi prijavio incident u njegovoj kući. Par minuta kasnije, usledio je drugi poziv, kojim je prethodni poništen kao lažna uzbuna. Ovo je dovelo do predstave da je Kobejn možda ubijen. Takođe neko je malo nakon smrti Kurta Kobejna pokušao da iskoristi kreditnu karticu. Odmah je blokirana ali policija nije uspela da pronađe počinioca.

Prvi koji je javno govorio da je Kobejn ubijen bio je sijetlski novinar Ričard Li. Sedam dana posle Kobejnove smrti, Li je emitovao prvu epizodu dokumentarne serije pod temom Kurt Kobejn je ubijen. Tvrdnju da je zaista ubijen potkrepio je pominjući razne nedoslednosti u vezi s policijskim izveštajima. Takođe, Li je uspeo da nabavi video snimak koji je snimljen 8. aprila izvan Kobejnove garaže. Snimak pokazuje kako oko Kobejnovog tela nema puno krvi. Eksperti kažu da hitac iz puške u usta obično rezultuje u manje krvi, za razliku od hica iz puške u glavu. Dokumentarna serija je i dalje emitovana. Uglavnom se bavila pitanjima policije.

Tom Grant, privatni detektiv koga je zaposlila Kortni Lav, takođe veruje da je Kobejn ubijen. Grant citira članak iz jedne sijetlske novine izdat 14. aprila, u kom se navodi da je Kobejn u krvi imao 1,52 miligrama po litri heroina. Po njegovim rečima, ovo je glavni dokaz da je Kobejn ubijen. Pošto je uzeo toliku količinu heroina, ne bi mogao da bude u stanju da sam povuče obarač. S tim se slažu i mnogi stručnjaci. Dalje, Grant veruje da Kobejn u svom oproštajnom pismu zapravo piše o nameri da napusti Kortni Lav i muziku. Grafološki stručnjaci tvrde da se poslednji redovi pisma, koji najviše liče na poruku samoubice, razlikuju od ostatka pisma. Poslate su kopije oproštajnog pisma četvorici stručnjaca. Samo je jedan od njih smatrao da je celo pismo napisao Kobejn.

Prema obdukcijskom izveštaju, Kobejnova ruka je prekratka da bi mogao da dohvati obarač. Morao bi da okidne obarač sa nogama, ali Kobejn je pronađen obuven.

Filmski režiser Nik Brumfild je odlučio da sam istraži misteriju o Kobejnovoj smrti, razgovarajući s osobama povezanim s Kobejnom. Između ostalih, Brumfild je razgovarao sa frontmenom benda Mentors, Eldonom Houkom, koji tvrdi da mu je Kortni Lav ponudila 50.000 dolara da ubije Kobejna. Dokumentarni film je izašao 1998. godine pod imenom Kurt i Kortni. Ipak, na kraju filma Brumfild smatra da nije došao do dovoljnih dokaza da zaključi da je Kobejn ubijen.

Zaostavština

uredi

U Kobejnovom rodnom gradu je 2005. godine podignut znak spomena na kome piše „Welcome to Aberdeen - Come As You Are”. Podigla ga je Memorijalna Komisija Kurta Kobejna, osnovana maja 2004.

S obzirom da Kobejn nema grob, mnogi obožavaoci Nirvane svake godine na datum njegove smrti, posete Vireta park, koji se nalazi u blizini njegovog bivšeg doma.

Kobejnova mitska ličnost je dospela i do filma. Gas Van San je 2005. godine snimio film Poslednji dani, koji razmatra moguće dogođaje tokom poslednjih dana Kobejnovog života.

Godinama posle svoje smrti, Kobejn i dalje privlači i inspiriše obožavaoce. Osam godina posle njegovi smrti, Nirvanin poslednji studijski album „You Know You're Right” nalazio se na vrhu top lista širom sveta, privlačeći novu generaciju obožavaoca. „Nevermind” je još uvek remek-delo alternativne muzike koje se konstantno nalazi na vrhu top lista najboljih albuma. Mnogi smatraju da je Kobejnov doprinos muzičkoj istoriji zauvek promenio zvuk pop muzike i da ostaje među najuticajnijim muzičarima rok muzike, iako to nikada nije bila njegova namera. Jer, iako je bio svestan da se njegov status promenio pošto je Nirvana postala jedna od najkomercijalnijih rok grupa u novijoj istoriji, sve je to u stvari bilo u suprotnosti s njegovim načelima.

Eksterni linkovi

uredi