Wikipedija

Isadora Duncan

1877. 1927. Izadora Dankan (engl. Isadora Duncan; San Francisko, 27. maj 1877 — Nica, 14. septembar 1927) je bila američka plesačica.

Izadora Dankan

Izadora Dankan
{{{tekst_uz_sliku}}}

Puno ime Andžela Izadora Dankan
1877. maj 1877.
San Francisko San FranciskoKalifornija, SAD
1927. septembar 1927.
Nica NicaFrancuska

Rođena je kao Andžela Izadora Dankan (engl. Angela Isadora Duncan), mnogi je smatraju majkom modernog plesa. Iako nikada nije bila popularna u SAD, zabavljala je publiku širom Evrope. Godine 1900, preselila se u Pariz.

Jedno vreme je bila udata za ruskog pisca Sergeja Aleksandroviča Jesenjina.

Umrla je tragično, kada joj se tokom vožnje u „Bugatiju“ dugi crveni šal upleo u točak vozila i ugušio je.

O njenom životu snimljen je film „Izadora“, 1968. godine, u režiji Karela Rajša, sa Vanesom Redgrejv u glavnoj ulozi.

Rani život uredi

Rođena je u Sjedinjenim Američkim Državama 1877. godine kao najmlađe dete svojih roditelja. Izadora [1] je imala dva brata i sestru. Sestra Elizabet Dankan je takođe bila plesačica. Njen brat Augustin Dankan je bio poznati režiser. Najstariji brat Rejmond Dankan je bio poznati filozof, pesnik i umetnik. Roditelji Isidore Dankan su se razveli dok je ona bila još beba.[2] Napustila je školu zbog siromaštva i počela da daje časove plesa drugoj deci.

Ples i škola plesa uredi

Napustila je San Francisko i selila se od Čikaga do Nju Jorka. Našla je privremen posao u Augustin Daly's teatru. Preselila se u London 1898. godine posle smrti njenog oca zajedno sa porodicom. Tamo pleše u salonima visoke klase. 1900. godine se seli u Pariz sa bratom i majkom. 1902. godine se upoznaje sa umetnicom Loi Fuler koja joj kasnije sponzoriše koncerte u Evropi. U tom periodu je upoznala filozofa Ničea i dobila ideju da počne svoj filozofski pravac u plesu. Počinje da pleše uz klasičnu muziku što izaziva čuđenje kod publike. Tokom turneja, Izadora je stvorila svoj stil u plesu koji je fokusiran na prirodno kretanje tela umesto stroge tehnike baleta. Taj njen stil je postao vrlo popularan, te je i sama ona postala vrlo popularna u Evropi. Otvorila je školu za mlade devojke željne plesa. Prva takva škola je nastala U Grenvaldu u Nemačkoj. U to gradu je osnovala plesnu grupu Izadore[3] u kojoj su bile šest mladih devojčica. Njihov prvi nastup je bio 1905. godine. Kasnije ih ona usvaja i one dobijaju prezime Dankan. Kasnije otvara i plesnu školu u Francuskoj ali se zatvara zbog Prvog svetskog rata. Odlazi nekoliko puta u SAD zbog turneja ali nikada više ne živi tamo.

Privatni život uredi

Izadora je bila feministkinja, biseksualka i komunistkinja. 1906. godine dobija ćerku sa Gordonom Krejgom. 1909. godine dobija sina sa jednim francuskim Jevrejinom. Oba deteta su joj stradala u saobraćajnoj nesreći. 1921. godine odlazi u Rusiju i tamo upoznaje Sergeja Jesenjina za koga se udaje 1922. godine[4]. Taj brak ne traje dugo zbog mentalne bolesti Sergeja Jesenjina. Posle druge godine rastanka se Jesenjin ubija. Izadora doživljava krah svoje plesne škole kada SSSR odlučuje da je ne finansira više. Ona se pritom odaje alkoholu. 1927. godine ona piše biografiju nazvanu Moj život[5]. Septembra te iste godine se ugušila šalom kada se upleo u točkove automobila u kojem se vozila.

Reference uredi

  1. ↑ Život Isidore Dankan Pristupljeno 22.6.2015
  2. ↑ Dankan, Izadora (1927). " Moj život" , str. 12. Izdavač: Grafički atelje DERETA, Beograd. IBSN 86-7346-174-X
  3. ↑ Periodi plesa Isidore Dankan -Devojčice "Izadore" Pristupljeno 22.6.2015
  4. ↑ Privatni život Arhivirano 2015-06-20 na Wayback Machine-u Pristupljeno 22.6.2015
  5. ↑ Biografija Isidore Dankan - Moj život Arhivirano 2015-06-20 na Wayback Machine-u Pristupljeno 22.6.2015

Literatura uredi

  • De Fina, Pamela. Maria Theresa: Divine Being, Guided by a Higher Order. Pittsburgh: Dorrance, 2003. ISBN 0-8059-4960-7
    • About Duncan's adopted daughter; Pamela De Fina, student and protogée of Maria Theresa Duncan from 1979 to 1987 in New York City, received original choreography, which is held at the New York Library for the Performing Arts at Lincoln Center.
  • Duncan, Anna. Anna Duncan: In the footsteps of Isadora. Stockholm: Dansmuseet, 1995. ISBN 91-630-3782-3
  • Duncan, Doralee; Pratl, Carol and Splatt, Cynthia (eds.) Life Into Art. Isadora Duncan and Her World. Foreword by Agnes de Mille. Text by Cynthia Splatt. Hardcover. 199 pages. W. W. Norton & Company, 1993. ISBN 0-393-03507-7
  • Duncan, Irma. The Technique of Isadora Duncan. Illustrated. Photographs by Hans V. Briesex. Posed by Isadora, Irma and the Duncan pupils. Austria: Karl Piller, 1937. ISBN 0-87127-028-5
  • Duncan, Isadora. My Life. New York: Boni and Liveright, 1927. OCLC 738636
  • Duncan, Isadora; Cheney, Sheldon (ed.) The Art of the Dance. New York: Theater Arts, 1928. ISBN 0-87830-005-8
  • Kurth, Peter. Isadora: A Sensational Life. Little Brown, 2001. ISBN 0-316-50726-1
  • Levien, Julia. Duncan Dance: A Guide for Young People Ages Six to Sixteen. Illustrated. Dance Horizons, 1994. ISBN 0-87127-198-2
  • Peter, Frank-Manuel (ed.) Isadora & Elizabeth Duncan in Germany. Cologne: Wienand Verlag, 2000. ISBN 3-87909-645-7
  • Savinio, Alberto. Isadora Duncan, in Narrate, uomini, la vostra storia. Bompiani,1942, Adelphi, 1984.
  • Schanke, Robert That Furious Lesbian: The Story of Mercedes de Acosta. Carbondale, Ill: Southern Illinois Press, 2003.
  • Stokes, Sewell. Isadora, an Intimate Portrait. New York: Brentanno's Ltd, 1928.
  • Daly, Ann. Done into Dance: Isadora Duncan in America. Bloomington: Indiana University Press, 1995.
  • Duncan, Isadora (1927). My Life. New York: Boni and Liveright. OCLC 738636. 
  • „Atlas F1 historical research forum about the Amilcar debate”. 2002-07-21. Arhivirano iz originala na datum 2007-09-27. Pristupljeno 2007-07-02. 

Vanjske veze uredi

  Portal SAD
Arhivske kolekcije
Drugo
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Isadora_Duncan&oldid=41750492