Hrom trioksid

Hrom trioksid
	Hrom-trioksid; Hrom(VI) oksid
Identifikacija
CAS registarski broj	1333-82-0
PubChem	14915
ChemSpider	14212
UNII	8LV49809UC
UN broj	1463
MeSH	Chromium+trioxide
ChEBI	48240
RTECS registarski broj toksičnosti	GB6650000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=[Cr](=O)=O
InChI
	InChI=1S/Cr.3O ; Kod: WGLPBDUCMAPZCE-UHFFFAOYSA-N InChI=1/Cr.3O/rCrO3/c2-1(3)4
Svojstva
Molekulska formula	CrO3
Molarna masa	99.994 g/mol
Agregatno stanje	Tamnocrvena granularna supstanca
Gustina	2.70 g/cm3 (20 °C), osnovno
Tačka topljenja	197 °C
Tačka ključanja	251 °C, raspada se
Rastvorljivost u vodi	61.7 g/100 mL (0 °C) ; 63 g/100 mL (25 °C) ; 67 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost	rastvara se u sumpornoj i azotnoj kiselini
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 1194
EU-klasifikacija	Oksidant (O); Carc. Cat. 1; Muta. Cat. 2; Repr. Cat. 3; Veoma toksičan (T+); Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks	024-001-00-0
NFPA 704	0 3 1 OX
R-oznake	R45, R46, R9, R24/25, R26, R35, R42/43, R48/23, R62, R50/53
S-oznake	S53, S45, S60, S61
LD50	80 mg/kg
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Hrom-trioksid je oksid hroma hemijske formule CrO₃, gde je oksidacioni broj hroma +3.

Dobijanje

Može se dobiti reakcijom natrijum-hromata^[4] ili kalijum-dihromata i sumporne kiseline^[5]:

\mathrm {Na_{2}CrO_{4}+H_{2}SO_{4}\longrightarrow \;Na_{2}SO_{4}+H_{2}O+CrO_{3}}

\mathrm {K_{2}Cr_{2}O_{7}+2H_{2}SO_{4}\longrightarrow \;2KHSO_{4}+H_{2}O+2CrO_{3}}

Svojstva

Ovo je čvrsta supstanca zatvorenocrvene boje, koja postoji u obliku prizmatičnih igličastih kristala. Na visokoj temperaturi prvo isparava, pa se topi na 190 °C, pri čemu se već delimično raspada. Pri većoj temperaturi se raspada na hromi-oksid i kiseonik^[5]:

\mathrm {4CrO_{3}\longrightarrow \;2Cr_{2}O_{3}+3O_{2}}

Slična reakcija se vrši i prilikom redukcije, jer je hrom-trioksid veoma jako oksidaciono sredstvo. Alkohol će se u dodiru sa ovim oksidom upaliti, hartija ugljenisati, a ugalj se oksidovati u ugljen-dioksid. U voda|vodi se rastvara lako, dajući najverovatnije polihromne kiseline.^[5]

Osobina	Vrednost
Particioni koeficijent^[6] (ALogP)	-0,1
Rastvorljivost^[7] (logS, log(mol/L))	0,3
Polarna površina^[8] (PSA, Å²)	51,2

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ „Chromium Trioxide”. Chemicalland21.
↑ ^5,0 ^5,1 ^5,2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
↑ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o.
↑ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.
↑ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.

Literatura

Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

Vanjske veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] „Chromium Trioxide”. Chemicalland21.

[мелор-5] 5,0 ^5,1 ^5,2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[6] Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o.

[7] Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573.

[8] Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]