Guadalajara

Guadalajara
	Centar grada Plaza MayorCentar grada Plaza Mayor
	Koordinate: 40°38′N 3°10′W / 40.633°N 3.167°W
Država	Španjolska
Autonomna zajednica	Kastilja-La Mancha
Provincija	Guadalajara
Comarca	La Alcarria
	Vlast
- gradonačelnik	Antonio Román Jasanada
	Površina
- Ukupna	236 km²
Visina	708 metara
	Stanovništvo (2017.)
- Grad	84,145
- Gustoća	357.3 stan / km²
Vremenska zona	UTC+1 (UTC+2)
Poštanski broj	19001–19005
Pozivni broj	949
Karta
	Guadalajara class=notpageimage\| Pozicija Guadalajare u Španjolskoj

Guadalajara je grad od 84,145 stanovnika^[1] u sredini Španjolske u Autonomnoj zajednici Kastilja-La Mancha.

Guadalajara je administrativni centar Provincije Guadalajara.^[2]

Geografske karakteristike

Guadalajara leži na obalama rijeke Henares^[2] udaljena šesdesetak km sjeveroistočno od Madrida.

Pogled iz aviona na grad

Klima

Gvadalahara ima klimu tipičnu za kastiljansku visoravan. Leta su duga, suva i topla, a zime su isto tako duge i oštre, dok su proleća i jeseni kratki i sveži.

Historija

Osnovali su je Iberi pod imenom Arijaka (šp. Arriaca ), što znači kamenita reka. Današnje ime je dobila od arapske reči wād al-ḥaŷara (arap. واد الحجرة o وادي الحجرة,), što znači kamenita reka, ili dolina tvrđava.

Na teritoriji današnje Gvadalahare postojao je rimski grad po imenu Arijaka, koji su osnovali najverovatnije preromanski narodi, međutim, nema arheoloških dokaza o postojanju ovog grada, već samo referenci iz raznih tekstova kao na primer, Antoninski put^[3].

Današnju Guadalajara su osnovali Mauri u 8. vijeku. Isprva je bila pogranična tvrđava, pod imenom Vad al Hajra, što bi na arapskom značilo, "kamena reka".

Historija Guadalajare tokom arapske dominacije nije mnogo poznata, sem da je bila deo taife Granada. Tragovi tog perioda se vide u mostu na reci Enares i ruševinama Alkazara.

Godine 1085, Gvadalaharu je osvojio kastiljanski kralj Alfonso VI. Prema hronikama iz tog doba, osvajanje se pripisuje jednom od Sidovih ljudi, Alvaru Fanjezu. Od 1085. do Bitke kod Navas de Tolosa 1212, grad je učestvovao u nekoliko ratova protiv Almoravida i Almohada. Uprkos ratovima, hrišćansko stanovništvo je uspelo da se definitivno utvrdi u gradu putem doseljavanja ljudi sa severa — Kastiljanaca iz planinskih krajeva, Baska i Navara, a 1133. kralj Alfonso VII im je dodelio prve fuerose (lokalne zakone), koje je 1219. Fernando III proširio. Tokom vladavine Alfonsa X, grad je bio pod zaštitom kralja, što je doprinelo ekonomskom razvoju i porastu stanovništva^[4].

U drugoj polovini 16. veka, u grad se doselila porodica Mendoza, čija je istorija nadalje bila tesno vezana sa Gvadalaharom. Toj porodici su pripadali Injigo Lopez de Mednoza, markiz de Santiljana, (1398—1458), poznati renesansni pesnik i vojnik, Pedro Gonzalez de Mendoza (1428—1495), veliki kardinal Španije i savetnik Katoličkih kraljeva. Uspon porodice Mendoza kojima je 1475. godine bila dodeljena titula vojvode od Infantada, doprineo je ekonomskom razvoju gradskog života Gvadalahare. Godine 1460. kralj Enrike IV proglasio je Gvadalaharu gradom i potvrdio njen glas u Kortesima.

U 17. veku, porodica Mendoza se preselila u Madrid, što je dovelo do opadanja razvoja grada. Tokom Rata za špansko nasleđe, Gvadalahara je bila opljačkana. Filip V je obnovio fabriku tekstila u Gvadalahari koja je funkcionisala u Alkazaru do početka 19. veka.

U 19. veku, Gvadalahara je pretrpela veliku štetu u Španskom ratu za nezavisnost (1808—1813), a ekonomskom padu je doprinelo i zatvaranje fabrike tekstila 1822. godine^[4].

Godine 1840. Gvadalahara je postala glavni grad provincije i sedište javnih institucija. U grad takođe dolazi Akademija vojnih inženjera. Tokom cele druge polovine 19. veka kao i prve polovine 20. veka, napredak je bio spor, koncentrisan na administrativne aktivnosti i bez razvoja industrije.

Nakon Španskog građanskog rata (1936—1939) u kom je grad pretrpeo velike štete, 1959. godine Gvadalahara se uključuje u plan razvoja kao poligon za industrijsko rasterećivanje Madrida i od tada do dan danas razvoj ovog grada je relatvno brz i u stalnom usponu.

Spomenici kulture

Crkva sv. Hines

Palata Infantado (šp. Palacio del Infantado) (15. vek)
Crkva sv. Jakova (šp. Iglesia de Santiago) (14. vek)
Crkva sv. Hil (šp. Iglesia de San Gil), (12-13. vek), ostaci.
Crkva nuestra senjora la Antigva (šp. Iglesia de Nuestra Señora la Antigua), (12-20. vek)
Konkatedrala sv. Marija (šp. Concatedral de Santa María) (mudeharska arhitektura, 13. vek)
Stara crkva de los Remedios (šp. Antigua Iglesia de los Remedios), (16. vek)
Crkva sv. Hines (šp. Iglesia de San Ginés) (16. vek)
Crkva Karmen (šp. Iglesia del Carmen) (17. vek)
Crkva sv. Nikole (šp. Iglesia de San Nicolás) (17. vek)
Crkva starog franciskanskog manastira (šp. Iglesia del Antiguo Convento de San Francisco) (16. vek)
Kapela Luis de Lusena (šp. Capilla de Luis de Lucena) (16. vek)
Palata don Antonija de Mendoze i stari manastir de la Pijedad (šp. Palacio de Don Antonio de Mendoza y antiguo Convento de la Piedad) (15. vek - renesansa)
Ostaci starog Alkazara i kapije na zidinama grada - Alvarfanjez, Alamin i Behanke (šp. Restos del antiguo Alcázar y de puertas de la muralla de la ciudad - Alvarfáñez, Alamín y Bejanque)

Proslave

Procesija Apostola (šp. Procesión de los Apóstoles), deo ceremonije Korpus Kristi (lat. Corpus Christi). Potiče iz 15. veka
Proslava zaštitnice grada, Virhen de la Antigva (8. septembar)

Zanimljivosti

Meksički grad Gvadalahara osnovao je Nunjo Beltran de Gusman, rodom iz španske Gvadalahare.
Grb Gvadalahare predstavlja Alvara Faneza de Minaju kako ulazi u grad noću tokom osvajanja.

Poznate ličnosti rodom iz Gvadalahare

Alvar Fanez de Minaja, hrišćanski osvajač Gvadalahare.
Nunjo Beltran de Gusman, osnivač Gvadalahare u Meksiku.
Antonio Buero Valjeho, pisac 20. veka
Fransisko Fernandez Iparagire, apotekar, lingvista i botaničar

Privreda

Guadalajara je grad tekstilne i prehrambene industrije svoje ruralne provincije.^[2] Za privredu grada značajan je i vojni aerodrom.^[2]

Gradovi pobratimi

Livorno, Italija (1979) Roanne, Francuska 1980) Parma, Italija (1982) Gvadalahara, Meksiko (1982)	Nitra, Slovačka (1988) Nuneaton, Ujedinjeno Kraljevstvo (1990) Nowy Sącz, Poljska (1994)^[5] Guadalajara de Buga, Kolumbija (1996)

Galerija

Parohija sv. Nikola
Panteon grofice Seviljano
Opština
Alkazar
Park Konkordija
Palata Infantado
Glavna ulica

Izvori

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 „Spain: Castilla-La Mancha” (engleski). City population. Pristupljeno 5. 07. 2018.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 „Guadalajara” (engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 5. 7. 2018.
↑ Antoninski put
↑ ^4,0 ^4,1 Istorija Gvadalahare^{[mrtav link]}
↑ „Guadalajara” (poljski). Nowy Sacz. Pristupljeno 5. 7. 2018.

Vanjske veze

Ajuntament de Guadalajara (es)

Ovaj članak o geografiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti.

[city-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 ^1,4 „Spain: Castilla-La Mancha” (engleski). City population. Pristupljeno 5. 07. 2018.

[brit-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 „Guadalajara” (engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 5. 7. 2018.

[3] Antoninski put

[ISt-4] 4,0 ^4,1 Istorija Gvadalahare^{[mrtav link]}

[pol-5] „Guadalajara” (poljski). Nowy Sacz. Pristupljeno 5. 7. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Guadalajara
Centar grada Plaza Mayor Centar grada Plaza Mayor

Koordinate: 40°38′N 3°10′W / 40.633°N 3.167°W / 40.633; -3.167
Država	Španjolska
Autonomna zajednica	Kastilja-La Mancha
Provincija	Guadalajara
Comarca	La Alcarria

Vlast
- gradonačelnik	Antonio Román Jasanada

Površina
- Ukupna	236 km²^[1]
Visina	708 metara^[1]

Stanovništvo (2017.)
- Grad	84,145^[1]
- Gustoća	357.3 stan / km²^[1]

Vremenska zona	UTC+1 (UTC+2)
Poštanski broj	19001–19005
Pozivni broj	949
Karta
Guadalajara class=notpageimage\| Pozicija Guadalajare u Španjolskoj