Arso Jovanović

Ne treba izjednačavati sa Arsenije Jovanović.

Arsenije - Arso Jovanović (1907 — 1948), učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-pukovnik JA.

ARSO JOVANOVIĆ
Arso Jovanović
Datum rođenja	24. mart 1907.
Mesto rođenja	Zavala, kod Podgorice Kraljevina Crna Gora
Datum smrti	12. avgust 1948. (41 god.)
Mesto smrti	okolina Vršca, Vojvodina, NR Srbija FNR Jugoslavija
Supruga	Ksenija Senka Jovanović
Profesija	vojno lice
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB-a	načelnik Vrhovnog štaba NOV i POJ
Služba	Vojska Kraljevine Jugoslavije NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska narodna armija 1928 — 1941. i 1941 — 1948.
Čin	General-pukovnik
načelnik Generalštaba JNA
Period	1945 — 1948.
Prethodnik	niko
Naslednik	Koča Popović
Odlikovanja	Orden partizanske zvezde Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941. sovjetska odlikovanja: Orden Suvorova prvog stepena Orden Kutuzova prvog stepena

Od 12. prosinca 1941. je bio načelnik Vrhovnoga štaba NOV i POJ. Prošao sve važnije bitke partizanske vojske. Od 1945. do 1948. godine je obavljao je funkciju načelnika Generalštaba Jugoslovenske armije.

Nakon sukoba Jugoslavije i SSSR, prihvatio je Rezoluciju Informbiroa i (skupa sa dvojicom drugih visokih crnogorskih časnika, Vladom Dapčevićem i Brankom Petričevićem Kađom) u bijegu preko jugoslovensko-rumunjske granice ubijen u kolovozu 1948.

Biografija

Rođen je 24. marta 1907. godine u malom mestašcu Zavala kod Podgorice, u plemenu Piperi, jednom od Sedmoro brda. Potiče iz vojničke porodice, njegov otac je do 1910. godine bio oficir Vojske Kraljevine Srbije i službovao je u Beogradu u artiljerijskom puku na Topčideru.

Arso je srednju školu završio u Nikšiću, a Vojnu akademiju je upisao u Beogradu 1924. godine. U klasi je tada bio zajedno sa Velimirom Terzićem i Petrom Ćetkovićem, kasnije proslavljenim komandantima partizanskih jedinica. Kao najbolji u ovoj klasi vojnih pitomaca, bio je predložen za nastavak školovanja u Francuskoj, gde su tada slati vojni kadeti.

Vojnu akademiju je završio sa najvišim ocenama 1928. godine, a zatim je upisao Višu školu Vojne akademije, koju je završio 1934. godine. Arso Jovanović je tada imao čin poručnika i nastavio je svoje dalje vojno usavršavanje. Dopunski tečaj Više škole Vojne akademije je završio 1940. godine.

Čin kapetana dobio je 18. januara 1938. godine i tada se nalazio na generalštabnoj pripremi. U čin kapetana prve klase unapređen je 20. decembra 1938. godine. Po oceni vojnih stručnjaka, i lično ministra vojnog Milana Nedića, zbog svojih sposobnosti, kapetan Arso Jovanović je prebačen kao komandir čete u Školu rezervnih pešadijskih oficira. Zatim je postavljen na dužnost komandanta Školskog bataljona u Pešadijskoj školi aktivnih oficira. Bilo je to pred sam početak Aprilskog rata, 1941. godine.

U međuvremenu Arso se oženio studentkinjom prava u Beogradu, Senkom. Rat ih je dosta rastavio, pa će Senka uspeti da ga vidi tek u Drvaru 1944. godine.

Sestra Arse Jovanovića, Miljuša bila je takođe bila učesnik NOR-a od 1941. godine.

Aprilski rat

Napad Sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju, zatekao je kapetana Arsu Jovanovića na mestu komandanta Đačkog bataljona. On je bio podređen Drugoj Armijskoj grupi generala Dragoslava Miljkovića. Imao je zadatak da dejstvuje na pravcu Sarajevo-Travnik. Tu su se nalazili i kasnije visoki komandanti u vojsci Draže Mihailovića, major Miodrag Palošević i major Radoslav Đurić. Posle sloma fronta kod Sarajeva 15. aprila i ulaska nemačke oklopne grupe u grad, kapetan Arso Jovanović nije krenuo u susret pukovniku Mihailoviću koji se tada probijao kod Dervente, već se vratio u svoje rodno mesto, ne želeći da se preda neprijatelju.

Trinaestojulski ustanak

U svom rodnom mestu je sačekao i čuveni Trinaestojulski ustanak u Crnoj Gori, kada je učestvovao kao komandant jedne grupe u oficirskoj uniformi vojske Kraljevine Jugoslavije. Tu su se istakli i ostali aktivni oficiri vojske Kraljevine Jugoslavije, koji su kasnije prešli u redove partizanskih odreda: pešadijski pukovnik Savo Orović, rezervni potpukovnik Veljko Bulatović, pešadijski kapetan prve klase Velimir Terzić, pešadijski kapetan prve klase Petar Ćetković. Svi su se oni tada borili na strani kraljevske jugoslovenske vojske koja nije priznala kapitulaciju, a zajedno sa partizanskim odredima kojima su tada komandovali Peko Dapčević, Vlado Ćetković, Jovo Kapičić i drugi.

Kad je izbio sovjetsko-nemački rat, Crna Gora je ustala na oslobođenje. I pored toga što nije bio izvršen plan i priprema gerilskog načina ratovanja, vršene su pripreme za opšti ustanak. Kapetan Arso Jovanović je komandovao svojim snagama koje su jurišale na Italijane kod Crmnice, kada su pod njegovom komandom porazili jedan italijanski bataljon. U vreme ovih borbi, cela Crna Gora se podigla na noge. Samo odred kapetana Arse Jovanovića je zarobio 2.000 Italijana i veliki ratni plen. Do podele plena nije dolazilo kao što je bilo dogovoreno između partizanskih odreda i vojnika vojske Kraljevine Jugoslavije. U takvim prilikama, kapetan Arso Jovanović je rešio da svoj ratnički i komandni duh pokuša da pokaže u partizanima.

U partizanskim odredima je lepo primljen. Nosio je svoju kapetansku uniformu sve do povlačenja partizanskih snaga iz Crne Gore. Po prelasku u narodnooslobodilački pokret, postavljen je zbog svog velikog ratnog iskustva na mesto Načelnika štaba Narodnooslobodilačkih gerilskih odreda, odnosno Glavnog štaba NOP odreda za Crnu Goru i Boku. Do decembra se stalno nalazio u Glavnom štabu za Crnu Goru. U međuvremenu, italijanska vojska je uspela da prebaci jedan armijski korpus, tri divizije iz Albanije radi gušenja ustanka. Kapetan Arso Jovanović se našao pritešnjen velikim snagama koje su polako čistile teritorije od partizanskih odreda. Naredio je pokret prema Cetinju, gde su partizanski odredi čak uspeli da opkole italijanskog guvernera. Italijani su uspeli da deblokiraju Cetinje. Kapetan Arso Jovanović naređuje napad na Kolašin i Šavnik, ali je neprijatelj imao mnogo jače snage i naterao je većinu partizanskih odreda u povlačenje.

Pljevaljska bitka

Kapetan Arso Jovanović se suočava sa neraspoloženjem stanovništva jer su rezultati borbe bili sve slabiji i slabiji. Videći postojeću situaciju, naređuje odstupanje na čitavom frontu sve do dolaska sandžačkih trupa. Za ovu akciju je u Crnoj Gori bilo mobilisano 3.500 ljudi. 20. novembra počeo je marš-manevar tih snaga iz svih krajeva Crne Gore. Glavni pravci nastupanja za pojedine odrede su bili: Kolašin, Mojkovac, Mioče, Donja i Gornja Morača, Boan, Đurđevića Tara, Nikšić, Šavnik, Žabljak.

Kapetan Arso Jovanović je naredio zauzimanje Pljevalja, po svaku cenu. Vršeno je opkoljavanje grada. Borba za Pljevlja je počela 1. decembra upadom glavnine snaga u sam grad. Kapetan Arso Jovanović se nalazio među svojim borcima. Naređivao je juriš, odstupanje, pa ponovo juriš. Cilj je bio zauzeti grad. U zauzimanju grada učestvovali su Komski bataljon, bataljon „Bajo Pivljanin“ i „Zetsko-lješanski“. Grad je bio skoro osvojen, međutim neprijateljski protivnapad je bio silovit, pa je Arso Jovanović morao da naredi odstupanje. Neprijatelj je izbrojao 74 mrtva vojnika, a partizanski odredi 253. Nakon neuspešne bitke za Pljevlja, kojom se trebala povezati slobodna teritorija u Sandžaku i Crnoj Gori, kapetan Arso Jovanović je pozvan u Vrhovni štab.

Načelnik Vrhovnog štaba

Posle neuspeha u Pljevljima, Arso je mislio da će biti smenjen, ali umesto dotadašnjeg kapetana Branka Poljanca, postavljen je 12. decembra 1941. godine za Načelnika Vrhovnog štaba NOPOJ-a. Tako je kapetan Arso Jovanović bio drugi oficir bivše kraljevske vojske kome je uspelo da bude načelnik Vrhovnog štaba. Na ovom mestu je ostao sve do kraja rata. Kao načelnik, kapetan Arso Jovanović je napisao iscrpan izveštaj o ustanku u Crnoj Gori i neuspehu u osvajanju Pljevalja. U njemu je pomenuo nedostatke ustaničkih snaga, prvenstveno: neizgrađivanje vojničke oformljenosti, nepoznavanje terena, loše vojničke pripremljenosti, lošim poznavanjem oružja i sl.

Stalno se kretao sa Vrhovnim štabom, a bio je i predavač u prvoj partizanskoj oficirskoj školi u Drvaru 1944. godine.

Posleratni period i pogibija

Posle oslobođenja Arso Jovanović se nalazi na funkciji načelnika Generalštaba Jugoslovenske armije. Posle donošenja Rezolucije Informbiroa, juna 1948. godine, Arso se izjasnio za Rezoluciju i zajedno sa pukovnikom Vladom Dapčevićem i generalom Brankom Petričevićem, rešio je da pobegne u Rumuniju. Pod izgovorom da idu u lov, uveče 11. avgusta 1948. godine, pokušali su da prebegnu preko jugoslovensko-rumunske granice, ali je bekstvo osujećeno nailaskom na graničnu patrolu. Tom prilikom su poginuli Arso Jovanović i njihov vodič upravnik lovišta Arbajac. General Petričević se vratio u Beograd gdje je probao da događaj predstavi kao lovački izlet ali je ubrzo uhapšen.

Literatura

Portal NOB Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.

• Vojna enciklopedija (knjiga četvrta). Beograd 1972. godina