Ljubomir Simović

Ljubomir Simović (Užice, 2. decembar 1935) je dramski pisac, pesnik, romansijer, prevodilac, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ljubomir Simović
Biografske informacije
Rođenje	2. 12. 1935. (1935-12-02)
Obrazovanje
Alma mater	Univerzitet u Beogradu
Zanimanje	književnik, prevodilac
Opus
Znamenita djela
Putujuće pozorište Šopalović

Biografija

Rođen je 2. decembra 1935. godine u Užicu, od oca Dragiše, obućara i majke Radojke, iz sarajevske porodice Cvijić. Osnovnu školu, niže razrede gimanzije i učiteljsku školu završio je u Užicu. Godine 1962. diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik. Kao student bio je član redakcije i odgovorni urednik studentskog književnog lista “Vidici”. Piše pesme, drame, romane, eseje, književne kritike. Prevodi sa italijanskog i ruskog jezika. Prvu pesmu pod nazivom „Jutro” objavio je, kao učenik Učiteljske škole, u “Učiteljskoj iskri” (1951). Nastavio je da objavljuje u “Vestima”, “Mladoj kulturi”, “Omladini”, “Studentu”, “Letopisu Matice srpske”, “Međaju”, “Politici”, “Ninu” i drugim listovima i časopisima. Krajem pedesetih godina prošlog veka, radio je honorarno u Omladinskom programu Radio Beograda. Ceo radni vek proveo je kao urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. Inspiraciju za prve pesničke radove nalazio je u Užicu i okolini, mentalitetu Užičana i njihovom razvijenom smislu za humor i osećanje jezika. Drame su, kao i pesme, tematski vezane za zavičajno Užice, istorijsku prošlost i tradiciju. Njegove pesme i drame nalaze se u svim antologijama srpskog pesništva i drame. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike a drame izvođene u pozorištima širom Srbije ali i na mnogim svetskim scenama: Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji. Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku idr.

Pesme

Balada o Stojkovićima

Pesničke knjige

• Slovenske elegije (1958),
• Veseli grobovi (1961),
• Poslednja zemlja (1964),
• Šlemovi (1967),
• Uoči trećih petlova (1972),
• Subota (1976),
• Vidik na dve vode (1980),
• Um za morem (1982),
• Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj (1983),
• Istočnice (sa crtežima Marija Maskarelija, 1983),
• Gornji grad (1990, dva izdanja),
• Igla i konac (1992)
• Ljuska od jajeta (1998).
• Odlazak Rastka Nemanjića na Svetu goru

Izbor iz Simovićevog pesništva objavljen je u knjigama:

Izabrane pesme (1980), Hleb i so (1985, 1987), Istočnice i druge pesme (1994) i Učenje u mraku (1995). U zajedničkom izdanju Grada teatra Budve i podgoričkog „Oktoiha“, u ediciji „Nagrađeni pisci“, u kojoj se štampaju dela dobitnika nagrade „Stefan Mitrov Ljubisa“, objavljeno je 1998, Simovićevo troknjižje, koje bi se moglo nazvati užičkom pesničkom trilogijom: Vidik na dve vode, Istočnice i Igla i konac.

Pesma Deset obraćanja Bogorodici Trojeručici hilandarskoj štampana je kao bibliofilsko izdanje Jovice Veljovića, u Hamburgu, 1997. godine.

Sabrane pesme Ljubomira Simovića objavljene su u izdanju „Stubova kulture“ 1999. godine.

Drame

Simović je napisao četiri drame: Hasanaginica, Čudo u Šarganu, Putujuće pozorište Šopalović i Boj na Kosovu. Drame su mu izvođene na mnogim našim scenama, kao i u inostranstvu. Najviše uspeha postiglo je Putujuće pozorište Šopalović, koje je postavljeno na scenama Poljske, Češke, Slovačke, Francuske, Švajcarske, Kanade i Belgije, kao i u jednom francuskom pozorištu u Maroku, u Kazablanki. Simovićeve drame su izvođene i u pozorištima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Po drami Boj na Kosovu snimljen je istoimeni film.

Eseji

Simovićevi eseji o srpskim pesnicima skupljeni su u tri izdanja knjige Duplo dno (1983, 1991, 2001), dok su njegovi eseji, besede, razgovori, pisma i ostali tekstovi na druge teme, uključujući i političke, štampani u knjigama Kovačnica na Čakovini (1990), Galop na puževima (1994; drugo, dopunjeno, izdanje 1997), Novi galop na puževima (1999), Žabe u redu pred potkivačnicom (2016).

Knjige

Dnevnik snova objavljen je, pod naslovom Snevnik, u časopisu „Delo“, 1-2, 1987. Posebno izdanje Snevnika, uz to i znatno dopunjeno, objavljeno je 1998. godine.

Dva izdanja knjige Užice sa vranama (hronika, koja je povremeno roman, ili roman, koji je povremeno hronika), štampana su tokom 1996. godine.

Simovićeva Dela u pet knjiga objavljena su 1991. godine.

Prevodi Simovićevih pesama i drama štampani su u mnogim stranim antologijama i zbornicima, u književnim i pozorišnim časopisima, kao i u posebnim knjigama.

Izdavačka kuća „Tanesi” objavila je njegovu knjigu putopisa „Do Oba i Huangpua” 2016. godine.

Akademik

Petnaestog decembra 1988. godine Simović je izabran za dopisnog, a 27. oktobra 1994. godine za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Nagrade i priznanja

Kao predstave u celini, Simovićeve drame su dva puta pobedile na Sterijinom pozorju: Putujuće pozorište Šopalović, u izvođenju „Jugoslovenskog dramskog pozorišta“, u režiji Dejana Mijača, 1986, i Čudo u Šarganu, u izvođenju „Srpskog narodnog pozorišta“ iz Novog Sada, u režiji Egona Savina, 1993. godine.

Simović je dobitnik više književnih i pozorišnih nagrada:

• Sterijina nagrada za najbolji dramski tekst dodeljena mu je tri puta: za Hasanaginicu (1975), za Putujuće pozorište Šopalović (1986) i za Čudo u Šarganu (1993).
• Ljubomiru Simoviću je 28. aprila 2013. Univerzitet u Kragujevcu na predlog Filološko-umetničkog fakulteta dodelio titulu počasnog doktora.
• „Đorđe Jovanović“ i „Isidora Sekulić“ (1968),
• „Zmajeva nagrada“ (1973),
• „Branko Miljković“ (1980),
• „Milan Rakić“ (1982),
• „Oktobarska nagrada“ (1989),
• „Sedmojulska nagrada“ (1990),
• „BIGZ-ova“ (1990),
• „Zlatni krst kneza Lazara“ (1992),
• „Desanka Maksimović“ (1994),
• „Žička hrisovulja“ (1995),
• nagrada Grada teatra Budve „Stefan Mitrov Ljubiša“ (1997),
• „Isidorijana“ (1997),
• „Račanska povelja“ (1999),
• „Velika bazjaska povelja“ (1999),
• „Vasko Popa“ (1999),
• „Kozara“ (1999),
• „Odzivi Filipu Višnjiću“,
• „Zaplanjski Orfej“ (2001),
• Nagrada „Mića Popović“ (2005),
• Zlatni ključ Smedereva (2012)
• Nagrada za životno delo Srpske književne zadruge (2013)
• Nagrada „Ljubomir P. Nenadović”, za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku, 2016.
• Nagrada "Dositej Obradović" za životno delo, 2016.

Literatura

1. BIOGRAFSKI leksikon Zlatiborskog okruga/ urednik Milija J. Knežević.- Beograd: Udruženje Užičana, 2006
2. Ljubomir Simović: pamtivek/ urednik Predrag Marković.- Beograd: Stubovi kulture, 2010
3. Pregled književnosti užičkog kraja/ Milutin Pašić. – Užice: Kadinjača, 1996
4. Četiri večeri sa Ljubomirom Simovićem/ Miloš Jevtić. – Užice: Art, 1999
5. Književno delo Ljubomira Simovića. - Međaj: časopis za književnost, umetnost i kulturu, 1987, god. VIII, br. 13-14

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU Arhivirano 2014-04-13 na Wayback Machine-u
• Sabrana dela Ljubomira Simovića u elektronskom obliku - iBiblioteka Arhivirano 2017-07-10 na Wayback Machine-u
• Ljubomir Simović na sajtu IMDb
• Ljubomir Simović, „Užice sa vranama“
• Poezija je nešto drugo, u odnosu na sve („Politika“, 1. januar 2010)
• U strahu od crnog biramo sivo („Večernje novosti“, 22. april 2011)
• Propevalo je naše jezičko i kulturno pamćenje („Politika“, 12. jun 2011)
• Učio sam od svakog koga sam čitao („Politika“, 14. oktobar 2012)
• Mnogo je žaba pred potkivačnicom („Politika“, 15. februar 2015)
• Biblija kao bedeker („Politika”, 26. februar 2017)