Klasifikacija opasnih materija

Klasifikacija opasnih materija se vrši prema sledećoj podeli u devet klasa

Klasa 1. Eksplozivne supstanceUredi

Glavni članak: Eksploziv
  Eksplozivne supstance i predmeti koriste se za izvođenje eksplozija i pirotehničkih efekata dele se na razrede
  • 1.1. Materije i predmeti kojima je imanenta opasnost od akumulirane (koncentrisane, masene) eksplozije (akumulirana eksplozija je ona eksplozija koja dovodi do toga da praktično celokupno punjenje trenutno reaguje). Primeri: TNT, barut, nitroglicerin, ANFO (smeša amonijum nitrata i dizel goriva, ponekad kerozina). Ovaj eksploziv je najzastupljeniji u rudarstvu (ugalj, metali) i u građevinarstvu.
  • 1.2. Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od rasejavanja šarpnela ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije. Primer: bombe, granate, protivgradni projektili.
  • 1.3. Materije i predmeti kojima je imanentna opasnost od vatre (požara), manjih detonacija, rasejavanja šarpnela ili od obe ove poslednje opasnosti zajedno ali ne i opasnost od akumulirane eksplozije. Koje prilikom sagorevanja oslobađaju značajnu energiju putem zračenja ili koje progresivno sagorevaju proizvodeći manje detonacije, manja rasejavanja šrapnela ili oba ova efekta zajedno. Primer: raketno gorivo, sredstva vatrometa.
  • 1.4. Materije i predmeti koji predstavljaju samo manji rizik od eksplozije u slučaju upaljenja ili inicijacije (aktiviranja) tokom prevoza. Efekti su u velikoj meri ograničeni na pakete tako da se ne očekuje izbacivanje fragmenata znatnije veličine ili opsega. Spoljašnji požar ne sme dovesti do toga da praktično celokupni sadržaj paketa trenutno eksplodira. Primep: petarde, manevarski metak.
  • 1.5. Materije kojima je imanenta opasnost od akumulirane eksplozije ali koje su u toj meri neosetljive da je verovatnoća njihovog aktiviranja ili prelaza sa normalnog na detonativno sagorevanje u uslovima normalnog prevoza zaista vrlo mala. Minimalni zahtev za ove materije je da ne smeju da eksplodiraju prilikom ispitivanja u uslovima okruženja zahvaćenog požarom. Primer: eksploziv GX20
  • 1.6. Izrazito neosetljivi predmeti kojima nije imanenta opasnost od akumulirane eksplozije. Predmeti sadrže isključivo izrazito neosetljive detonativne materije kod kojih je mogućnost akcidentalnog aktiviranja ili prostiranja svedena na minimum

Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tečnom stanju ili rastvoreni pod pritiskomUredi

Gasovi se ne razvrstavaju u ambalažne grupe kao većina materija već postoji podela na razrede. To je zbog toga što različiti gasovi imaju opasne karakteristike ali ipak pripadaju istoj generičnoj porodici. Aerosoli se takođe svrstavaju u klasu 2.

Razred 2.1. Zapaljivi gasovi. Gasovi koji se pale u kontaktu sa izvorom paljenja. Primer: gasovi za zavarivanje (acetilen, vodonik), tečni propan-butan gas, metan, etilen-oksid i predmeti kao što su upaljači za jednokratnu upotrebu
Razred 2.2. Nezapaljivi gasovi. Gasovi koji nisu ni zapaljivi ni toksični. Glavna opasnost kod ovih materija je pritisak pod kojim se one čuvaju u svojim kontejnerima. U slučaju gubitka ventila, tipična boca ponašala bi se kao čelični torpedo. Primer: komprimovani vazduh, kiseonik, azot, ugljen-dioksid, argon, helijum, medicinski gas entonox (smeša kiseonika i azot(I)-oksida u odnosu 1:1).
Razred 2.3. Otrovni gasovi. To su gasovi čijom inhalacijom mogu nastati smrt ili teška oštećenja. Tipični predstavnici su: hlor, sumpor-dioksid, sumpor-vodonik, amonijak i čitav niz pesticida.

Klasa 3. Zapaljive tečnostiUredi

  Ovoj grupi pripadaju tečnosti sa tačkom ključanja od 35°C ili nižom i tačkom paljenja (plamište) od 60.5°C ili nižom. Zapaljive tečnosti klase 3 su najuobičajenije materije koje se prevoze. One pokrivaju širok opseg materija kao što su neki rastopi čvrstih materija neki tečni eksplozivi učinjeni neosetljivim, i sve tečnosti temperature paljenja ≤100°C (benzin, dizel, rastvarači, boje, razređivači, alkoholi itd.). Zapaljive tečnosti su podeljene u ambalažne grupe.
Ambalažna grupa I Visoko zapaljive tečnosti sa tačkom ključanja ispod 35°C Primer: dietil etar, ugljen disulfid
Ambalažna grupa II Zapaljive tečnosti sa temperaturom paljenja manjom od 23°C i sa tačkom ključanja iznad 35°C Primer: benzin, aceton, metanol
Ambalažna grupa III Tečnosti sa tačkom paljenja iznad 23°C ali ne preko 61°C i tačkom ključanja većom od 35°C Primer: kerozin, mineralni terpentin

Klasa 4. Zapaljive čvrste materijeUredi

 Razred 4.1. Zapaljive čvrste materije koje se lako pale i lako sagorevaju Primer: sumpor, heksamin, kamfor, naftalen, drveni ugalj
 Razred 4.2. Supstance podložne spontanom paljenju Primer: beli fosfor, alkili aluminijuma, vlažnav vuna, tekstilni otpaci
 Razred 4.3. Materije koje emituju zapaljiv gas kada su vlažne ili burno reaguju sa vodom Primer: aluminijum, magnezijum, cink, litijum, natrijum, kalcijum, kalijum

Klasa 5. Oksidirajuće supstanceUredi

 Razred 5.1. Oksidirajući agensi različiti od organskih peroksida Primer: vodonik peroksid, nitrati, hromati, hlorati, bromati
 Razred 5.2. Organski peroksidi Primer: benzoil peroksid, kumenhidroperoksid

Klasa 6. Otrovne (toksične) i infektivne supstanceUredi

 Razred 6.1. a Otrovne supstance koje su sposobne da uzrokuju smrt ili ozbiljno oštećenje zdravlja ljudi Primer: cijanidi, jedinjenja olova
Razred 6.1. b Toksične supstance koje su štetne po zdravlje ljudi Primer: pesticidi male toksičnosti
 Razred 6.2. Infektivne supstance (biohazardni materijal koji može uzrokovati bolesti) Primer: vakcine, patološki uzorci

Klasa 7. Radioaktivne supstanceUredi

Glavni članak: Radioaktivnost
 Kategorija I Nivo radioaktivnosti ne prelazi 0,005 mSv/h na svakom delu spoljne površine tereta (transportni indeks 0)
 Kategorija II Nivo radioaktivnosti je veći od 0,005 mSv/h ali ne veći od 5 mSv/h (transportni indeks veći od 0, ne veći od 1)
 Kategorija III Nivo radioaktivnosti je veći od 0,5 mSv/h ali ne veći od 2 mSv/h (transportni indeks veći od 1, ne veći od 10)
Transportni indeks (TI) Maksimalni radijacioni nivo u mikrosivertima po času na rastojanju od 1m od spoljašnje površine tereta podeljen sa 10

Klasa 8. Korozivne supstanceUredi

  Materije koje imaju sposobnost da kontaktom razore kožu i membrane ili u slučaju prosipanja da razore druga dobra i transportnu jedinicu

Klasa 9. Mešovite opasne supstanceUredi

  Materije koje ne pripadaju navedenim klasama ali ipak predstavljaju opasnost. Primer: azbest

LiteraturaUredi

  • Šimon Đarmati, Hemija opasnih materija, Viša politehnička škola, Beograd, 2006.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi