Banatsko Karađorđevo
За остале употребе, погледајте Карађорђево (разврставање).
Банатско Карађорђево је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2091 становника (према попису из 2002. било је 2508 становника). Настало од 1920. године насељавањем добровољаца из Првог светског рата, пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније.
Банатско Карађорђево | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Средњобанатски |
Општина | Житиште |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 42 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°35′00″N 20°33′28″E / 45.583333°N 20.557833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 74 m |
Површина | 59,1 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23216 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 34′ 60" СГШ, 20° 33′ 28" ИГД
Географске одликеUredi
Банатско Карађорђево се налази 11 километара североисточно од Житишта (32 од Зрењанина), на међународном путу Зрењанин-Српска Црња-Темишвар. Изграђен је на надморској висини од 79-80 метара.
ИсторијаUredi
Банатско Карађорђево долази у ред најмлађих насеља у Војводини. Градња насеља почела је 1920. године на имању грофа Чеконића. Настало је насељавањем ратних ветерана Првог светског рата, првенствено добровољаца солунаца, њих је било 67% од свих укупно насељених. Највише их је пореклом из Лике, Босне, Црне Горе и Баније. Међу њима је пет носиоца Карађорђеве звезде, двадесет и пет носиоца Албанске споменице. Већину је рат затекао у САД, на раду, у печалби. Ђорђе Ђојановић (Ђорђина) и Петар Пустиња (Тремушњак, 1892. — Банатско Карађорђево, 1962.), су први доселили у суседно немачко село Честерег, у јесен 1920. године. Настављено је масовније досељавање, 1921. године. Пре и у току градње насеља, досељеници су живели у колонијама, смештеним на бившим имањима Андрије Чеконића. Прво досељеничко рођено дете у Банатском Карађорђеву је Сима Пустиња, 13 новембра 1920. године (Банатско Карађорђево, 1920. — 1984).[1]
У Карађорђеву се населило 691 добровољац, са породицама.[2] Одлука да се гради насеље је донета крајем 1923. године. Исте године је отпочета градња на Чеконићевом имању Паул мајуру, на површини од 550 катастарских јутара. На молбу краља Александра, двојица француских официра-архитеката, солунаца су пројектовали план села 1920. године. Карађорђево је добило име по Карађорђу. Званично је проглашено насељем 15. јануара 1925. године. Пред сам Други светски рат Карађорђево је имало 5.000 становника, у просеку између 5 и 6 по домаћинству.[3] У Априлском рату је заробљено и спроведено у Немачку 152 војника, родом из Карађорђева. У току Другог светског рата, од 1941. до 1945. године, погинуло је 279 становника Банатског Карађорђева. Шеф градске полиције у Великом Бечкереку (сада Зрењанину), Јурај Шпилер, је био изузетно репресиван према Карађорђевчанима.[4]
Досељеници, добровољци су дуго задржали своју међусобну повезаност и организованост, стечену у печалби и у заједничком ратном животу. Организовали су ловачко друштво 24. марта 1923. године, а соколско 1936. године. Први Председник ловачког друштва је био Влаисављевић Илија Папо, први секретар Узелац Милош, а управитељ лова Даутовић Илија. Задржала се традиција ловачког друштва и данас, сачињавају га преко 100 регистрованих ловаца. Ловачко друштво се зове Папо, по своме оснивачу и првом Председнику.
СпортUredi
Насеље је седиште фудбалског клуба Јединство.
ДемографијаUredi
У насељу Банатско Карађорђево живи 2.020 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,1 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 885 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,83. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[6] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.398 | 95,61% | ||
Црногорци | 18 | 0,71% | ||
Мађари | 18 | 0,71% | ||
Југословени | 16 | 0,63% | ||
Хрвати | 5 | 0,19% | ||
Румуни | 4 | 0,15% | ||
Албанци | 3 | 0,11% | ||
Украјинци | 1 | 0,03% | ||
Руси | 1 | 0,03% | ||
Горанци | 1 | 0,03% | ||
Буњевци | 1 | 0,03% | ||
Бошњаци | 1 | 0,03% | ||
непознато | 10 | 0,39% |
м | ж | |||
? | 0 | 3 | ||
80+ | 21 | 32 | ||
75-79 | 39 | 62 | ||
70-74 | 88 | 120 | ||
65-69 | 87 | 96 | ||
60-64 | 79 | 111 | ||
55-59 | 38 | 53 | ||
50-54 | 62 | 51 | ||
45-49 | 119 | 67 | ||
40-44 | 110 | 91 | ||
35-39 | 103 | 102 | ||
30-34 | 81 | 73 | ||
25-29 | 61 | 64 | ||
20-24 | 68 | 61 | ||
15-19 | 86 | 90 | ||
10-14 | 89 | 78 | ||
5-9 | 68 | 71 | ||
0-4 | 34 | 50 | ||
просек | 41.1 | 43.2 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1042 | 342 | 623 | 58 | 18 | 1 |
Женски | 1076 | 206 | 609 | 237 | 23 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 629 | 330 | - | 24 | 122 | 4 | 53 | 24 | 5 | 22 |
Женски | 423 | 226 | - | - | 85 | 3 | 4 | 34 | 11 | 3 |
Оба | 1052 | 556 | - | 24 | 207 | 7 | 57 | 58 | 16 | 25 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 4 | 16 | 5 | 6 | 8 | 1 | - | 2 | |
Женски | 4 | 1 | 3 | 21 | 14 | 10 | 1 | - | 3 | |
Оба | 7 | 5 | 19 | 26 | 20 | 18 | 2 | - | 5 |
ГалеријаUredi
Споменик жртвама Другог светског рата.
Основна школа
„Никола Тесла“Завршен кружни лов на зеца.
Види јошUredi
РеференцеUredi
- ↑ Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
- ↑ Хроника добровољаца из Америке, 1914-1918. године, Тодор Ерцег, Бор, октобар, 2009. године.
- ↑ Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
- ↑ Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везеUredi
ЛитератураUredi
- Искушење-живети у колонији, Банатско Карађорђево, 2008. године, Милан Мицић
- Банат у Народноослободилачком рату, Београд, 1977. године, Ђорђе Момчиловић
- Под једном заставом, Нови Сад, 1968. године, Ђорђе Момчиловић
- Гут бај Бродвеј, ело Вранс (Збогом Бродвеј, ало Вранцуска), Зрењанин, 1996. године, Љубомир Кокотовић