Kvercetin

Kvercetin
	2-(3,4-dihidroksifenil)-3,5,7-trihidroksi-4H-hromen-4-on
Drugi nazivi	Soforetin; Meletin; Ksantaurin; Kvercetol; Kvercitin; Kvertin; Flavin meletin
Identifikacija
CAS registarski broj	117-39-5 , 6151-25-3 (Kvercetin dihidrat)
PubChem	5280343
ChemSpider	4444051
UNII	9IKM0I5T1E
DrugBank	DB04216
KEGG	C00389
ChEBI	16243
ChEMBL	CHEMBL50
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C1c3c(O/C(=C1/O)c2ccc(O)c(O)c2)cc(O)cc3O
InChI
	InChI=1S/C15H10O7/c16-7-4-10(19)12-11(5-7)22-15(14(21)13(12)20)6-1-2-8(17)9(18)3-6/h1-5,16-19,21H ; Kod: REFJWTPEDVJJIY-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C15H10O7/c16-7-4-10(19)12-11(5-7)22-15(14(21)13(12)20)6-1-2-8(17)9(18)3-6/h1-5,16-19,21H; Kod: REFJWTPEDVJJIY-UHFFFAOYAW
Svojstva
Molekulska formula	C15H10O7
Molarna masa	302.236 g/mol
Agregatno stanje	žuti kristalni prah
Gustina	1.799 g/cm3
Tačka topljenja	316 °C
Rastvorljivost u vodi	Praktično je nerastvoran u vodi; rastvoran u vodenim alkalnim rastvorima
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kvercetin se smatra pretečom i predstavnikom svih bioflavonoida zbog toga što je njegova hemijska struktura osnovni "skelet" većine drugih bioflavonoida, uključujući rutin, hesperidin i dr. Neki naučnici ga zovu još i kraljem flavonoida. Kvercetin je flavonol. Ovaj biljni flavonoid je prisutan u voću, povrću, lišću, i žitaricama.

U brojnim studijama kvercetin se pokazao kao najaktivniji od većine bioflavonoida, a brojne lekovite biljke svoju aktivnost duguju upravo kvercetinu. Pokazalo se da je kvercetin dobar protupalni agens jer direktno blokira nekoliko početnih stupnjeva upalnog procesa. Na primer, kvercetin blokira sintezu i oslobađanje histamina i drugih medijatora upale. Osim toga dokazano je da je jak antioksidans, pa štiti LDL holesterol od oksidacije, i na taj način smanjuje opasnost od Njegovog nakupljanja na unutarnjim zidovima arterija. Kvercetin takođe sprečava zgrušavanje krvi, a time i stvaranje krvnih ugrušaka.

Moguća delovanja

Alergije

Neki naučnici veruju kako je kvarcetin antihistaminik i da blagotvorno deluje kod lečenja polenske groznice u kombinaciji s flavonoidima iz agruma.

Upale

Kvercetin potiskuje stvaranje materija odgovornih za širenje upalnih bolova kod poremećaja poput reumatskog artritisa i kolitisa. Naučna studija koja govori tome u prilog, a obavljena na Kornel univerzitetu. Ona ukazuje na delovanje kvercetina prilikom stišavanja i ublažavanja upalnih procesa, ova studija je pokazala da flavonoidi iz soka grejpfruta, sprečavaju stvaranje enzima koji guši kortizon, prirodno protupalno sredstvo stvoreno vlastitim telesnim mehanizmima protiv bolova^[7].

Srčane bolesti

Sprovedeno je nekoliko opsežnih istraživanja vezanih za kvercetin i srčane bolesti. Kvercetin možda ima bolje delovanje od vitamina E u onesposobljavanju opasnog holesterola u šteti koju može nanijeti srcu i krvotoku. Zaključak tih istraživanja glasi: „Veća konzumirana količina kvercetina je u posebnoj srazmeri s manjom opasnošću od bolesti srca i infarkta“^[8]^[9].

Karcinom

Sprovedena su ispitivanja na životinjama i ljudima. Zaključak je da kvercetin usporava razvoj tumora i napredovanje različitih vrsta karcinoma. Kod ljudi zaustavlja rast leukemijskih ćelija i usporava razvoj raka dojke^[10]^[11]. Kvercetin može preventivno djelovati ili liječiti rak debelog crijeva^[12], a možda i raka jednjaka te raka endometrija.

Reference

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Quercetin dihydrate safety sheet on http://www.pvp.com.br (English)
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Reidenberg. M. M., Clinical Pharmacology and Therapeutics, 1996; 59: 62-71.
↑ Hertog, M., et al., Lancet, 1993; 342: 1007-11.
↑ Hertog, M., et al., Aichives of Internal Medicine, 1995; 155: 381-86.
↑ Fischer, M, et al. Carcinogenesis-Oxford, 1982; 3: 1243-45
↑ Singhal, R., et al., Biochemical and Biophysical Research Communications, 1995; 208(1): 425-31.
↑ Agullo, G., et al., Cancer Letters, 1994; 87(1): 5563.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[PVP-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Quercetin dihydrate safety sheet on http://www.pvp.com.br (English)

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[3] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[5] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[6] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[7] Reidenberg. M. M., Clinical Pharmacology and Therapeutics, 1996; 59: 62-71.

[8] Hertog, M., et al., Lancet, 1993; 342: 1007-11.

[9] Hertog, M., et al., Aichives of Internal Medicine, 1995; 155: 381-86.

[10] Fischer, M, et al. Carcinogenesis-Oxford, 1982; 3: 1243-45

[11] Singhal, R., et al., Biochemical and Biophysical Research Communications, 1995; 208(1): 425-31.

[12] Agullo, G., et al., Cancer Letters, 1994; 87(1): 5563.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]