Flavonoid

Flavonoidi (bioflavonoidi) (od latinski: flavus sa značenjem žuto) su klasa biljnih sekundarnih metabolita. Flavonoidi su se originalno nazivali vitamin P, verovatno zbog uticaja koje imaju na permeabilnost vaskularnih kapilara, ali se u današnje vreme ovaj termin retko koristi .^[1]

Molekulska struktura flavonske osnove (2-fenil-1,4-benzopiron)

Po IUPAC nomenklaturi,^[2] oni se mogu klasifikovati u:

flavonoidi, izvedeni iz 2-fenilhromen-4-on (2-fenil-1,4-benzopiron) strukture (primeri su: kvercetin, rutin).
izoflavonoidi, izvedeni iz 3-fenilhromen-4-on (3-fenil-1,4-benzopiron) strukture
neoflavonoidi, izvedeni iz 4-fenilkumarin (4-fenil-1,2-benzopiron) strukture.

Ove tri flavonoidne klase sadrže ketonske grupe, te su flavonoidi i flavonoli.

Bioflavonoidi

Postoji veliki broj bioflavonoida. Do sada je identifikovano preko 800 različitih bioflavonoida, a najpoznatiji su kvercetin, antocijanini, katehini, rutin, hesperidin i dr. Mnogi od njih su zapravo pigmenti u voću i povrću. Postoje brojni naučni podaci o njihovom blagotvornom učinku na organizam, mada istraživanja koje bi dala neoborive dokaze za te tvrdnje još uvek nedostaju.

Uloge u organizmu

Neki naučnici bioflavonoide nazivaju C-kompleksom pošto se često nalaze zajedno sa vitaminom C. Mnoga istraživanja o bioflavonoidima govore o njihovim mogućim ulogama u organizmu. Za sada je dosta pouzdano dokazano da bioflavonoidi mogu pozitivno da utiču na oštećenu funkciju kapilara i vena. Brojne studije su pokazale da bi bioflavonoidi imaju antitrombotska svojstva. Pokazano je i da su brojni bioflavonoidi moćni antioksidansi, tj. da sprečavaju oštećenje ćelija koje uzrokuju slobodni radikali, nusprodukti oksidativnog metabolizma. Neki se bioflavonoidi se koriste u prehrambenoj industriji kao dodaci hrani radi sprečavanja oksidacije masti, ali i za povećanje hranljive i biološke vrednosti takve hrane.

S druge strane, sve se više istražuje uloga bioflavonoida u metabolizmu i funkciji askorbinske kiseline, tj. vitamina C u organizmu. Za sada nema pouzdanog dokaza, ali se veruje da vitamin C i bioflavonoidi zajednički doprinose pozitivnim učincima na imunskog sistema. Postoje i istraživanja koja indiciraju pozitivan učinak bioflavonoida na prevenciju srčanih bolesti, raka, pa i na antiinfektivna svojstva nekih bioflavonoida.

Jedna mala studija je pokazala da pojedinačno korišteni vitamin C i flavonoid iz agruma, hesperidin, nemaju nikakvo dejstvo na simptome menopauze. Zajedno su, međutim, uklonili "valunge" kod većine od 94 žena koje su sudelovale u ispitivanju.^[3]

Pošto se bioflavonoidi ne smatraju vitaminima niti neophodnim materijama za sada ne postoji preporučena dnevna doza unosa bioflavonoida, ali brojni naučnici veruju da prehrana s puno bioflavonoida iz voća i povrća može da spreči razvoj srčanih bolesti i mnogih tumora.

Reference

↑ Mobh, Shiro (1938). „Research for Vitamin P”. The Journal of Biochemistry.
↑ Flavonoids (isoflavonoids and neoflavonoids)., IUPAC Compendium of Chemical Terminology
↑ Lancet, 1993; 341: 454-57.

Literatura

Andersen, Ø.M. / Markham, K.R. (2006). Flavonoids: Chemistry, Biochemistry and Applications. CRC Press. ISBN 978-0-8493-2021-7
Grotewold, Erich (2007). The Science of Flavonoids. Springer. ISBN 978-0-387-74550-3

Povezano

Vanjske veze

Flavonoidni sadržaj hrane Arhivirano 2012-07-16 na Wayback Machine-u
Flavonoidi Arhivirano 2005-02-04 na Wayback Machine-u

[1] Mobh, Shiro (1938). „Research for Vitamin P”. The Journal of Biochemistry.

[iupac-2] Flavonoids (isoflavonoids and neoflavonoids)., IUPAC Compendium of Chemical Terminology

[3] Lancet, 1993; 341: 454-57.

[1]

[2]

[3]