Predsjednički izbori u Francuskoj 2017.

Prvi krug francuskih predsedničkih izbora 2017. godine održan je 23. aprila 2017. Kako niti jedan od ukupno 11 kandidata nije uspeo da ostvari apsolutnu većinu u prvome krugu izbora, drugi krug izbora će biti održan 7. maja 2017. godine. U drugi su se krug kvalifikovali Emmanuel Macron iz partije Naprijed! sa 23.91% glasova i Marine Le Pen iz partije Nacionalni front sa 21.42%. Predsednik François Hollande iz Socijalističke partije imao je mogućnost da se kandiduje na ovim izborima i za drugi mandat u nizu, ali je zbog golemog pada popularnosti 1. decembra 2016. najavio da se neće kandidovati. On je prvi predsednik u istoriji Francuske Republike koji se nije kandidovao sa drugi mandat. Izbori 2017. prvi su u francuskoj istoriji u kojima su dominantne partije na levom i desnom centru odabrale svoje predsedničke kandidate kroz otvorene unutarpartijske izbore. Iza predsedničkih izbora organizovat će se i zakonodavni izbori 11. i 18. juna na kojima će da se izaberu poslanici u Narodnoj skupštini.

Francuski predsednički izbori 2017.
Élection présidentielle française de 2017
Francuska
← 2012.
23. april (I) - 7. maj (II) 2017. 2022. →

  Emmanuel Macron (11 décembre 2014 2).jpg Le Pen, Marine-9586 (cropped).jpg
Kandidat Emmanuel Macron Marine Le Pen
Stranka Naprijed! Nacionalni front
Ukupno glasova 20.753.704 10.643.937
Postotak 66,10% 33,90%

Predsjednik prije izbora

François Hollande
Socijalistička partija

Izabrani Predsjednik

Emmanuel Macron
Naprijed!

Kampanju pre izbora obeležila je skepsa prema anketama o popularnosti predsedničkih kandidata, a u svetlu pogrešnih procena rezultata Referenduma Ujedinjenog Kraljevstva o članstvu u Evropskoj uniji i Predsedničkih izbora u SAD 2016. pa su ih mnogi mediji odlučili posve izostaviti u svome praćenju izbora. Prve objavljene ankete u periodu od novembra 2016. do sredine januara 2017. davale su prednost kandidatkinji Nacionalnog fronta Marine Le Pen i kandidatu reformisane partije Les Républicains Françoisu Fillonu. Zaostatak drugih kandidata, primarno Emmanuela Macrona i Benoîta Hamona, nakon toga počeo je da opada nakon završetka unutarstranačkih izbora na levici krajem januara. Nakon što je satirički list Le Canard enchaîné objavio otkriće da je predsednički kandidat Fillon iskoristio oko milion evra javnih sredstava kako bi zaposlio vlastitu ženu kao asistenticu u parlamentu, drugo mesto u anketama za prvi krug izbora kontinuirano je preuzeo Emmanuel Macron. Ankete za drugi krug izbora sugerišu kako i François Fillon i Emmanuel Macron pobeđuju Marine Le Pen u drugome krugu izbora, dok Emmanuel Macron pobeđuje Françoisa Fillona.

RezultatiUredi

 
Rezultati prvoga kruga po departmanima:
  Emmanuel Macron
  Marine Le Pen
  François Fillon
  Jean-Luc Mélenchon
[discuss] – [edit]
Kandidat Partija Prvi krug Drugi krug
Glasovi % Glasovi %
Emmanuel Macron Naprijed! EM 8.009.208 23.91% 20.753.704 66,10%
Marine Le Pen Nacionalni front FN 7.470.997 21.42% 10.643.937 33,90%
François Fillon Republikanci LR 6.718.896 19.94%
Jean-Luc Mélenchon Nepokorana Francuska FI 6.633.226 19.54%
Benoît Hamon Socijalistička partija PS 2.116.577 6.36%
Nicolas Dupont-Aignan Ustaj Francuska DLF 1.650.475 4.75%
Jean Lassalle Otpor! 423.550 1.22%
Philippe Poutou Nova antikapitalistička partija NPA 380.169 1.10%
François Asselineau Popularna republikanska unija UPR 314.796 0.93%
Nathalie Arthaud Radnička borba LO 225.752 0.65%
Jacques Cheminade Solidarnost i napredak S&P 62.502 0.18%
Ukupno 34.006.148 100%
Važeći glasovi 34.006.148 97.38%
Nevažeći glasovi 915.513 2.62%
Izlaznost 34.921.661 78.14%
Apstinencija 9.771.011 21.86%
Regisrtovani glasači 44.692.672

Izvori: Ustavni savet, Ministarstvo unutrašnjih poslova

PozadinaUredi

Vreme koje su kandidati i njihove pristaše dobili u medijima u periodu od 1. februara do 12. marta 2017. prema praćenju CSA[1]
Fillon
  
197h16
Hamon
  
142h07
Macron
  
126h29
Le Pen
  
110h49
Mélenchon
  
64h40
Dupont-Aignan
  
16h22
Jadot
  
11h26
Ostali kandidati
  
35h20

Predsednik Francuske Republike bira se za mandat od 5 godina u izborima koji predviđaju do dva kruga glasanja kako propisuje tačka 7 francuskog ustava. Ukoliko niti jedan kandidat ne osvoji apsolutnu većinu glavova glasača izašlih na izbore u prvome krugu uračunavajući i prazne i nevažeće listiće), organizuje se i drugi krug izbora u kojemu učestvuje dvoje kandidata sa najvećim brojem osvojenih glasova u prvome krugu.Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka <ref>; nevaljana imena, tj. ima ih previše Na izborima 2017. prvi krug izbora organizovat će se 23. aprila, a predviđeni datum za drugi krug izbora je 7. maj.[2]

Kako bi osigurao pravo da se kandiduje, kandidat ili kandidatkinja mora da sakupi najmanje 500 potpisa izabranih nacionalnih ili lokalnih funkcionera iz najmanje 30 različitih departmana ili prekomorskih zajednica, uz uslov da više od desetine tih potpisa ne može da dolazi iz iste administrativne jedinice.[3] Službeni period za sakupljanje potpisa sledi nakon objavljivanja informacije u Službenom listu Francuske Republike i za izbore 2017. godine trajao je od 25. februara do 17. marta.[4] Period sakupljanja potpisa trebao je da započne 23. februara ali je poseta premijera Bernarda Cazeneuvea Kini odložila donošenje odluke za dva dana.[5] Kandidati mogu da sakupe ukupno 42,000 potpisa potpore koliko je ukupno lica sa kapacitetom davanja podrške predsedničkim kandidatima. Potpisi se prosleđuju Ustavnom savetu radi postupka validacije. Ustavni savet je, suprotno prethodnoj praksi objave na samom kraju procesa, objavljivao listu pristiglih potpisa svakoga utorka i četvrtka. Krajnji rok za prikupljanje potpisa bio je i krajnji rok za izjavu o ličnoj imovini koju je dužan da preda svaki od kandidata. Finalna lista kandidata objavljena je 21. marta 2017. godine.[4]

Conseil supérieur de l'audiovisuel je telo koje osigurava da svi predsednički kandidati dobiju jednako vreme u medijskim prenosima "pod uporedivim uredničkim uslovima" počevši od 19. marta pa do dana izbora.[2] 8. marta telo je upozorilo da je vreme koje je posvećeno kandidatu Fillonu i njegovim podržavaocima "neobično obimno", čak i u kontekstu kontroverzi sa njegovom kapanjom.[6] Nakon službenog početka kampanji 10. aprila telo će strogo da nameće jednaku zastupljenost svih kandidata u medijima. Kampanja će da se završi 21. aprila, dva dana pre izlaska na biračka mesta. Ustavni savet će da potvrdi rezultate prvoga kruga od 24. do 26. aprila i utvrditi hoće li se organizovati drugi krug izbora. U drugom krugu izbora će biti korišćen isti pristup. Novi predsednik treba da bude 11. maja, a ceremonija inauguracije treba da bude održana 14 maja.[2]

KandidatiUredi

Usatvni savet objavio je konačnu listu 11 kandidata koji su sakupili 500 ili više neophodnih potpisa 18. marta 2017.[7]

Ime i starost kandidata[8]
Politička partija Logo kampanje
Nicolas Dupont-Aignan (56)   Ustaj Francuska (DLF)  
Marine Le Pen (48)   Nacionalni front (FN)
Emmanuel Macron (39)   Naprijed! (EM!)  
Benoît Hamon (49)   Socijalistička partija (PS)  
Nathalie Arthaud (47)   Radnička borba (LO)
Philippe Poutou (50)   Nova antikapitalistička partija (NPA)
Jacques Cheminade (75)   Solidarnost i napredak (S&P)  
Jean Lassalle (61)   Otpor!  
Jean-Luc Mélenchon (65)   Nepokorana Francuska (FI)
François Asselineau (59)   Popularna republikanska unija (UPR)  
François Fillon (63)   Republikanci  

Osobe koje se nisu kandidovaleUredi

Predsednička kampanja pažnju je posvetila dvema osobama koje su odbacile mogućnost da se kandiduju na izborima. 1. decembra 2016. francuski predsednik François Hollande izjavio je da se neće kandidovati za drugi mandat, a u svetlu golemog pada popularnosti, kao i da neće učestvovati u unutarpartijskim izborima Socijalističke partije. Umesto njega, u unutarpartijsku utrku ušao je ušao je njegov premijer Manuel Valls,[9] ali je kandidaturu Socijalističke partije izgubio od Benoîta Hamona 29. januara u drugom krugu unutarpartijskih izbora.[10]

François Bayrou, lider liberalne Demokratske Francuske koji je završio na četvrtom mestu na izborima 2002. i 2007. i na petom na izborima 2012., početno je podržavao kandidaturu Alaina Juppéja u unutarstanačkim izborima francuske desnice, a protiv kandidature njegovog dugogodišnjeg političkog protivnika Nicolasa Sarkozyja. Bayrou je najavio da će se kandidovati protiv Sarkozyja ukoliko on osvoji unutarpartijske izbore.[11] Pobeda Françoisa Fillona koja je eliminisala Sarkozyja u prvome krugu i Juppéja u drugome navela je Bayroua da i sam razmisli o kandidaturi, bez obzira na obećanje da se neće kandidovati za predsednika ukoliko pobedi na izborima za gradonačelnika Paua 2014. godine. Nakon dužeg čekanja, 22. februara konačno je objavio kako se neće kandidovati i kako će uslovno da podrži Emmanuela Macrona što je Macron prihvatio.[12]

Yannick Jadot, kandidat Evropske ekologije-partije zelenih sa već sakupljenih 496 potpisa pre početka formalnog perioda za sakupljanje,[13] odustao je od kandidature 23. februara i dao podršku socijalističkom kandidatu Hamonu nakon što su usaglasili zajedničku platformu.[14] Online unutarpartijsko glasovanje organizovano je kako bi se odlučilo o prihvaćanju ili odbacivanju dogovora (pre toga je na isti način 89,7% člasača podržalo razgovore[15]) na kojima je 79.53% glasovalo za sporazum, 15.39% protiv, 5.08% glasačkih listića je bilo prazno uz ukupno učestvovanje 55.25% članova partije ili njih 9,433. Ovom odlukom partija zelenih po prvi put neće imati kandidata na izborima još od izbora 1969. godine.[16][17]

Unutarpartijski izboriUredi

Evropska ekologija-partija zelenihUredi

 
Izborni materijali na unutarpartijskim izborima zelenih.

Evropska ekologija-partija zelenih najavila je 9. jula 2016. da će da organizuje unutarpartijske izbore za svoga predsedničkog kandidata na izborima 2017. Oni koji su želeli da se nominuju morali su da sakupe 36 potpisa "federalnih odbornika" od njih 240; ali su nominacije bile otvorene svim pojedincima uljučujući osobe iz nevladinih organizacija van same partije. Glasovanje je bilo omogućeno članovima kao i simpatizerima partije koji su se mogli registrovati pre unutarpartijskih izbora. Objava raspisivanja unutarpartijskih izbora došla je svega nekoliko dana pošto je Nicolas Hulot, poznati francuski aktivista zelenih, najavio 5. jula kako se neće kandidovati na predsedničkim izborima 2017.[18] Evropska ekologija-partija zelenih bila je prva partija koja je održala unutarpartijske izbore za predsedničke izbore kroz dva kruga koji su organizovani 19. oktobra i 7. novembra 2016. Na izborima su učestvovali Cécile Duflot koja je bivša ministarka ravnomernog regionalnog razvoja i stambenog zbrinjavanja, kao i troje članova Evropskog parlamenta, Karima Delli, Yannick Jadot i Michèle Rivasi.[19]

Duflot je u početku smatrana za favorita iako se sama protivila provođenju unutarpartijskih izbora, svesna rizika od mogućnosti da na njima izgubi i ističući vlastito iskustvo rada u francuskoj vladi. Njezin glavni predlog je bio da se unese ustavna odredba o borbi protiv klimatskih promena kao deo Ustava Francuske. Jadot je smatran njezinim glavnim izazivačem na unutarpartijskim izborima. On je 2009. izabran za poslanika u Evropskom parlamentu, a od 2002. do 2008. godine radio je u francuskom ogranku Greenpeacea gde se specijalizovao za prekoatlansku trgovinu i klimatska pitanja. Zajedno sa Thomasom Pikettyjem i Danielom Cohn-Benditom Jadot je nastojao da organizuje zajedničke unutarnje izbore na nivou cele francuske levice ali u tome nije uspeo. On je odbacio očekivanu kandidaturu Cécile Duflot i predstavljao je njezinu glavnu opoziciju sa desnog krila partije. Michèle Rivasi je teško uspela da sakupi dovoljnu podršku za kandidaturu. Kao i Jadot, i ona je nastupala kao opozicija Cécile Duflot ali sa levoga krila partije. Michèle Rivasi je u periodu od 1997. do 2002. bila poslanica departmana Drôme i vodila je francuski Greenpeace u periodu od 2003. do 2004. godine. Karima Delli, ćerka alžirskih imigranata, prvi se put uključila u politiku kroz kolektivni pokret, i pokušala da postane poslanica u Evropskom parlamentu 2009. godine nakon što je bila asistentkinja poslanici Marie-Christine Blandin u francuskom Senatu. Također kandidat levog krila partije, Delli je najavila da će braniti "popularnu ekologiju" i da se nada da će pobediti Duflot u drugome krugu.[19]

Jadot i Rivasi su ušli u drugi krug izbora sa po 35.61% i 30.16% glasova. Duflot sa 24.41% i Delli sa 9.82% su eliminisani iz drugoga kruga izbora. U drugome krugu izbora 7. novembra Jadot je odneo 54.25% glasova, a Rivasi njih 40.75%.[20] Jadot će naknadno, uz potporu partije, da podrži kandidaturu socijalističkog kandidata Benoîta Hamona i da se povuče sa izbora ostavljajući zelene bez vlastitog kandidata u prvome krugu po prvi puta od 1969. godine.

RepublikanciUredi

 
Rezultati prvoga kruga Republikanskih unutarpartijskih izbora.
  François Fillon
  Alain Juppé
  Nicolas Sarkozy
 
Rezultati u drugome krugu unutarpartijskih izbora
  François Fillon
  Alain Juppé

Nakon što je izgubio kandidaturu za predsedničkog kandidata Unije za narodni pokret (fr. Union pour un mouvement populaire) 2012. godine, partije koja je 2015. godine promenila ime u Republikansku partiju (fr. Les Républicains)[21], bivši predsednik Nicolas Sarkozy izjavio je da se povlači kako bi bio "Francuz među Francuzima". Ipak, nakon perioda odsutnosti 19. septembra 2014. najavio je kako će da se kandiduje za predsednika partije[22] na čije je čelo odabran 29. novembra 2014. sa 64.50%, a protiv kandidata Bruno Le Maire koji je osvojio 29.18%. Time je nasledio trijumvirat Alaina Juppéja, Françoisa Fillona i Jean-Pierra Raffarina, koji su bili na čelu partije od povlačenja Jean-Françoisa Copéa.[23] Sarkozy se u pčetku protivio ideji organizovanja unutarpartijskih izbora za predsedničke izbore 2017. godine jer je to moglo da ugrozi njegovu buduću kandidaturu, ali je 25. septembra 2014. izjavio kako podržava tu ideju nakon Juppéjavog upozorenja[24] koji je 20. avgusta 2014. obznanio nameru da se kandiduje i predložio da se unutarpartijski izbori održe u proleće 2016. godine.[25]

Pravila za unutarstranačke izbore utvrđena su u aprilu 2015. godine, kada je dogovoreno da će prvi krug izbora biti održan 20. novembra 2016. i drugi krug 27. novembra 2016. u slučaju da u prvome krugu niko ne odnese više od 50% glasova. Osobe koje su želele da glasaju morale su da plate taksu od 2€ po glasu i da potpišu povelju kojom potvrđuju posvećenost "republikanskim vrednostima desno od centra".[26] Kako bi se našli na glasačkom listiću kandidati su morali da osiguraju potporu najmanje 250 izabranih funkcionera i namjanje 20 poslanika iz najmanje 30 francuskih departmana, uz pravilo da iz jednoga ne može da dolazi više od jedne desetine potpora. Također, zahtev je bio i podrška najmanje 2,500 članova partije iz najmanje 15 francuskih departmana, od kojih više od desetine ne može da dolazi iz istoga departmana.[27] Pravila su omogućavala drugim partijama koje su želele da učestvuju u republikanskim unutarpartijskim izborima da postave vlastite uslove za podršku kandidatima. Visoko veće za unutarpartijske izbore u konačnosti je konstantovalo da sedam kandidata ispunjava uslove da učestvuje u otvorenim unutarpartijskim izborima. Ti kandidati su bili Fillon, Juppé, Le Maire, Copé, Sarkozy i Nathalie Kosciusko-Morizet iz same Republikanske partije[28] kao i Jean-Frédéric Poisson iz Demohrišćanske partije koji kao kandidat druge partije nije morao da predaje potpise.[28][29] Nacionalni neovisni i seljački centar imao je dozlovu da učestvuje u izborima, ali ne i da predloži kandidate.[30]

U početnom periodu dva dominantna kandidata u unutarpartijskim izborima na desnici bili su Juppé i Sarkozy.[31] Sarkozyjev program fokus je stavljao na teme kao što su islam, društvena integracija, sigurnost i obrana. Predložio je da se ukine pravo na ujedinjenje porodica imigranata u Francuskoj čije su porodice u trećim zemljama, da se organiči pravo na državljanstvo pri rođenju u Francuskoj, zauzda broj imigranata koji u Francusku dolazi iz ekonomskih razloga bežeći od bede i da se oteža dobijanje boravišnih dozvola. Izneo je želju da se provodi politika kulturne asimilacije imigranata i da se zabrani verski sankcionisana hrana u školama kao i pokrivala muslimanki na univerzitetima. Sarkozy je također predložio da se imami sa radikalnim idejama proteraju iz zemlje i da se osumnjičenima za terorizam sudi na za to posebno ustanovljenom tribunalu, te da se dob kaznene odgoornosti spusti sa 18 na 16 godina starosti. Također je predložio da se do 2024. odgodi povećanje dobi za penzionisanje na 64 godine, da se uvedu izuzetci u 35-časovnoj radnoj nedelji, da se za 300,000 umanji broj zaposlenih u javnim službama povećanjem radne nedelje na 37 sati i da se ukine porez na bogatstvo. Njegov program nije isključio mogućnost održavanja referenduma o članstvu u Evropskoj uniji.[32] Također je predložio "ponovno uspostavljanje" evropskih temeljnih ugovora, stvaranje Evrospkog monetarnog fonda, posvećenost povećanju potrošnje na obranu do 2% do 2025. godine[33], smanjenje javne potrošnje za 100 milijardi evra i poreza za 40 milijardi uz istovremeno smanjenje budžetskog deficita ispod 3% BDP-a.[34]

Nasuprot Sarkozyju, Juppé je fokus kampanje stavio na govor o "radosnom identitetu" ističući važnost integracije nasuprot asimilacije.[35] On je također podržao ideju o sastavljanju usaglašene liste takozvanih "sigurnih zemalja" porekla na osnovu koje bi se odlučivalo o pružanju zaštite pojedicima koji dolaze u Francusku i odbijala ta zaštita onima za koje se administrativnim putem utvrdi da dolaze iz takozvanih sigurnih zemalja. Podržao je i ideju kategorizacije dela imigranata kao takozvane ekonomske migrante, gde se nikakva podrška ne bi pružala osobama koje iz zemalja trećeg sveta dolaze u Evropu kako bi pobegli od bede i neimaštine, i predložio njihovu deložaciju u zemlje porekla uz pretnju tim zemljama da će im biti obustavljena humanitarna pomoć ukoliko ne prime nazad svoje državljane. Doveo je u pitanje Sarkozyjeve stavove o schengenskom sistemu ipak se slažući sa njim da on ne funkcioniše kako bi trebao, a podržao je njegov stav da se strancima koji u Francuskoj napunili 18 godina ne treba davati državljanstvo ako su pre toga osumnjičeni za kaznena dela.[36] Juppé je zahtevao transparentno financiranje verskih organizacija i institucija, građansko obrazovanje za imame, ali je nasuprot Sarkozyju podržao pravo muslimanki da pokrivene pohađaju univerzitete. Na ekonomskom planu podržao je radnu nedelju od 35 sati, ukidanje poreza na bogatstvo, smanjenje poreza za korporacije i uvođenje 65 godina kao dobi za odlazak u penziju. Predložio je i umanjenje broja poslanika za pola, pregovore o Schengenu i povećanje apsolutne potrošnje na obranu za najmanje 7 milijardi evra do 2022. godine.[37]

Nakon nekoliko snažnih nastupa koje je Fillon imao u debatama, duel Juppé–Sarkozy u drugome krugu više se nije činio neizbežnim.[38] Rast Fillona bio je u prvom redu osnažen njegovim detalnjim i strogim ekonomskim programom. Predložio je rezove od 100 milijardi evra, smanjenje broja zaposlenih u javnim službama za pola miliona do 2022. godine vraćanje radne nedelje od 39 sati za zaposlene u javnom funkcionere. Kao i druga dva kandidata i on se založio za ukidanje poreza na bogatstvo, ali suprotno njima predložio je i ukidanje 35-očasovne radne nedelje i uvođenje maksimalnog limita od 48 sati koji je dozvoljen u Evropskoj uniji kao i druge neoliberalne ekonomske mere. On je također zauzeo izrazito konzervativnu poziciju u društvenom programu gde se uspotivio usvajanju dece od strane istospolnih zajednica kao i izjavljujući kako Francuska nema problem sa religijom osim problema sa islamom kao takvim. Kao i Sarkozy predložio je osnaživanje institucionalnih kapaciteta francuskih zatvora, ali se nasuprot njemu usprotivio zabrani verskih simbola na javnim mestima. On je također zauzeo i blii stav prema Rusiji od druga dva kandidata zalažući se za saradnju u borbi protiv Islamske Države u Iraku i Siriji i podržao "pragmatizam" ruskog predsednika Vladimira Putina po pitanju Građanskog rata u Siriji.[39]

Prvi krug unutarpratijskih izbora održan je 20. novembra i obeležilo ga je iznenađujuće ispadanje Sarkozyja. Fillon je odneo 44.1%, Juppé 28.6% i Sarkozy 20.7% glasova, sa svim preostalim kandidatima daleko iza ove trojice. U drugi krug su ušli Fillon i Juppé dok je Sarkozy najavio kako će u drugome krugu glasati za bivšeg premijera Juppéja.[40][41] Fillon je 27. novembra odneo uverljivu pobedu osvojivši 66.5%, dok je Juppéju otišlo njih 33.5% od ukupno 4.4 miliona glasača i sa izlaznošću većom nego u prvom krugu.[42][43]

Socijalisti (PS)Uredi

 
Rezultati prvoga kruga predizbora za socijalističkog kandidata:
  Benoît Hamon
  Manuel Valls
  Arnaud Montebourg
  Sylvia Pinel

Na Kongresu u Toulouseu 2012. godine Socijalistička partija promenila je statut tako da je on zagarantovao izbor kandidata levice kroz otvorene partijske predizbore i sa obavezom Nacionalnog saveta Socijalističke partije da objavi raspored i organizaciju predizbora bar godinu dana unapred.[44] 11. januara 2016. list Libération objavio je urednički editorijal sa potporom ideji organizovanja "predizbora levice i ekološkog pokreta",[45] dok je 9. aprila Nacionalni savet PS-a jednoglasno podržao ideju o održavanju takvih predizbora u decembru 2016.[46] 18. juna 2016. Nacionalni savet PS-a konačno je i kako će da organizuje predizbore kako bi se odabrao socijalistički kandidat za predsedničke izbore 2017. godine. Kandidature su mogle da se podnose od 1. do 15. decembra, a predviđena su i dva kruga glasovanja za 22. i 29 januar 2017.[47] Potencijalni socijalistički kandidati morali su da potpišu etičku povelju koja ih je obavezala da aktivno podrže izabranog kandidata i da za svoju kandidaturu osiguraju najmanje 5% podrške u sledećim gupama; među članovima Nacionalnog saveta, među socijalističkim poslanicima u parlamentu, podrška regionalnih i dpartmanskih socijalističkih poslanika u najmanje 4 regiona i 10 departmana ili od strae socijalističkih načelnika koji predstavljaju najmanje 10,000 stanovnika u najmanje 4 regiona i 10 departmana.[48] Uslovi za kandidate drugih manjih partija koje su učestvovale u socijalističkim izborima na levici bili su određeni od strane tih partija.[49]

Evropska ekologija-partija zelenih najavila je da neće učestvovati u ovim predizborima na levici 20. juna,[50] a isto je sledećeg dana učinila i Komunistička partija Francuske.[51] Nakon što je najavio vlastitu kandidaturu, i Emmanuel Macron je odbio da učestvuje u ovim predizborima,[52] a obrio je i Jean-Luc Mélenchon koji je izjavio da ne želi da učestvuje u predizborima sa predsednikom Hollandeom jer ne bi mogao da podrži njegovu kampanju ukoliko bi on pobedio.[53] Mélenchon je ostao pri odluci da ne učestvuje i nakon odluke Hollandea da niti on neće učestvovati rekavši kako se u svetlu izostanka zelenih i komunista ne može govoriti o predizborima na levici, već primarno predizborima Socijalističke partije.[54] Najava predsednika Hollandea da se neće andidovati došla je u svetlu velike lične nepopularnosti među građanima Francuske, kao i u svetlu nezadovoljstva unutar partije izazvanog njegovim izjavama danima novinarima Gérardu Davetu i Fabriceu Lhommeu iz francuskog lista Le Monde za njihovu knjigu Un président ne devrait pas dire ça... (Predsednik to ne treba da govori...).[55]

 
Rezultati drugog kruga preizbora PS-a:
  Benoît Hamon
  Manuel Valls

17. decembra Nacionalni savet PS-a objavio je kako se 7 kandidata kvalifikovalo za predizbore, njih 4 iz Socijalističke partije; Manuel Valls, Arnaud Montebourg, Benoît Hamon i Vincent Peillon, i tri kandidata drugih partija; François de Rugy, Sylvia Pinel i Jean-Luc Bennahmias.[56] Rana ispitivanja ukazivala su na to da će Valls i Montebourg ući u drugi kruk i da će Hamon biti na trećem mestu sa malim zaostatkom.[57] Nedugo nakon što je najavio kandidaturu, Valls se založio za ukidanje članka 49.3 francuskog ustava koji omogućava vladi da predloži parlamentu tekst zakona na usvajanje kojemu se parlament ne može usprotiviti, a da u istom trenutku ne obori i vladu i dovede do prevremenih izbora.[58] Taj je članak davao više moći u ruke vlade da vrši pritisak na poslanike i ne bude pod njihovom stvarnom kontrolom. Predložio je povećanje javne potrošnje za 2,5% uz zadržavanje deficita unutar dozvoljenih 3%, kao i garantovanje "pristojnih primanja" od 800 evra, smanjenje rodne razlike u platama za pola, pauziranje budućih proširenja Evropske unije, unošenje povelje o sekularizmu u ustav, konsolidaciju nuklearne industrije kao i uvođenje šestomesečne obavezne javne službe.[59][60] U toku kampanje Valls je dva puta fizički napadan što je privuklo pažnju medija: prvi puta 22. decembra gađan je brašnom u Strasbourgu uz povike "ne zaboravljamo [49.3]",[61] 17. januara u Bretanji u opštini Lamballe gde je ošamaren od strane mladog regionalista koji je naknadno optužen zbog napada.[62]

Bivši ministar ekonomije Arnaud Montebourg, pobunjenik u okvirima Socijalističke partije poznat po zagovaranju brenda "Made in France", nastupio je na krajnjoj levici unutar partijskog spektra kada je obznanio kandidaturu u avgustu 2016. Najavio je kako će da da prednost francuskim firmama na javnim tenderima, ukinuti povećanja poreza srednjoj klasi iz 2011. godine[63] i ukinuti takozvani El Khomri radni zakon dok će iz njega da zadrži određene "interesantne" socijalne garancije kao što su "pravo na odjavu sa mreža" van radnog vremena i "račun za lične aktivnosti".[64] Kritičan prema evropskim merama štednje izvaio je kako neće poštovati pravila o zadržavanju deficita unutar 3% BDP-a i kako će da osnaži obaveštajne aktivnosti i zatraži uvođenje šestomesečne javne službe i postizanje rodne ravnopravnosti.[63] Također je najavio i kako će usmeriti 30 milijardi evra na stimulisanje ekonomskog rasta, umanjenje opštih socijalnih doprinosa kako bi se osnažila kupovna moć za 800 evra godišnje. Najavio je i osiguravanje dodatnih 5,000 mesta u francuskim bolnicama kao i referendum o novim javnim bankama bankama, zakon o podeli bankarskih aktivnosti, uvođenje evropskog poreza na ugljen dioksid i osnivanje anti-terorističkog tužilaštva.[65]

Nejprepoznatljiviji originalni predlog koji je dao Benoît Hamon je bilo uvođenje osnovnog prihoda za sve francuske državljane koji bi se počeo uvoditi u etapama od 2018. godine, i koji bi se financirao iz novog poreza na imovinu u kombinaciji sa već postojećim porezom na imovinu i poreza solidarnosti kao i poreza na robote (zaslužne za nestanak potrebe za određenim profesijama) od kojih bi se financirala opšta socijalna zaštita. Kao i drugi socijalistički disidenti, i Hamon s založio za ukidanje takozvanog El Khomri radnog zakona i najavio da će ga zameniti sa zakonom sa širim socijalnim garancijama ukoliko bude izabran, uključujući u zaštitu i pravo na nedostupnost van radnog vremena i priznanje izmorenosti kao profesionalne bolesti.[66] Najavio je i skraćivanje radne nedelje sa 35 na 32 časa ističući da je došlo vreme da se tvari tačka na "mit ekonomskog rasta". Njegov dodatni originalni predlog bio je legalizovanje kanabisa i korišćenje postojećih resursa za prevenciju korišćenja umesto represiju korisnika.[67]

 
Hamon u susretu sa pariškom gradonačelnicom Anne Hidalgo nakon pobede 29. januara.

U prvome krugu 22. januara 2017. Hamon i Valls su osvojili po 36.03% i 31.48% glasova i kvalifikovali se za drugi krug predizbora 29. januara. Montebourg, koji je osvojio svega 17.52% glasova,[68] najavio je da će u drugome krugu da glasa za Hamona nedugo nakon što su rezultati prvoga kruga postali poznati.[69] Među preostalim kandidatima Peillon je osvojio 6.81% glasova, de Rugy 3.83%, Pinel 2.00% i Bennahmias 1.02% glasova. Ukupno je na predizborima glasovalo oko 1,660,000 glasača.[68] Legitimnost rezultata prvoge kruga predizbora na levci dovedena je u pitanje od strane francuskih medija koji su zabeležili da je preko noći značajnih 352,013 glasova dodano ukupnom broju izašlih bez da su ti glasovi značajnije promenili procente u prvome krugu i sa oko 28% porasta u broju glasova kod svakoga od kandidata. Predsednik organizacionog komiteta predizbora Christophe Borgel rekao je kako je promena ništa drugo osim informatičarske intervencije koja je za cilj imala da prikaže veću izlaznost efktivno time priznajući da su finalni rezultati bili meta naknadnih manipulacija. 23. januara visoki savet je potvrdio rezultate prvoga kruga.[70] U drugome krugu 29. januara Hamon je pobedio sa značajnom marginom osvojivši 58.69% glasova, dok je drugoplasirani Valls odneo 41.31% glasova uz ukupnu izlaznost od 2,050,000 glasača, znatno više nego u prvome krugu. Pobednik Hamon postao je socijalistički kandidat za predsednika.[71]

22. februara 2017. François de Rugy izjavio je kako će na izborima podržati Macrona kršeći time zahtev prema svim učesnicima socijalističkih predizbora da podrže izabranog partijskog kandidata. Priznajući Hamona kao legitimnog kandidata socijalista na izborima, Rugy je izjavio kako podržava "koherenciju umesto poslušništva".[72] Le Parisien je 13. marta objavio vest kako će i Valls da podrži Macrona i da pozove glasače da glasaju za njega u prvome krugu izbora,[73] što je Valls inicijalno negirao,[74] da bi 29. marta izjavio kako će da glasa za Macrona u prvome krugu ali da neće aktivno pomagati njegovu kampanju.[75] 8. aprila Visoki savet SP-a upozorio je članove da se pridržavaju "principa lojalnosti".[76]

KampanjaUredi

Afera FillonUredi

 
Penelope Fillon 2007. godine.

25. januara 2017. satirički list Le Canard enchaîné objavio je članak u kojemu je Penelopu Fillon, suprugu republikanskog kandidata za predsednika, optužio za fantomsko zapošljavanje na mestu parlamentarne asistentice svoga supruga u periodu od 1998. do 2002. i šest meseci 2012. godine, bez da je na tome položaju ikada odrađivala ikakav značajniji posao, a za što je primala platu od 3,900 do 4,600 evra mesečno. Nakon što je njezin suprug imenovan za ministra za socijalna pitanja, Penelope Fillon je postala parlamentarna pomoćnica Marca Joulauda, Fillonovog zamenika, gde je ostala do 2007. godine zarađujući mesečnu platu i do 7,900 evra. U celini, članak je izneo tvrdnje kako je Penelope Filon putem fiktivnog rada u parlamentu zaradila ukupno 500,000 evra kao i 100,000 evra kao književni savetnik za jezični magazin Revue des deux Mondes čiji je direktor Marc Ladreit de Lacharrière bliski prijatelj njezina supruga. Dok su poslanici slobodni da za asistente u parlamentu izaberu članove porodice, ti asistenti su i dalje dužni da na tome mestu odrađuju zadatke u očekivanom opsegu za što novinari u ovome slučaju nisu mogli da pronađu dokaze.[77] Istoga dana Nacionalno financijsko tužilaštvo pokrenulo je istragu u ovome slučaju kako bi utvrdilo radi li se o zloupotrebi javnih sredstava.[78]

26. januara François Fillon je u gostovanju na kanalu TF1 odgovorio na optužbe rekavši kako je njegova supruga Penelope "uređivala moje govore" i "zamenjivala me u slučajevima kada ja negde nisam mogao da učestvujem", izjavljujući također kako ju se nije moglo videti da radi u Palais Bourbon zato što "nikada nije bila u prvom redu". U intervjuu je također otkrio kako je na sličan način plaćao i svoje dvoje dece u periodu od 2005. do 2007. dok je bio senator za departman Sarthe za njihov pravnički rad. Također je obećao kako će odstupiti ukoliko ga se lično stavi pod istragu.[79] 27. januara otkriveno je kako su njegova deca u vreme kada ih je zaposlio još bili tek studenti prava što je bilo suprotno njegovim pređašnjim izjavama.[80] Na ispitivanju istoga dana bivši je urednik magazina Revue des deux Mondes Michel Crépu izjavio kako nema tragova da je Penelopy Fillon radila kao književna savetnica u magazinu.[81]

1. februara, nedelju dana nakon inicijalnog objavljivanja, Le Canard enchaîné je objavio da je ukupni iznos koji je Penelope Fillon primila na temelju fiktivnih ugovora približno 930,000 evra, uz dodatak perioda od 1988. do 1990. godine čime je njen ukupni honorar kao parlamentarne savetnice procenjen na 831,440 evra. List je takođe procenio kako su deca Françoisa Fillona primila ukupno 84,000 evra, od čega Marie Fillon 57,084 i Charles Fillon 26,651 evra.[82] 2. februara u emisiji Envoyé spécial na kanalu France 2 pojavila se i snimka intervjua koji je Penelope Fillon dala za britanski The Sunday Telegraph u kojemu je izjavila kako "nikada nisam bila njegova asistentica".[83] Nacionalno financijsko tužilaštvo proširilo je istragu i na Fillonovu decu nakon što je Le Canard objavio kako niti jedno od njih nije bilo pravnik u periodu kada su odrađivali pravničke poslove za koje su plaćeni.[84] 3. februara Fillon je rekao kako neće odustati od predsedničke kandidature i pozvao glasače da ih ne obeshrabri razvoj događaja.[85]

6. februara Fillon je održao konferenciju za medije na kojoj se izvinio francuskom narodu i rekao da je pogrešio kada je članove porodice zaposlio kao asistente, ali je istakao kako nikada nije prekršio zakon. Istakao je i kako je plata koju je njegova supruga primila bila "opravdana" i da ništa od toga što su mediji objavili nije protivno zakonima. Rekao je da neće vratiti sredstva koje je njegova supruga primila i kako on nema šta da krije. Dodao je i kako će njegovi advokati da preispitaju imaju li agenti Nacionalnog financijskog tužilaštva ovlašćenje i kompetenciju za istragu i izrekao ogorčenje zbog medijskog linča usmerenog protiv njegove kampanje. Njegova je izjava usledila pošto je protukandidat na predizborima Juppé izjavio kako "Ne znači ne" na novinarsko pitanje hoće li on biti novi kandidat svoje partije koji će da zameni Fillona ukoliko on odluči da odustane od kandidature.[86]

Le Canard je nastavio da prati priču u svome sledećem broju 8. februara, otkrivajući kako je Penelope Fillon primila otpremnine u ukupnom iznosu od 45,000 evra, od toga 16,000 u avgustu 2002. za period od 1998. do 2002. godine i 29,000 evra 2013. godine nakon sedmomesečnog zaposlenja preko kojega je zaradila 65,839 evra. Satirički je list uz to izneo tvrdnju kako je u toku leta 2002. Penelope Fillon primala duplu platu budući da je 13. jula bila zaposlena od strane Joulaudove kancelarije,[87] više od mesec dana pre završetka trajanja ugovora u kancelariji svoga supruga 21. avgusta. Iako pomoćnici mogu da primaju otpremnine, zakon ne prediđa tolike iznose otpremnina za parlamentarne asistente.

Ostali incidentiUredi

Nakon što je osigurao kandidaturu Socijalističke partije Benoît Hamon je predložio stvaranje vladajuće većine sa kandidatima Jean-Luc Mélenchonom iz Nepokorne Francuske i Yannickom Jadotom iz Evropske ekologije-partije zelenih sa nastojanjem da "pomirim levicu i zelene". Iako je Mélenchon pokazivao nenaklonost prema mogućoj alijansi, izrazio je "zadovoljstvo" sa Hamonovim stavovima nedugo nakon socijalističkih predizbora.[88] 23. februara Yannick je odustao od vlastite kandidature u korist Hamona,[14] ali je 26. februara Hamon izjavio kako je sporazum sa Mélenchonom propao i kako su uspeli da dogovore jedino sporazum o međusobnom poštovanju.[89] Dogovor je propao zbog razlike u stavovima po pitanju Evropske unije, Evropske centralne banke, ugovora EU, evropske obrane i stava prema obavezi zadržavanja deficita ispod 3% BDP-a.[90]

Kandidat Emmanuel Macron je 15. februara u toku putovanja u Alžir izjavio kako je francuska prisutnost u toj zemlji bila "zločin protiv čovečanstva" i "istinski barbarska", izazivajući tom prilikom lavinu desničarskih reakcija u Francuskoj. François Fillon, kandidat Republikanaca, osudio je Macrona rekavši kako se radi o "mržnji prema našoj istoriji, večnom kajanju koje ne zavređuje kandidaturu za predsednika Republike".[91] U želi da ostavi po strani izjavu iz Alžira, Macron je 18. februara u Toulonu na jugu Francuske rekao kako mu je žao je mnoge uvredio i povredio, ali je nastavio da insistira kako nosi odgovornost za svoju kolonijalističku prošlost i to ne samo u Alžiru.[92] Prema istraživanju koje je provela agencija IFOP, mala većina građana Francuske složila se sa tim da istorija francuskog kolonijalizma predstavlja zločin protiv čovečanstva i da francuska vlada ima obavezu da se izvine za zlostavljana počinjena u tome periodu. Istraživanje je pokazalo i duboku generacijsku podelu gde su mlađi glasači u znatno većoj meri podržavali Macronov stav.[93] Ovaj je incident doveo do blagog porasta popularnosti Fillona u istraživanjima biračkog tela.[94]

Prvi krugUredi

Službena kampanja započela je 10. aprila, a završila se u ponoć 21. aprila 2017. U tom je periodu Conseil supérieur de l'audiovisuel insistirao na apsolutno jednakon medijskom prostoru u audiovizuelnim medijima za svih 11 kandidata.[2] Francuski javni mediji ravnomerno su rasporedili medijski prostor za sve kandidate sa završnim danom kampanje 21. aprila.[95] Prve procene rezultata prvoga kruga očekuju se 23. aprila u 20:00 časoa po centralnoevropskom vremenu. Te će se procene rezultata temeljiti na agencijskim istraživanjima za francuske medije i provodit će ih više različitih agencija za različite medijske kuće.[96][97][98][99][100][101][102] Promenama zakona u aprilu 2016. kojima je glasovanje produženo do 19:00 časova kako bi se sprečilo uranjeno curenje rezultata pojavile su se sumnje u pouzdanost procena rezultata koji će da budu objavljeni već u 20:00 časova.[103] Također, uzimajući u obzir male razlike u broju glasova među kandidatima, potencijalna neizesnost o drugom i trećem kandidatu može da odloži procene.[99] Specifičnost procena je u tome što će se bazirati na stvarnim rezultatima nekoliko stotina glasačkih mesta na reprezentativnom uzorku, a ne na izlaznim anketama koje ne samo da su zabranjene nego niti ne postoje u Francuskoj.[104][105]

Istraživanja preferencija glasača za drugi i prvi krug izboraUredi

 

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  1. Gary Dagorn; Agathe Dahyot; Maxime Vaudano (7.3.2017). „Sondages, temps de parole... suivez la campagne présidentielle avec quatre indicateurs”. Le Monde. Pristupljeno 1.4.2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Patrick Roger (15.2.2017). „Parrainages, temps de parole, débats… Les dates clé de l’élection présidentielle”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  3. „Concernant les parrainages, qu'est-ce qui a changé depuis 2012 ?”. Conseil constitutionnel présidentielle 2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  4. 4,0 4,1 Patrick Roger (10.2.2017). „Présidentielle : que prévoit la Constitution en cas de retrait de la candidature de Fillon ?”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  5. Sébastien Tronche (21.2.2017). „Présidentielle : pourquoi la période d’ouverture des parrainages est reportée ? (spoiler : c'est la faute de Cazeneuve)”. Le Lab (Europe 1). Arhivirano iz originala na datum 2017-02-23. Pristupljeno 22.4.2017. 
  6. „Temps de parole: le CSA pointe un déséquilibre en faveur de François Fillon”. Agence France-Presse. LCP. 8.3.2017. Arhivirano iz originala na datum 2020-05-05. Pristupljeno 22.4.2017. 
  7. „Liste officielle des candidats à l'élection présidentielle”. Conseil constitutionnel présidentielle 2017. 18.3.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  8. Dok kandidata izračunata na osnovu informacija iz kandidacijskih lista predanih Ustavnom savetu 21. marta 2017.
  9. Kocila Makdeche; Yann Thompson; Camille Caldini (5.12.2016). „DIRECT. "Je quitterai mes fonctions dès demain", déclare Manuel Valls à Evry”. franceinfo. Pristupljeno 22.4.2017. 
  10. „Résultats de la primaire à gauche : Benoît Hamon l’emporte largement face à Manuel Valls”. Le Monde. 29.1.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  11. Enora Ollivier (22.2.2017). „Les trois présidentielles de François Bayrou”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  12. „Présidentielle : Bayrou et Macron, une alliance sous conditions”. Le Monde. Agence France-Presse. 22.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  13. Bastien Bonnefous; Raphaëlle Besse Desmoulières (21.2.2017). „Benoît Hamon et Yannick Jadot tardent à célébrer leur mariage”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  14. 14,0 14,1 „Yannick Jadot se retire de la course à la présidentielle et rallie Benoît Hamon”. Le Monde. Agence France-Presse. 23.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  15. „Présidentielle : le candidat écologiste Yannick Jadot retire sa candidature en faveur de Benoît Hamon”. Agence France-Presse. franceinfo. 23.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  16. „Présidentielle : les électeurs écologistes approuvent l’accord entre Hamon et Jadot”. Le Monde. 26.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  17. „Appel à témoignages : « On ne brade pas l’écologie pour quelques sièges à l’Assemblée »”. Le Monde. 2.3.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  18. „EELV annonce une primaire à la fin octobre en vue de la présidentielle”. Le Monde. Agence France-Presse. 9.7.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  19. 19,0 19,1 Raphaëlle Besse Desmoulières (31.8.2016). „Primaire écolo : quatre candidats pour une investiture”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  20. Sébastien Tronche (7.11.2016). „Yannick Jadot élu candidat d’EELV face à Michèle Rivasi pour la présidentielle de 2017”. Le Lab (Europe 1). Arhivirano iz originala na datum 2017-02-25. Pristupljeno 22.4.2017. 
  21. „Les militants UMP approuvent le nouveau nom du parti, « Les Républicains »”. Le Monde. 29.5.2015. Pristupljeno 22.4.2017. 
  22. „Nicolas Sarkozy annonce sa candidature à la présidence de l'UMP”. Le Monde. Reuters. 19.9.2014. Pristupljeno 22.4.2017. 
  23. „Présidence de l'UMP : Nicolas Sarkozy élu, bon score de Bruno Le Maire”. Le Parisien. 29.11.2014. Pristupljeno 22.4.2017. 
  24. Charles Jaigu (25.9.2014). „Présidentielle 2017 : Sarkozy accepte le principe des primaires à droite”. Le Figaro. Pristupljeno 22.4.2017. 
  25. „Alain Juppé officialise sa candidature à la primaire de l'UMP pour 2017”. Le Figaro. 20.8.2014. Pristupljeno 22.4.2017. 
  26. Matthieu Goar; Alexandre Lemarié (2.4.2015). „Présidentielle de 2017 : l’UMP fixe les règles du jeu de la primaire à droite”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  27. „Charte de la Primaire”. Primaire ouverte de la droite et du centre. Arhivirano iz originala na datum 2017-02-05. Pristupljeno 22.4.2017. 
  28. 28,0 28,1 „Haute Autorité de la Primaire, Décision – 21 septembre 2016 [HAP 2016-12 D, Liste des candidats à la primaire”]. Primaire ouverte de la droite et du centre. 21.9.2016. Arhivirano iz originala na datum 2016-11-17. Pristupljeno 22.4.2017. 
  29. Tristan Quinault Maupoil (14.9.2015). „Jean-Frédéric Poisson officialise sa candidature à la primaire de la droite”. Le Figaro. Pristupljeno 22.4.2017. 
  30. Etienne Baldit (3.5.2016). „Les Républicains autorisent le CNIP à participer à la primaire”. Le Lab (Europe 1). Arhivirano iz originala na datum 2016-10-11. Pristupljeno 22.4.2017. 
  31. „Primaire de la droite : Juppé en tête (sondage BVA)”. Le Figaro. Agence France-Presse. 25.9.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  32. Matthieu Goar; Alexandre Lemarié (23.8.2016). „Présidentielle : ce que propose Sarkozy dans son livre”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  33. Mathilde Cousin (20.10.2016). „Quel est le programme de Nicolas Sarkozy ?”. Le Figaro. Pristupljeno 22.4.2017. 
  34. „Sarkozy promet un budget sous les 3% de déficit en 2019, à l'équilibre en 2022”. Europe 1. 2.10.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  35. Alexandre Lemarié (13.9.2016). „A Strasbourg, Alain Juppé assume l’« identité heureuse »”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  36. Judith Waintraub (17.9.2015). „Immigration : Juppé se démarque des propositions de Sarkozy”. Le Figaro. Pristupljeno 22.4.2017. 
  37. Jean-Baptiste Semerdjian (20.10.2016). „Quel est le programme d'Alain Juppé ?”. Le Figaro. Pristupljeno 22.4.2017. 
  38. „Primaire à droite : François Fillon grand vainqueur du dernier débat télévisé, selon deux sondages”. franceinfo. 18.11.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  39. „Primaire à droite: cinq choses à savoir sur le programme de François Fillon”. L'Express. 21.11.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  40. „Résultats de la primaire de la droite : Fillon largement en tête du premier tour”. Le Monde. 20.11.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  41. „Haute Autorité de la Primaire, Décision – 23 novembre 2016 [HAP 2016-19 D, Proclamation des résultats du 1er tour, arrêtant la liste des deux candidats habilités à se présenter pour le 2nd tour”]. Primaire ouverte de la droite et du centre. 23.11.2016. Arhivirano iz originala na datum 2016-11-24. Pristupljeno 22.4.2017. 
  42. „Résultats de la primaire à droite : Fillon plebiscité avec 66,5% des voix”. Le Parisien. 27.11.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  43. „Haute Autorité de la Primaire, Décision – 30 novembre 2016 [HAP 2016-20 D, Proclamation des résultats du 2nd tour de la Primaire de la droite et du centre”]. Primaire ouverte de la droite et du centre. 30.11.2016. Pristupljeno 22.4.2017. [mrtav link]
  44. „Présidentielle 2017 : Hollande veut clore le débat sur la primaire à gauche”. Le Parisien. 20.11.2014. Pristupljeno 22.4.2017. 
  45. Charlotte Belaich (11.4.2016). „Primaire de la gauche : où en est-on ?”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  46. Claire Gaveau (9.4.2016). „Primaire à gauche : le conseil national du Parti socialiste valide le principe d'un tel scrutin”. Agence France-Presse. RTL. Pristupljeno 22.4.2017. 
  47. „Le PS décide à l'unanimité d'organiser une primaire pour la présidentielle de 2017”. franceinfo. 18.6.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  48. „Résolution sur les Primaires citoyennes Conseil national du Parti socialiste – 2 octobre 2016”. Parti socialiste. 2.10.2016. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-27. Pristupljeno 22.4.2017. 
  49. „Code électoral des Primaires citoyennes”. Comité national d’organisation des Primaires. 14.11.2016. Arhivirano iz originala na datum 2016-12-16. Pristupljeno 22.4.2017. 
  50. Arthur Berdah (20.6.2016). „EELV refuse de participer à la primaire à gauche”. Le Figaro. Pristupljeno 22.4.2017. 
  51. Arthur Berdah (21.6.2016). „Le PCF exclut à son tour de participer à la primaire à gauche”. Le Figaro. Pristupljeno 22.4.2017. 
  52. „Macron fera cavalier seul pour la présidentielle, Valls prêt à se déclarer candidat”. Le Monde. Agence France-Presse; Reuters. 4.12.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  53. Olivier Mazerolle; Claire Gaveau (14.1.2016). „Primaire à gauche : "Si François Hollande gagne, je n'appelerai pas à voter pour lui", se défend Jean-Luc Mélenchon”. RTL. Pristupljeno 22.4.2017. 
  54. Marie-Pierre Haddad (10.12.2016). „Primaire PS : pourquoi Valls et Cambadélis veulent attirer Macron et Mélenchon”. RTL. Pristupljeno 22.4.2017. 
  55. Nicolas Chapuis (1.12.2016). „François Hollande : « J’ai décidé de ne pas être candidat à l’élection présidentielle »”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  56. „Sept candidats retenus pour la primaire de la gauche”. Le Monde. Agence France-Presse. 17.12.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  57. „Intentions et motivations de vote à la Primaire du Parti socialiste et de ses alliés”. Harris Interactive. 5.1.2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-01-06. Pristupljeno 22.4.2017. 
  58. Jules Pecnard (15.12.2016). „Valls propose de supprimer le 49.3, après l'avoir utilisé six fois”. L'Express. Pristupljeno 22.4.2017. 
  59. Pierre-Alain Furbury (3.1.2017). „Primaire : Valls joue la " continuité ", pas les idées neuves”. Les Echos. Pristupljeno 22.4.2017. 
  60. Bastien Bonnefous (3.1.2017). „Peillon et Valls présentent leurs programmes”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  61. „VIDÉO. Manuel Valls enfariné à Strasbourg: "49.3, on n'oublie pas!"”. L'Express. 22.12.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  62. Julien Muller (18.1.2017). „Manuel Valls giflé en Bretagne : Nolan, 18 ans, condamné à 3 mois de prison avec sursis”. Le Parisien. Pristupljeno 22.4.2017. 
  63. 63,0 63,1 Bastien Bonnefous (22.8.2016). „Le « Projet France » d’Arnaud Montebourg”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  64. Sarah Belouezzane; Bertrand Bissuel (13.1.2017). „Primaire de la gauche : le revenu universel crée un nouveau clivage”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  65. „Primaire à gauche : Montebourg a mis en ligne son programme”. Le Parisien. 27.12.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  66. Marianne Rey (13.1.2017). „Benoît Hamon propose le revenu universel pour 2017, mais pas seulement”. L'Express. Pristupljeno 22.4.2017. 
  67. „Ecole, revenu universel, 32 heures… Ce qu’il faut retenir de Benoît Hamon dans « L’émission politique »”. Le Monde. 9.12.2016. Pristupljeno 22.4.2017. 
  68. 68,0 68,1 „Communiqué de la Haute Autorité des Primaires Citoyennes – 25 janvier 2017”. Haute Autorité des Primaires Citoyennes. 25.1.2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-02-17. Pristupljeno 22.4.2017. 
  69. Arthur Nazaret (22.1.2017). „Chez Montebourg, le soutien à Hamon fait l'unanimité”. Le Journal du Dimanche. Pristupljeno 22.4.2017. 
  70. Samuel Laurent (23.1.2017). „Primaire de la gauche : pourquoi le doute persiste sur les chiffres du scrutin”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  71. „Les résultats nationaux du second tour”. Haute Autorité des Primaires Citoyennes. 5.2.2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-02. Pristupljeno 22.4.2017. 
  72. „François de Rugy se rallie à Emmanuel Macron, au nom de « la cohérence »”. Le Monde. 22.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  73. Nathalie Schuck (13.3.2017). „EXCLUSIF. Présidentielle : Valls va appeler à soutenir Macron dès le premier tour”. Le Parisien. Pristupljeno 22.4.2017. 
  74. „Manuel Valls dément vouloir soutenir Emmanuel Macron”. BFM TV. 13.3.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  75. Bastien Bonnefous; Cédric Pietralunga (29.3.2017). „Valls choisit Macron, quitte à faire imploser le Parti socialiste”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  76. „La Haute autorité du PS rappelle à l’ordre les socialistes qui lâchent Benoît Hamon”. Le Monde. Agence France-Presse. 8.4.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  77. Matthieu Goar (24.1.2017). „François Fillon embarrassé par l’emploi de son épouse en tant qu’assistante parlementaire”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  78. „Le parquet financier ouvre une enquête préliminaire dans l’affaire Penelope Fillon”. Le Monde. 25.1.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  79. „Présidentielle : François Fillon renoncera s’il est mis en examen”. Le Monde. Agence France-Presse. 26.1.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  80. Jérôme Jadot (27.1.2017). „Quand François Fillon a fait travailler ses enfants, ils étaient encore étudiants en droit”. franceinfo. Pristupljeno 22.4.2017. 
  81. Eléanor Douet (28.1.2017). „Affaire Penelope Fillon : une perquisition a eu lieu à "La Revue des Deux Mondes"”. Agence France-Presse. RTL. Pristupljeno 22.4.2017. 
  82. „"Le Canard enchaîné" affirme que Penelope Fillon a perçu plus de 930 000 euros et non 600 000 euros”. Agence France-Presse. franceinfo. 31.1.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  83. „INFO "ENVOYE SPECIAL". A propos de son mari : "Je n'ai jamais été son assistante, ou quoi que ce soit de ce genre-là", affirmait Penelope Fillon en mai 2007”. franceinfo. 2.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  84. „Affaire Fillon : l’enquête visant Penelope Fillon étendue aux deux enfants aînés du couple”. Le Monde. 2.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  85. „« On se fait pourrir dans la rue » : les appels au retrait de Fillon continuent”. Le Monde. Agence France-Presse. 4.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  86. „François Fillon « présente ses excuses » et maintient sa candidature”. Le Monde. Agence France-Presse. 6.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  87. „Penelope Fillon a reçu 45 000 euros d’indemnités de licenciement, selon « Le Canard enchaîné »”. Le Monde. Agence France-Presse. 7.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  88. „Hamon propose une « majorité gouvernementale » à Mélenchon et Jadot”. Le Monde. Agence France-Presse. 29.1.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  89. Raphaëlle Besse Desmoulières; Bastien Bonnefous (27.2.2017). „Benoît Hamon clôt le premier chapitre de sa campagne : celui des alliances”. Le Monde. Pristupljeno 22.4.2017. 
  90. Kim Hullot-Guiot (15.3.2017). „Hamon, Mélenchon et l’Europe : le jeu des sept différences”. Libération. Pristupljeno 22.4.2017. 
  91. „Emmanuel Macron qualifie la colonisation de "crime contre l'humanité" : la polémique en quatre questions”. franceinfo. 16.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  92. „Polémique sur la colonisation : à Toulon, Macron ose un «Je vous ai compris»”. Le Parisien. Agence France-Presse. 18.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  93. „Les Français partagés sur les propos de Macron sur la colonisation”. Le Figaro. 18.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  94. „Présidentielle-Sondage : Fillon, deuxième, repasse devant Macron au premier tour”. Europe 1. 21.2.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  95. „Suivez la campagne présidentielle en direct”. Le Monde. 11.4.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  96. „Dimanche 23 avril 19:25 - Spéciale Présidentielle - Election présidentielle 2017 - 1er tour”. TF1 Pro. 4.4.2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-15. Pristupljeno 22.4.2017. 
  97. „Le groupe TF1 et RTL renouvellent leur confiance à Kantar Sofres – onepoint pour les élections 2017”. Onepoint. 14.4.2017. Arhivirano iz originala na datum 2017-04-16. Pristupljeno 22.4.2017. 
  98. „SÉQUENCES ÉLECTORALES 2017 : Ipsos et son partenaire Sopra Steria sélectionnés par France Télévisions et Radio France”. Ipsos France. 12.1.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  99. 99,0 99,1 Miléna Peillon (16.4.2017). „Les résultats de la présidentielle décalés? "si les écarts sont réduits, nous devrons attendre"”. RMC (BFM TV). Pristupljeno 22.4.2017. 
  100. „L’Ifop et Fiducial renouvellent leur partenariat avec CNews, Paris Match et Sud Radio dans le cadre des soirées de l’élection présidentielle des 23 avril et 7 mai prochain”. Ifop. 18.4.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  101. Julien Laloye (19.4.2017). „Présidentielle: Et s'il fallait attendre plus tard que 20h pour connaître le résultat?”. 20 minutes. Pristupljeno 22.4.2017. 
  102. Margaux Duguet (20.4.2017). „Présidentielle : "On pourrait afficher trois visages à 20 heures." Les sueurs froides des sondeurs en attendant dimanche soir”. franceinfo. Pristupljeno 22.4.2017. 
  103. Geoffrey Bonnefoy (14.4.2017). „Présidentielle: les estimations des résultats seront-elles prêtes à 20h?”. L'Express. Agence France-Presse. Pristupljeno 22.4.2017. 
  104. „Communiqué de la commission des sondages du 20 avril 2017”. Commission des sondages. 20.4.2017. Pristupljeno 22.4.2017. 
  105. Alexandre Boudet (20.4.2017). „A quelle heure connaîtra-t-on les résultats de l'élection présidentielle 2017?”. Le Huffington Post. Pristupljeno 22.4.2017. 

Vanjske vezeUredi