Wikipedija

Nebojša Stefanović

potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane

Nebojša Stefanović (Beograd, 20. novembar 1976.) je srpski političar i doktor ekonomskih nauka, potpredsednik Vlade i ministar odbrane, član Predsedništva Srpske napredne stranke.[1]

Nebojša Stefanović
Nebojša Stefanović

Biografija
Datum rođenja 20. 11. 1976. (1976-11-20) (47 god.)
Mesto rođenja Beograd ( SFRJ)
Politička partija Srpska napredna stranka
Ranije:
Srpska radikalna stranka (do 2008)
Potomstvo Nina Stefanović

Filip Stefanović

Diploma sa Univerzitet Megatrend
Profesija doktor ekonomskih nauka
Mandat(i)
Ministar odbrane
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 28. oktobra 2020.
Izbori 21. jun 2020.
Predsednik Aleksandar Vučić
Predsednik Vlade Ana Brnabić
Prethodnik Aleksandar Vulin
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
Funkciju obavlja od 11. avgusta 2016.
Izbori 24. aprila 2016.
Predsednik Tomislav Nikolić

Aleksandar Vučić

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić

Ana Brnabić

Prethodnik Kori Udovički
Ministar unutrašnjih poslova
27. april 2014. — 28. oktobar 2020.
Izbori 16. mart 2014.

24. aprila 2016.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić

Ana Brnabić

Prethodnik Ivica Dačić
Naslednik Aleksandar Vulin
13. predsednik Narodne skupštine Republike Srbije
23. jul 2012. — 16. april 2014.
Izbori 24. aprila 2012.
Prethodnik Slavica Đukić Dejanović
Zaharije Trnavčević (v. d.)
Naslednik Maja Gojković
uredi Pogledajte dokumentaciju šablona

Bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije od jula 2012. do aprila 2014. godine.[2]

Funkciju ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije obavljao je u periodu od aprila 2014. do oktobra 2020. godine.[3]

Političku karijeru započeo je u Srpskoj radikalnoj stranci, a 2008. godine je bio jedan od osnivača Srpske napredne stranke.

Biografija uredi

Nebojša Stefanović rođen je 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Odrastao je na Novom Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“. Na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta u Beogradu, stekao je zvanje diplomirani ekonomista. Zvanje magistra ekonomskih nauka, Nebojša Stefanović je stekao odbranivši tezu „Savremeni principi menadžmenta u lokalnoj samoupravi“, 2011. godine. Doktorirao je juna 2013. godine na istom univerzitetu, na temu „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“.

Karijeru započinje 2004. godine u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspid d.o.o” na poziciji direktora marketinga. 2008. godine prelazi na dužnost zamenika finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka”. Nebojša Stefanović govori engleski i ruski jezik. Ima ćerku Ninu i sina Filipa.

Politička karijera uredi

Politikom se bavi više od 25 godina. Političku karijeru započinje u Srpskoj radikalnoj stranci. Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke 2008. godine, član je Predsedništva[4] i predsednik Gradskog odbora Beograd od 2008. do 2021. godine.[5] Kao predsednik Gradskog odbora postigao je odlične rezultate sa svojim timom. Na lokalnim izborima 2014. godine Srpska napredna stranka u Beogradu je došla na vlast sa 43,62%,[6] dok je 2018. godine ubedljivu pobedu u gradu Beogradu SNS odnela sa 44,99%.[7]

Od osnivanja Srpske napredne stranke do IV Skupštine Srpske napredne stranke održane 2016. godine, obavljao je funkciju potpredsednika Glavnog odbora Srpske napredne stranke.

Narodni poslanik uredi

Kao član Srpske radikalne stranke, u periodu od 2004. do 2008. godine bio je odbornik u skupštini Grada Beograda. Na parlamentarnim izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika,[8] a obavljao je i dužnost predsednika Odbora za trgovinu i turizam Narodne skupštine Republike Srbije.

Na izborima 2012. godine izabran je za poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i odbornika skupštine Grada Beograda ispred Srpske napredne stranke.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije uredi

Od jula 2012. do aprila 2014. godine, Nebojša Stefanović je obavljao funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Odbora za prava deteta. Bio je i šef delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Interparlamentarnoj uniji.[9]

Za vreme svog mandata kao predsednik Narodne skupštine je upamćen po svojoj borbi i zalaganju za trudnice i majke. Na njegov predlog usvojen je Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja.[10] Takođe, pokrenuo je i poznatu akciju „Prioritet za decu i trudnice“, koja je i dan danas na snazi.[11]

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova uredi

Nakon parlamentarnih izbora 2014. godine imenovan je na funkciju ministra unutrašnjih poslova, na koju je reizabran nakon parlamentarnih izbora 2016. godine, i ujedno imenovan za potpredsednika Vlade Republike Srbije. Na istim funkcijama ostaje i nakon rekonstrukcije Vlade 2017. godine.[12]

U toku njegovog ministarskog mandata, izvršeni su brojni reformski procesi u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Jedna od brojnih ličnih inicijativa Nebojše Stefanovića kao ministra unutrašnjih poslova bila je uvođenje programa „Osnovi bezbednosti dece“ u prve, četvrte i šeste razrede osnovnih škola u Srbiji, sa željom da deca već na ranom uzrastu budu upućena u sve izazove i opasnosti kojima mogu biti izložena.[13]

Prvi je ministar koji je pokrenuo inicijativu za izgradnju spomenika palim policajcima u Beogradu.[14] Obavlja funkcije predsednika Saveta za borbu protiv trgovine ljudima,[15] komandant je Republičkog štaba za vanredne situacije,[16] predsednik Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu[17] i Koordinacionog tima za usmeravanje aktivnosti u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.[18] Odlukom predsednika Republike, od 7. novembra 2017. godine obavlja dužnost sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, a ujedno i šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.[19]

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane uredi

Narodna Skupština Republike Srbije je dana 28. oktobra 2020. godine izabrala novu Vladu Republike Srbije na čelu sa predsednikom Vlade Anom Brnabić.[20] Novoizabrani ministar odbrane u Vladi Republike Srbije Nebojša Stefanović je dana 29. oktobra 2020. godine preuzeo dužnost od dotadašnjeg ministra Aleksandra Vulina.[21]

Kontroverze uredi

1. juna 2014. grupa naučnika iz Velike Britanije objavila je tekst u kome se navodi da su delovi Stefanovićeve doktorske disertacije plagijati prepisani iz drugih naučnih radova.[22]

Međutim, odlukom Senata Megatrend univerziteta od 5. juna 2014. godine obrazuje se Komisija za ocenu osnovanosti pokretanja postupka poništavanja diplome doktora ekonomskih nauka Nebojše Stefanovića. Komisiju su čini članovi: prof. dr Boris Krivokapić, prorektor za naučnoistraživački rad Megatrend Univerziteta, prof. dr Oskar Kovač, predsednik Komisije za kontrolu kvaliteta doktorskih disertacija, prof. dr Neđo Danilović, redovni profesor na predmetu Metodologija naučnih istraživanja na Fakultetu za pravo, javnu upravu i bezbednost u Beogradu i dr Mihajlo Rabrenović, docent na predmetu Strategijski menadžment na Fakultetu za poslovne studije u Beogradu.[23]

Senat Megatrend univerziteta je 11. juna 2014. godine usvojio izveštaj Komisije u kojem se navodi da ne postoji osnov za pokretanje poništavanja diplome doktora ekonomskih nauka Nebojše Stefanovića.[24]

Još jedna, nezavisna, komisija formirana je odlukom Senata Megatrend univerziteta 25. avgusta 2014. godine i to u sastavu prof. dr Božidar Leković, prof. dr Svetislav Tabaroši i prof. dr Ivan Radosavljević. Komisija je 23. septembra 2014. godine jednoglasno zauzela stav da ne postoji osnov za pokretanje postupka za poništavanje diplome doktora ekonomskih nauka Nebojše Stefanovića.[25]

Izvori uredi

  1. ↑ Biografija Arhivirano 2018-04-14 na Wayback Machine-u[1] Arhivirano 2018-04-14 na Wayback Machine-u
  2. ↑ Narodna skupština Republike Srbije (1991-2018)
  3. ↑ https://www.srbija.gov.rs/biografija/67121/nebojsa-stefanovic.php
  4. ↑ STRANKA IZABRALA: Ovo su novi članovi Predsedništva SNS-a
  5. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2021-06-02. Pristupljeno 2021-05-31. 
  6. ↑ „РЕЗУЛТАТИ”. Arhivirano iz originala na datum 2020-09-23. Pristupljeno 2018-04-16. 
  7. ↑ KONAČNI REZULTATI IZBORA U BEOGRADU: Lista "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beorgad" osvojila 44,99 odsto glasova
  8. ↑ Saziv od 14. februara 2007.
  9. ↑ Delegacija u Interparlamentarnoj uniji
  10. ↑ „USVOJEN ZAKON O OSTVARIVANJU PRAVA NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU DECE, TRUDNICA I PORODILJA: Pravo na zdravstvenu zaštitu i u slučaju neoverenih zdravstvenih knjižica”. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-13. Pristupljeno 2018-04-16. 
  11. ↑ Društvena briga za decu i trudnice
  12. ↑ Потпредседници и министри
  13. ↑ Stefanović: Uvodi se predmet „Osnovi bezbednosti dece“
  14. ↑ Poginulim policajcima spomen-obeležje u BG
  15. ↑ „Србија против трговине људима”. Arhivirano iz originala na datum 2017-12-18. Pristupljeno 2018-04-16. 
  16. ↑ ОДЛУКУ о образовању Републичког штаба за ванредне ситуације
  17. ↑ Konstituisan "Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu"
  18. ↑ „Brnabić: Izveštaj FATF-a više ne odražava realnu situaciju”. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-13. Pristupljeno 2018-04-16. 
  19. ↑ „Stefanović šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti”. Arhivirano iz originala na datum 2018-10-11. Pristupljeno 2018-04-16. 
  20. ↑ https://www.srbija.gov.rs/vest/493687/skupstina-srbije-izabrala-novu-vladu-republike-srbije.php
  21. ↑ https://www.srbija.gov.rs/vest/493792/primopredaja-duznosti-u-ministarstvu-odbrane-i-mup-u.php
  22. ↑ Getting a PhD in Serbia has Never Been Easier: The Case of Minister of Internal Affairs Nebojša Stefanović
  23. ↑ Odluka o obrayovanju Komisije
  24. ↑ Usvajanje izveštaja Komisije
  25. ↑ „Stav nezavisne Komisije”. Arhivirano iz originala na datum 2018-04-17. Pristupljeno 2018-04-16. 

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nebojša_Stefanović&oldid=41434793