Milutin Garašanin (političar)
Za ostale upotrebe, v. Milutin Garašanin (razvrstavanje).
Milutin Garašanin (Beograd, 22. februar 1843. – Pariz, 5. mart 1898) je bio srpski političar, predsednik Vlade i ministar.
| Milutin Garašanin | |
| |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 22. 2. 1843. |
| Mesto rođenja | Beograd (Kneževina Srbija) |
| Datum smrti | 5. 3. 1898. (dob: 55) |
| Mesto smrti | Pariz (Francuska) |
| Mandat(i) | |
| Premijer Srbije | |
| Prethodnik | Nikola Hristić |
| Naslednik | Jovan Ristić |
uredi  |
|
Biografija
urediRođen je od oca Ilije, pisca „Načertanija“ i predsednika srpske vlade u dva navrata, i majke Sofije rođene Danić rođen 10/22. februara 1843. godine.
Završio je artiljerijsku školu u Mecu u Francuskoj, a posle toga živeo na očevom imanju u Grockoj i bavio se mlinarskom industrijom. U srpsko-turskom ratu 1876. učestvovao je u činu artiljerijskog kapetana a u ratu sa Turskom 1877/78. bio je pomoćnik načelnika Javorske vojske u činu majora. Vojnu karijeru je završio u činu pukovnika.
Od 1881. do 1883. godine bio je ministar unutrašnjih dela. U januaru 1881. godine sa grupom mladokonzervativaca osnovao je Srpsku naprednu stranku i postao njen predsednik.
Saradnik je njenog časopisa „Videlo“ i osnivač časopisa Pogled. Godine 1883/84. odlazi na diplomatsku službu u Beč u svojsvu poslanika, a 1. marta 1884. postaje predsednik vlade i ministar spoljnih poslova do 23. marta 1886. godine a od tada pored uzima resor unutrašnjih poslova do 25. juna 1887. kada je razrešen, a kabinet sastavljaju liberali na čelu sa Jovanom Ristićem.
Od tada do 1889. godine urednik je stranačkog časopisa „Videlo“, a 1894. godine odlazi za poslanika Srbije u Parizu gde ostaje do 1895. godine kada postaje predsednik Narodne Skupštine Kraljevine Srbije.
Umro je u Parizu 21. februara/5. marta 1898. godine.
Garašanin je bio veoma cenjen kao publicista i govornik, najbolji na tadašnjoj političkoj sceni. Pored vojnih nauka koje je izučio imao je diplomu i politehničke akademije a 1893. godine izabran je za akademika Srpske kraljevske akademije.
On je učesnik prvog telefonskog razgovora na relaciji Beograd - Niš 1886. Sa druge strane linije, u Nišu, je bio kralj Milan Obrenović. Zbog slabe čujnosti i lošeg kvaliteta telefonske linije kralj je više puta ponavljao „Milutine, govori glasnije!“. Na kraju Garašanin je odgovorio: „Vaše Visočanstvo, ja govorim tako jako, da kada bi se popeo na toranj Saborne crkve Vi biste me nesumnjivo morali čuti u Nišu i bez telefona“
Autor je i književnih dela od kojih je najznačajnije Dokolice napisano 1892. godine.
