Поуздано се зна да је Штитар био насељен и у античко доба. На месту данашњег Штитара откривена су два насеља винчанске културе (период између 5000. и 3000. године пре нове ере). У рано бронзано доба, као и у многим насељима овог краја, била је интензивна прерада метала, о чему сведочи депо од 11 бронзаних секира пронађених у Штитару. Под данашњим именом Штитар се први пут помиње 1788. године, као насеље са 12 кућа.
Почетком 1869. године у Штитару је отворена „повторна” – недељна школа за опште образовање оних који нису имали завршену основну школу. Похађало ју је 16 ученика.
Током Другог светског рата школа је спаљена, а на месту старе школе подигнута је нова 1947. године. Школу је подигло село добровољним радом и великим залагањем књижара Луке Туфегџића чије име је и носила. Под овим именом школа је радила до 1969. године, а онда је прикључена матичној, Основној школи „Добросав Радосављевић-Народ” у Мајуру. Данас школа у Штитару има осам одељења са око 120 ученика. У школи постоје четири учионице, информатички кабинет, библиотека, наставничка канцеларија, простор за предшколски узраст.
Знамените личностиUrediДемографијаUredi
У насељу Штитар живи 1827 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости [3]
|
---|
|
м |
| |
ж |
? |
6 |
|
|
6 |
80+ |
23 |
|
|
20 |
75-79 |
30 |
|
|
57 |
70-74 |
60 |
|
|
75 |
65-69 |
62 |
|
|
69 |
60-64 |
54 |
|
|
63 |
55-59 |
55 |
|
|
43 |
50-54 |
90 |
|
|
68 |
45-49 |
104 |
|
|
109 |
40-44 |
100 |
|
|
82 |
35-39 |
70 |
|
|
68 |
30-34 |
70 |
|
|
69 |
25-29 |
69 |
|
|
92 |
20-24 |
80 |
|
|
63 |
15-19 |
75 |
|
|
82 |
10-14 |
84 |
|
|
75 |
5-9 |
66 |
|
|
56 |
0-4 |
46 |
|
|
44 |
просек |
39.3 |
|
|
40.9 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
| Број домаћинстава
|
295
|
354
|
468
|
518
|
612
|
612
|
696
| |
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просечан број чланова
| Број домаћинстава
|
113
|
148
|
134
|
144
|
78
|
56
|
15
|
6
|
1
|
1
|
3.28
| |
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/ Неудата
|
Ожењен/ Удата
|
Удовац/ Удовица
|
Разведен/ Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
948
|
285
|
592
|
54
|
16
|
1
|
Женски
|
966
|
182
|
594
|
164
|
25
|
1
|
Становништво према делатности коју обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Производња и снабдевање...
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
564
|
311
|
-
|
1
|
60
|
7
|
51
|
35
|
5
|
35
|
Женски
|
338
|
215
|
-
|
-
|
18
|
1
|
2
|
35
|
3
|
5
|
Оба
|
902
|
526
|
-
|
1
|
78
|
8
|
53
|
70
|
8
|
40
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
-
|
7
|
19
|
8
|
10
|
8
|
-
|
-
|
7
|
Женски
|
1
|
4
|
10
|
11
|
28
|
-
|
-
|
-
|
5
|
Оба
|
1
|
11
|
29
|
19
|
38
|
8
|
-
|
-
|
12
|
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Спољашње везеUredi