Otvori glavni meni

Штитар, Шабац

Disambig.svg
Уколико сте тражили општину у Хрватској, погледајте чланак Штитар (општина).


Штитар

Споменик у центру Штитара
Споменик у центру Штитара

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Мачвански
Општина Шабац
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 2037
Положај
Координате 44°47′17″N 19°35′20″E / 44.788166°N 19.589°E / 44.788166; 19.589
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 77 m
Штитар is located in Srbije
Штитар
Штитар
Штитар (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 15354
Позивни број 015
Регистарска ознака ŠA


Координате: 44° 47′ 17" СГШ, 19° 35′ 20" ИГД

Штитар је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2037 становника.

ИсторијаUredi

Поуздано се зна да је Штитар био насељен и у античко доба. На месту данашњег Штитара откривена су два насеља винчанске културе (период између 5000. и 3000. године пре нове ере). У рано бронзано доба, као и у многим насељима овог краја, била је интензивна прерада метала, о чему сведочи депо од 11 бронзаних секира пронађених у Штитару. Под данашњим именом Штитар се први пут помиње 1788. године, као насеље са 12 кућа. Почетком 1869. године у Штитару је отворена „повторна” – недељна школа за опште образовање оних који нису имали завршену основну школу. Похађало ју је 16 ученика. Током Другог светског рата школа је спаљена, а на месту старе школе подигнута је нова 1947. године. Школу је подигло село добровољним радом и великим залагањем књижара Луке Туфегџића чије име је и носила. Под овим именом школа је радила до 1969. године, а онда је прикључена матичној, Основној школи „Добросав Радосављевић-Народ” у Мајуру. Данас школа у Штитару има осам одељења са око 120 ученика. У школи постоје четири учионице, информатички кабинет, библиотека, наставничка канцеларија, простор за предшколски узраст.

Знамените личностиUredi

ДемографијаUredi

У насељу Штитар живи 1827 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 1447 [1]
1953. 1630
1961. 1949
1971. 2072
1981. 2183
1991. 2256 2233
2002. 2355 2285
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.259 98,86%
Црногорци
  
4 0,17%
Хрвати
  
3 0,13%
Роми
  
3 0,13%
Југословени
  
3 0,13%
Украјинци
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
непознато
  
3 0,13%


РеференцеUredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi