Otvori glavni meni
Disambig.svg За остале употребе, погледајте Жировница (разврставање).
Жировница

Pogled na Žirovnicu.jpg

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 742
Положај
Координате 44°07′01″N 21°01′29″E / 44.116833°N 21.024666°E / 44.116833; 21.024666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 211 m
Жировница is located in Srbije
Жировница
Жировница
Жировница (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 34229
Позивни број 034
Регистарска ознака KG


Координате: 44° 07′ 01" СГШ, 21° 01′ 29" ИГД

Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 742 становника (према попису из 2002. било је 830 становника).

Sadržaj/Садржај

ГеографијаUredi

 
Поглед на Жировницу

Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.

Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.

ИсторијаUredi

У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.[1] Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.[2]

Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.[3] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинства са 76 харачких глава.[4]

После ослобађања село је било у саставу доброводичке општине. Око 1830. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало бадњевачкој општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До 1874. заједно са Кијевом и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.[3]

Жировничани су учествовали у ратовима од 19121918, када је из овог села погинуло 114 људи.[5]

ШколствоUredi

  За више информација погледајте чланак ОШ „Свети Сава“ (Баточина)

Жировница је до 1870. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у Ботуње. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и 6. марта 1871. су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у Крагујевцу известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.[6]

Ипак Жировничани су 8. јуна 1893. обавестили министарство просвете да је за школу у селу направљена лепа зграда од тврдог материјала и замолили су да се пошаље учитељ. Након што је урађена мала поправка коју је тражила комисија школа је била спремна за школску 1893/94. годину. Број ђака се стално повећавао, па је отворена и друга учионица. Године 1902. било је 85 ђака, а од тога 13 су били из Доброводице и Прњавора. Због сиромаштва села одлучено је да се опет ради у једној учионици, па је петнаест ђака који су били вишак послато у ботуњску школу.[6]

Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ ​​и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.

ПољопривредаUredi

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Жировници. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Жировници је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

ДемографијаUredi

У насељу Жировница живи 694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 239 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 1216 [7]
1953. 1216
1961. 1188
1971. 1055
1981. 1078
1991. 974 923
2002. 908 830
2011. 742
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
830 100,0%
непознато
  
0 0,0%


ГалеријаUredi

РеференцеUredi

  1. М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.
  2. Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.
  3. 3,0 3,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.
  4. Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 90
  5. Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193
  6. 6,0 6,1 Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.
  7. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  8. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  9. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi