Vodonik peroksid

(Preusmjereno sa stranice Vodikov peroksid)

Vodonik-peroksid (H2O2) je plavičasto, u razblaženoj formi bezbojno, tečno jedinjenje vodonika i kiseonika. U vodenim otopinama vodik-peroksid je slaba kiselina, koja disocira u dva stupnja. Metalni peroksidi se smatraju njegovim solima.[5][6]

Vodonik-peroksid
Strukturna formula
Strukturna formula
Model molekula
Model molekula
IUPAC ime
Drugi nazivi Dioksidan
Identifikacija
CAS registarski broj 7722-84-1 DaY
PubChem[1][2] 784
ChemSpider[3] 763 DaY
EINECS broj 231-765-0
UN broj 2015 (>60%)
2014 (20–60%)
2984 (8–20%)
MeSH Hydrogen+peroxide
RTECS registarski broj toksičnosti MX0900000 (>90%)
MX0887000 (>30%)
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H2O2
Molarna masa 34.0147 g/mol
Agregatno stanje Veoma svetla plava boja; bezbojan u rastvoru
Gustina 1.463 g/cm3
Tačka topljenja

-0.43 °C, 273 K, 31 °F

Tačka ključanja

150.2 °C, 423 K, 302 °F

Rastvorljivost u vodi meša se
Rastvorljivost rastvoran u etru
pKa 11.62 [4]
Indeks prelamanja (nD) 1.34
Viskoznost 1.245 cP (20 °C)
Dipolni moment 2.26 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -4.007 kJ/g
Specifični toplotni kapacitet, C 1.267 J/g K (gas)
2.619 J/g K (tečnost)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0164 (>60%)
EU-klasifikacija Oksidant (O)
Korozivan (C)
Štetan (Xn)
EU-indeks 008-003-00-9
NFPA 704
0
3
2
OX
R-oznake R5, R8, R20/22, R35
S-oznake (S1/2), S17,
Tačka paljenja Ne gori
LD50 1518 mg/kg
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja voda
ozon
hidrazin
hidrogen-disulfid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Istorija

uredi

Vodonik-peroksid je prvi put dobio Lui Žak Teral 1918. godine reakcijom barium-peroksida i azotne kiseline. Dodavanje hlorovodonične kiseline, a potom i kasnije isprobana reakcija sa sumpornom kiselinom, pokazala se kao posebno dobro rešenje jer se prilikom takve reakcije izdvaja barijum-sulfat.

Dobijanje

uredi

Pre se vodonik-peroksid dobijao uglavnom eletrolizom sumporne kiseline:

 
 

U laboratorijskim uslovima se dobija reakcijom peroksida sa kiselinama. Istorijski važan reagens je barium-peroksid, koji reaguje u rastvoru sumporne kiseline gradeći vodonik-peroksid i barium-sulfat:

 
  • ΔfH0gas: −136,11 kJ/mol
  • ΔfH0liq: −188 kJ/mol
  • ΔfH0sol: −200 kJ/mol

Upotreba

uredi

Upotrebljava se za izbjeljivanje (ponajčešće kose), kao antiseptik, u kemijskoj industriji, a upotrebljavao se kao oksidans za raketno gorivo. Danas vodonik sulfid predstavlja ozbiljnu energetsku silu koja ce naici na veliku primenu u razvoju tehnologije raketnih pogona.

U prodaju dolazi u koncentracijama od 3,6,9,12, i 30% (takva koncentracija se naziva komercijalno i "Perhidrol").

Povezano

uredi

Izvori

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
  5. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  6. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.