Piron
Piron (oko 360—270. p. n. e.) je bio grčki antički filozof, osnivač pironizma, ranog skepticizma. Prvi je poznati filozof koji je doneo Budine ideje u Evropu.
| Piron | |
|---|---|
| Antička filozofija | |
| Zapadna filozofija | |
 | |
| Rođenje | cca. 360. pne., Elida (Grčka) |
| Smrt | cca. 270. pne. |
| Filozofija | |
| Škola/Tradicija | skepticizam (pironizam), budizam |
| Glavni interesi | patnja, obustava, neuznemirenost, blaženstvo |
| Inspiracija | |
Sa vojskom Aleksandra Makedonskog boravio je na Indijskom poluostrvu (oblast Gandare), gde se upoznao sa ranom budističkom filozofijom, što je presudno uticalo na razvoj njegovog učenja.[1] Po povratku u Grčku, propovedao je napuštanje strasti, napuštanje gledišta i obustavu rasuđivanja radi prevazilaženja patnje i postizanja spokojstva. Među učenicima je poštovan zbog svoje nadljudske smirenosti, prolazeći kroz život "kao kakav bog".[2]
Skepticizam, uticajan filozofski pravac koji je osnovao, nastavio je da postoji do danas.
Biografija uredi
Piron je poreklom iz Elide na Jonskom moru (današna Grčka). Smatra se da je bio iz svešteničke porodice i da je služio u Zeusov hramu kao prvosveštenik.[3] Bio je učenik filozofa Brisona.
Kada je Aleksandar Makedonski krenuo u osvajački pohod na istok (na Persiju i Indiju), u ekspediciju je uključio i grupu helenskih učenjaka i filozofa među kojima je bio i Piron. Piron je na tom višegodišnjem putovanju upoznao različite narode i njihove raznolike nazore i običaje. Aleksandar nikada nije osvojio Indiju, ali je tokom 327-326. godine p.n.e., nakon serije stravičnih pokolja,[4] uspeo da osvoji oblast Gandare na obodima Himalaja, koja je u antici bila glavno središte budizma.[5] Piron se na Indijskom poluostrvu upoznao sa učenjima raznih indijskih filozofa, koje su Heleni nazivali golim mudracima (gimnosofistima).[6] Tamo je takođe upoznao budizam, koji je dobrim delom uključio u svoje učenje.[7] Prema Diogenu Laertiju, u Indiji je prihvatio plemenitu filozofiju, donoseći učenje o temeljnom neznanju i neophodnosti uzdržavanja od suda.[8]
Po povratku u Staru Grčku, osnovao je filozofsku školu u rodnom gradu. Ceo život je podučavao samo usmenom rečju i nije pisao dela.
Pošto je tvrdio da utisci čula ne odgovaraju istini, postoje anegdote da se nije sklanjao s puta nijednom predmetu, npr. ni konju ni kolima koji bi naleteli, ili bi se sudarao sa kakvim zidom, no izgleda da su te priče izmišljene da bi se ismejala njegova filozofija.[9]
Učenje uredi
.jpeg)
Piron je osnivač antičkog skepticizma koji se još nazivao i pironizam. Rezime Pironove filozofije sačuvao je Euzebije, citirajući Aristokla, u onome što je poznato kao "Aristokleov pasus":
Ko želi živeti blaženo, mora razmotriti tri pitanja: Prvo, šta su stvari (pragmata) po prirodi? Drugo, kakvo stanovište treba zauzeti prema njima? Treće, kakav ishod takvo stanovište donosi? Pironov odgovor je da su sve stvari nerazlučne, (adiaphora), nestalne (astathmēta) i neodredive (anepikrita). Stoga, ni naša čula ni naša gledišta (doxai) nam ne govore istinu i laž; na njih se ne možemo osloniti. Zato trebamo biti bez gledišta (adoxastoi), bez prijanjanja (aklineis) i nepokolebani (akradantoi), govoreći za svaku stvar da niti jeste, niti nije, niti i jeste i nije, niti ni jeste ni nije.[10]
Neki naučnici smatraju da tri kriterija kojima Piron određuje stvari upadljivo podsećaju na tri oznake bića budističke filozofije.[11] Takođe, Pironov cilj dostizanja blaženstva ima paralelu sa postizanjem nirvane u budističkoj filozofiji.[12] Konačno, četvorna logika (catuṣkoṭi) na kraju pasusa je karakteristična za indijsku odnosno budističku logiku, dok je dualna logika karakteristična za grčku.
Piron je kao ideal u grčku filozofiju uveo spokoj ili neuznemirenost (ataraksiju), stanje unutrašnje ravnoteže koju karakteriše sloboda od nevolja i briga. Prema Pironu, spokoj je pravi cilj filozofije, tj. težnje k mudrosti, a mudrac je onaj koji je postigao duševni mir, a ne spoznaju svijeta. On je naučavao da se spokojstvo postiže samo kada se čovek kloni strasti i uzdržava od zauzimanja gledišta i izricanja bilo kojeg suda. Piron i njegovi učenici su koristili pojam epoche (ἐποχή - obustava[13]) da opišu stanje uma u kojem je rasuđivanje obustavljeno, da bi se postigao spokoj. Pironski filozof Sekst Empirik daje ovu definiciju: "Obustava je umirenost uma zahvaljujući kojoj ništa ne poričemo niti potvrđujemo."[14] Budino učenje također naglašava spokoj kao temeljnu vrlinu mudraca, te napuštanje strasti i gledišta kao sredstvo da se to postigne.[15]
Piron je smatrao da ne možemo upoznati stvarnost stvari, već u najbolju ruku, osećaje koje izazivaju. Pri eventualnom izricanju sudova možemo reći samo kako nam se nešto čini da jest, ali ne možemo tvrditi da stvarno jest tako.
Mudrac se ponaša u skladu sa običajima i prirodom zemlje u kojoj živi, ali nikad svome stanovištu ni svojim delima ne pripisuje značaj apsolutne istine. Piron posebno ističe različitost ljudi u odnosu na uživanje i bol, u odnosu na vrednovanje prava i neprava. On pokazuje kako se, npr. brakovi između roditelja i dece, braće i sestara, zajedničke žene, krađa, laž itd. kod raznih naroda i u različitim vremenima potpuno različito ocenjuju.[9] Stoga, ne treba stvarati mišljenje ni o dobru ni o zlu, a ukoliko se u određenom slučaju mora doneti neka odluka najbolje je povinovati se zakonima zemlje u kojoj živiš.
Ljudska patnja dolazi odatle što smo bez izvesnih stvari koje smatramo dobrim, što se bojimo da prividna dobra izgubimo ili što moramo podnositi ono što nam se čini da je zlo. Međutim, ko se obuzdava svakog vrednosnog suda, za tog iščezava bol i nesreća.[9]
Uticaj uredi
O Pirone, o starče, kako i gde si se oslobodio
robovanja sofistima, i njihovog praznoslovlja,
kako si se oslobodio okova prevare i zavodljivog govora?
Nije ti stalo do toga da istražuješ koji vetrovi
duvaju Heladom, odakle duvaju i na koju stranu.
Ovo želi da sazna moje srce, o Pirone:
Kako si to uspeo da kao čovek tako mirno prolaziš kroz život,
ti koji jedini vodiš ljude kao kakav bog.[16]
Njegovo učenje prihvatili su kasnije skeptici Timon, a posebno Sekst Empirik koji je napisao Pironove postavke u tri knjige.
Izvori uredi
- ↑ Beckwith, Christopher I., Greek Buddha. Pyrrho's Encounter with Early Buddhism in Central Asia, Princeton University Press, Princeton and Oxford, 2015.
- ↑ Diogen Laertije u paragrafu 9.65 navodi citat iz Timonovih spisa
- ↑ Dee L. Clayman, Timon of Phlius: Pyrrhonism into Poetry ISBN 3110220806 2009 p51
- ↑ Mukerjee, R. K.. History and Culture of Indian People, The Age of Imperial Unity, Foreign Invasion. str. 46.
- ↑ Salomon, Richard, The Buddhist Literature of Ancient Gandhāra, An introduction with Selected Translations. p. xvii
- ↑ Bett, Richard; Zalta, Edward (Winter 2014). Pyrrho. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno February 19, 2018.
- ↑ Adrian Kuzminski, Pyrrhonism: How the Ancient Greeks Reinvented Buddhism. Šablon:Page1
- ↑ „The Lives and Opinions of Eminent Philosophers”. Peithô's Web. Arhivirano iz originala na datum 2019-07-10. Pristupljeno March 23, 2016.
- ↑ 9,0 9,1 9,2 Piron, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
- ↑ Beckwith, Christopher I. (2015). Greek Buddha: Pyrrho's Encounter with Early Buddhism in Central Asia. Princeton University Press. str. 22–23. ISBN 9781400866328.
- ↑ Beckwith, Christopher I. (2015). Greek Buddha: Pyrrho's Encounter with Early Buddhism in Central Asia. Princeton University Press. str. 28. ISBN 9781400866328.
- ↑ Beckwith, Christopher I. (2015). Greek Buddha: Pyrrho's Encounter with Early Buddhism in Central Asia. Princeton University Press. str. 33. ISBN 9781400866328.
- ↑ https://en.wiktionary.org/wiki/%E1%BC%90%CF%80%CE%BF%CF%87%CE%AE
- ↑ Outlines of Pyrrhonism, I.4.
- ↑ MN 8: Sallekha sutta: „Drugi će slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima i teško ih napuštati. Mi nećemo slepo slediti sopstvena gledišta, istrajavati na njima, već ćemo ih lako napuštati.“
- ↑ U paragrafu 9.65 Diogen navodi ova dva citata iz Timonovih spisa