Simbol mudrosti, Utreht

Mudrost je pojam koji označava duboko znanje, uvid, rasuđivanje. Čovek koji teži mudrosti naziva se filozof (gr. filia - ljubav + sofia - mudrost), a onaj koji je stekne mudrac. Mudrost se katkad upotrebljava i kao sinonim za pamet, ali pamet označava sposobnost za mudrost, ali ne i mudrost samu.[1]

Čovek koji se okreće mudrosti nalazi vremena za duhovno usavršavanje, ne dopuštajući da ga „progutaju“ zahtevi praktičnog života.[2] Razvoj mudrosti zahteva čovekov životni angažman, odnosno život sukladan tom nastojanju, što u krajnjem vidu predstavlja spremnost na smrt radi odbrane vlastitog uvida.[3]

Tradicionalna predstava mudraca obično podrazumeva stare ljude.[2]

Mudrost u filozofijiUredi

AntikaUredi

U indijskoj filozofiji mudrost se odnosi na uvid u istinu sveta, a ne samo na njegovo (spoljno) poznavanje. Ona donosi spokoj i unutrašnje zadovoljstvo mudracu.[1]

U starih Grka, mudrost (sofia) je znanje radi samog znanja, a ne radi nekog uspeha, sticanja neke veštine ili dobitka. Ono je i poznavanje sebe.[1] Prema Sokratu, mudrost pobeđuje i strah od smrti.[1]

Od Aristotela i Tome Akvinskoga mudrost se razume kao poznavanje zadnjih uzroka bića, odnosno prosuđivanje konačnog i vremenitog pod vidom večnosti (sub specie aeternitatis).[3]

Srednji vekUredi

Avgustin smatra da samo mudar može biti srećan, a mudrost je saznanje istine.[4] Za Avgustina, niža upotreba razuma je upravljena na akciju, dok je mudrost isključivo kontemplativna, ne i praktična. Mudrost je kontemplacija večnih stvari.[5]

Novi vekUredi

Kant razume mudrost kao saglasnost volje o konačnoj svrsi.[3]

Šopenhauer smatra da mudrost označava ne samo teorijsku nego i praktičnu savršenost, tj. ona je potpuno ispravna spoznaja stvarî koja u toj meri prožima čoveka da ga potpuno vodi u njegovom delanju.[3]

Ruski filozofi 19. i 20. stoleća (Aleksandar Solovjev, Pavel Florenski i Sergej Bulgakov) razvili su posebno filozofijsko-teološko učenje o mudrosti, sofiologiju.

Budistički učitelj Adžan Ča ističe da između ludaka i mudraca naizgled nema vidljive razlike:

  „I ludak i mudrac se smeše, ali mudrac zna zašto to čini, a ludak ne zna.“

IzvoriUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 mudrost (Proleksis enciklopedija)
  2. 2,0 2,1 Teodor Adorno, 11. predavanje arhivirano juli 26, 2007 na Wayback Machine, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 mudrost (Hrvatska enciklopedija)
  4. Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 58), Beograd, 1989.
  5. Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 64), Beograd, 1989.
  6. Ajahn Chah, Saveti tragaču arhivirano oktobar 28, 2009 na Wayback Machine, Pristupljeno 13. 4. 2013.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi

  • ((sh)) mudrost (Proleksis enciklopedija)
  • ((sh)) mudrost (Hrvatska enciklopedija)