Arkesilaj
Postaristotelovsko razdoblje
Antička filozofija
Rođenje 315. pne. ili 314. pne.
Smrt 241. pne. ili 240. pne.
Filozofija
Škola/Tradicija Srednja Akademija
Glavni interesi gnoseologija, istina
Inspiracija

Arkesilaj iz Pitane, utemeljitelj Srednje Akademije, proslavio se tvrdnjom da u ništa nije siguran. Spomenutom tvrdnjom nadmašio je i samog Sokrata, a nedvojbeno su zaokret u njegovu svjetonazoru prouzročili skeptici, čiji je utjecaj na školu tog doba neupitan.

Najdetaljniji prikaz pristupa i postupaka primenjivanih u Arkseilajevoj Akademiji pruža Ciceron u svom delu Akademika, u kome raspravlja epistemološka učenja Nove Akademije naspram Stare:

„Sada je na tebi“, odgovori Varon, „kao filozofu koji je napustio učenje Stare Akademije i koji podržava Arkesilajeve novine, da objasniš prirodu i razloge ovog rascepa, kako bi nam omogućio da procenimo da li je on zaista opravdan.“ „Arkesilaj je, kako nam je rečeno, svoju borbu započeo protiv Zenona“, odgovorih, „ne iz svoje tvrdoglavosti i želje za pobedom, kako se može učiniti, već zbog nejasnoće činjenica koje su Sokrata navele da prizna da ništa ne zna, kao i njegove prethodnike Demokrita, Anaksagoru, Empedokla, i gotovo sve stare filozofe, koji su potpuno poricali svaku mogućnost saznanja, smatrajući da su čula ograničena, um slab, život kratak, a istina (prema Demokritovim rečima) zakopana u ponoru [vidi DL 9.72], da mnenje i običaji neprikosnoveno vladaju ne ostavljajući ni malo prostora za istinu, i da su sve stvari obmotane tamom. Zato je Arkesilaj rekao da se ništa ne može znati, pa čak ni ono malo što je Sokrat ostavio sebi – istinitost njegovog poznatog stava [tj. da čak ne možemo znati ni to da ništa ne znamo]: smatrao je da je sve pokriveno tamom, i da nema ničega što se može opaziti ili razumeti, te da iz tih razloga niko ne sme da iznosi nikakve čvrste stavove, niti da prihvata i jedan iskaz kao istinit, i da uvek moramo uzdržavati svoju brzopletost, kao što bi očigledna brzopletost bila prihvatiti nešto neistinito ili nešto što ne znamo s izvesnošću, i da ništa nije sramnije nego da prihvatanje prestiže znanje i opažanje.“[1]

Nekoliko različitih izvora (Diogen, Sekst i Plutarh) pripisuje Arkesilaju uvođenje pojma epochē, uzdržavanja od suda, u grčki filozofski rečnik.[2]

  1. Ciceron, Akad. I 43-5
  2. Antički pironovski skepticizam