Wikipedija

Napad NOVJ na Bosiljevo 1944.

(Preusmjereno sa stranice Napad NOVJ na Bosiljevo juna 1944.)

30. juna 1944. jedinice 13. i 15. divizije NOVJ zajedničkim snagama izvele su uspešan napad na Bosiljevo, posadno mesto na komunikaciji između Karlovca i Ogulina. Na samo uporište napadale su dve brigade 15. divizije, dok su dve brigade 13. divizije štitile napad od pokušaja intervencije iz Ogulina i Generalskog Stola. Nakon 18 sati borbe, otpor nemačko-ustaških snaga u uporištu je slomljen, a posada najvećim delom likvidirana.

Napad NOVJ na Bosiljevo juna 1944.
Segment Drugog svetskog rata

Artiljerija Cankareve brigade tokom borbi za Bosiljevo.
Datum 30. jun-5. juli 1944.
Lokacija Bosiljevo, komunikacije između Karlovca i Ogulina, Žumberak
Ishod Pobeda NOVJ
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Snage NDH
Nemački Vermaht
Angažirane jedinice
13. divizija
15. divizija
Četvrti korpus 		Delovi 392. legionarske divizije
Delovi 1. kozačke konjičke divizije
1. rezervni lovački puk
Delovi 3. ustaškog zdruga
Delovi 4. ustaškog zdruga
Snage
oko 1.000 u napadu na Bosiljevo, oko 2.000 u izolaciji napada oko 250 u odbrani garnizona, oko 10.000 u okolnim garnizonima[1]
Žrtve i gubici
Bosiljevo:
11 poginulih, 8 teže i 16 lakše ranjenih[2] 		Bosiljevo:
- 212 mrtvih, 16 ranjenih, 49 zarobljenih (partizanski izvori)
- 64 mrtvih (od toga 45 Nemaca), 27 ranjenih, 9 nestalih (nemački izvori)[2]

Ovaj napad izveden je u koordinaciji sa intenzivnim borbama koje su snage Četvrtog korpusa u tom periodu vodile na Žumberku (operacije Dinkirhen I i II).

Na ovaj napad osovinske snage reagovale su koncentrisanjem snaga i organizovanjem protivudara 3. jula 1944. (Operacija Floret). U energičnom napadu, Bosiljevo je 4. jula ponovo zauzeto. 13. primorsko-goranska divizija odgovorila je protivakcijama i oslobođenjem Drežnice 12. jula.

Prethodne okolnosti uredi

Nakon operacija Morgenštern i Reselšprung, tokom juna 1944, jedinice NOVJ povećale su pritisak na garnizone i komunikacije, kako bi preuzeli inicijativu. Četvrti korpus NOVJ usmerio je Sedmu diviziju i Unsku operativnu grupu na dolinu Une a Osmu i 34. diviziju na komunikacije severno od Karlovca. 13. primorsko-goranska divizija izvela je napad na Crikvenicu. Na inicijativu Glavnog štaba Slovenije, za akcije u pograničnoj oblasti Slovenije i Hrvatske, formirana je privremena za tu operaciju formirana je zajednička borbena grupacija, u koju je uključena i Petnaesta slovenačka divizija. Prema planu operacije, trebalo je zauzeti niz nemačko-ustaških otpornih tačaka, među kojima Ozalj i Krašić.

Međutim, osovinske snage reagovale su vrlo energično na dejstva NOVJ severno od Karlovca. 22. juna pokrenuta je operacija protiv tih snaga NOVJ, a 27. juna još jedna, znatno jačim snagama.

U takvoj situaciji, u koordinaciji štabova NOVJ doneta je odluka da se, umesto na Žumberku, izvede napad na Bosiljevo. Time je iskorišćeno slabljenje osovinskih posada, između ostalog i u Bosiljevu, u cilju napada na Žumberku. Za napad na samo uporište određene su dve Cankareva i Dvanaesta brigada 15. divizije. U garnizonima oko Bosiljeva (Ogulin, Oštarije, Generalski Stol, Toplice, Lešće, Zvečaj, Duga Resa, Karlovac) bile su prisutne snage od oko 10.000 ustaša i Nemaca. Za zaštitu napada od intervencije ovih snaga određene su dve brigade 13. divizije, koje su štitile napad od pokušaja intervencije iz Ogulina i Generalskog Stola.

Za ovaj napad formiran je zajednički operativni štab 13. i 15. divizije.

Dve divizije Četvrtog korpusa ostale su da vezuju u borbama osovinske snage na Žumberku.

Tok borbi uredi

Preostalu posadu Bosiljeva nakon upućivanja dela u akcije na Žumberku, sačinjavalo je oko 200 vojnika iz nemačkog 1. lovačkog rezervnog puka i 10. ustaške bojne. Prema oceni štaba 15. divizije, Bosiljevo nije bilo teško utvrđeno, i "bilo (je) slabije utvrđeno naselje od neprijateljskih uporišta u Sloveniji"[3]. Zamisao odbrana zasnivala se na iznenadim ispadima u pozadinu napadača i na komunikaciju sa obližnjim garnizonima.

Za napad na uporište je određena Gupčeva brigada i jedan bataljon 12. brigade. Odnos snaga bio je preko tri prema jedan u korist napadača, a u pogledu vatrene moći bio je još povoljniji[3]. Snagama za napad su, uz protivkolski top Gupčeve brigade, pridodate dve haubice 13. divizije, jer je divizion Prve artiljerijske brigade Slovenije pridodat snagama Četvrtog korpusa na Žumberku.

Napadom je neposredno rukovodio komandant 15. divizije Franc Kočevar Ciril.

Napad je počeo u dva sata po ponoći, 30. juna. Uprkos uspešnom privlačenju uporištu, zauzimanje na juriš nije uspelo, pa su se bataljoni napadne grupe povukli iz zone dejstva vatre branilaca. Nakon što su oko 11 časova aktivirane pristigle haubice, nakon artiljerijske pripreme usledio je novi juriš. Ni ovaj juriš nije doneo odluku. Najveći uspeh postigao je 4. bataljon Gupčeve brigade, koji je zauzeo prve zgrade u Bosiljevu. Komandant 15. divizije ocenio je da je nastupio prelomni trenutak, pa je u napad ubacio još jedan bataljon 12. brigade i naredio svim snagama da se primaknu uporištu i neposredno uništavaju otporne tačke.

Za to vreme brigade 13. divizije vodile su oštre borbe sa borbenim grupama koje su nastojale da se po svaku cenu probiju u Bosiljevo. Prva brigada kontrolisala je pravce od Ogulina, izvodeći jednim bataljonom demonstrativni napad na Ogulin. Ona je odbila sve pokušaje delovi 33. ustaške bojne i 846. puka 392. divizije iz Ogulina prema Bosiljevu. Ova grupa se zatim opredelila da širokim obuhvatom zaobiđe brigadu, prodrevši u Vrbovsko, gde joj se zadržavajućom odbranom suprotstavio bataljon Primorsko-goranskog odreda. Druga brigada imala je mnogo problema sa nadmoćnom i agresivnom grupom iz Generalskog Stola, koja je neprekidno pokušavala da izmanevriše delove brigade. Na kraju je ovu grupu Druga brigada jurišom razbila pred samim Bosiljevom, tako da su se samo manje grupice probile u mesto[4].

Ukupno oko pedesetak vojnika uspelo je da se probije kroz položaje 2. brigade 13. divizije u Bosiljevo. Međutim, to nije poremetilo sistematsko napredovanje slovenačkih bataljona. Mitraljeska gnezda, bunkeri u utvrđene zgrade sistematski su uništavana neposrednim gađanjem iz topova, bacača i protivtenkovskih pušaka. Oko 17. časova, kad je ocenio da je odbrana dovoljno narušena, komandant 15. divizije ponovo je naredio juriš. Do 20 časova uništene su poslednje tačke otpora. Cela posada je uništena ili zarobljena, osim manjih grupica koje su uspele da bekstvom izbegnu zarobljavanje. Zaplenjeno je 14 puškomitraljeza, 60 pušaka, 9 automata, jedan laki minobacač i 2 topa[2].

Borbe Četvrtog korpusa na Žumberku uredi

U istom periodu štab nemačkog 69. korpusa preduzimao je uzastopne operacije protiv dve divizije Četvrtog korpusa na Žumberku, sa namerom da obezbeci komunikaciju Zagreb - Karlovac i Karlovac - Metlika. U napadima je učestvovao Prvi lovački rezervni puk, delovi 1. kozačke konjičke divizije i 3. ustaški zdrug.

Tokom operacije započete 22. juna oštre borbe vodila je brigada Franjo Ogulinac Seljo. U tim borbama poginuo je politički komesar brigade, narodni heroj Marijan Badel[5].

27. juna počela je nova operacija 69. nemačkog korpusa znatno ojačanim snagama pod nazivom Denkerk II (nem. Dunkirchen II). Tokom četvorodnevnih osštir borbi između ostalih poginuli su i komandant Karlovačke brigade 34. divizije Franjo Molek i načelnik Štaba 1. brigade 8. divizije Dušan Kosanović[6].

Operacije su okončane bez rezultata. Umešnom odbranom uz upotrebu manevra i česte protivnapade, Četvrti korpus NOVJ uspeo je da odbaci napadne grupe u polazne garnizone. Sledeću operaciju sa još većim snagama 69. korpus vodio je u prvoj polovini jula. Ova operacija zahvatila je Žumberak i Belu krajinu u Sloveniji. Snagama NOVJ rukovodio je zajednički slovenačko-hrvatski operativni štab, a u borbama su učestvovale i delovi 15. divizije (4. i 5. brigada). I ova operacija okončana je neuspehom napadača. Odbranjena je slobodna teritorija u Beloj Krajini sa centrom u Metliki.

Operacija Floret uredi

Glavni članak: Operacija Floret

Nemačka Komanda Jugoistoka naredila je koncentrisanje snaga i napad na grupaciju NOVJ u oblasti jugozapadno od Karlovca. 15. brdski korpus za ovu akciju prikupio je 846. puk 392. divizije i 33. ustašku bojnu. Napad je dobio kodni naziv "Poduhvat Floret".

Istovremeno, štab Jedanaestog korpusa NOVJ planirao je svoje napadne aktivnosti. Prema planovima, Trinaesta divizija trebalo je da zadrži inicijativu, i da nakon Bosiljeva likvidira posade u Vrbovskom, Ravnoj Gori i Delnicama. 35. divizija za to vreme imala je u planu napade na Perušić. Široku Kulu i Lički Osik. Već 1. jula brigade su bile u pokretu. U blizini Vrhovina došlo je do iznenadnog susreta marševskih kolona Prve brigade Trinaeste divizije i ustaške 33. bojne. Došlo je do oštre susretne borbe, u kojoj je 33. bojna pretrpela velike gubitke. U toj borbi poginuo je komandant 1. brigade, Srđan Uzelac, narodni heroj[7].

Nastupajuće osovinske snage u oblasti Bosiljeva naišle su na zaštitne delove brigada Petnaeste divizije NOVJ. Osovinski napad ocenjen je u monografiji kao "dobro organizovana i dobro zamišljena akcija" pri čemu su se "na nekim sektorima slovenačke brigade našle u nevolji", ali "u tim borbama 15. divizija nije doživela neki ozbiljniji poraz"[8].

S druge strane, prema sećanjima nemačkih učesnika, bila je to značajna pobeda za njih.

3. jula borbena grupa protiv jakog neprijatelja zauzela je Vrbovsko i udarila prema Bosiljevu, gde su iz Ogulina stremili i ustaški 33. bataljon i III bataljon 846. puka. Ona je uspela, delom istog dana, da napadom prema severu odseče neprijatelju koji se povlačio izlaz na Kupu, nametne mu borbu i nanese mu značajne gubitke. On je izgubio 106 izbrojanih mrtvih i 31 zarobljenog, 1 Pak, veći broj mitraljeza i pušaka, i 20 konja. Dostavni put za Generalski Stol bio je opet slobodan, a 13. partizanska divizija naterana da se povuče bliže granici Slovenije.[9]

Uprkos osovinskim nastojanjima, Jedanaesti korpus NOVJ nije ispustio inicijativu iz ruku. 12. jula Prva brigada Trinaeste divizije uspešnim napadom zauzela je Delnice, a 9. jula počeo je napad 35. divizije NOVJ na liniju Perušić - Široka Kula - Lički Osik, čime je započet niz obostranih julskih operacija u Lici.

Literatura uredi

Reference uredi

  1. ↑ Petar Kleut: JEDANAESTI KORPUS NOVJ, strana 200
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Lado Ambrožič Novljan: PETNAESTA SLOVENAČKA DIVIZIJA, strana 267
  3. ↑ 3,0 3,1 Lado Ambrožič Novljan: PETNAESTA SLOVENAČKA DIVIZIJA, strana 264
  4. ↑ Petar Kleut: JEDANAESTI KORPUS NOVJ, strane 200-201
  5. ↑ Dušan Baić: ČETVRTI KORPUS NOV JUGOSLAVIJE, strana 293
  6. ↑ Dušan Baić: ČETVRTI KORPUS NOV JUGOSLAVIJE, strana 294
  7. ↑ Petar Kleut: JEDANAESTI KORPUS NOVJ, strana 225
  8. ↑ Lado Ambrožič Novljan: PETNAESTA SLOVENAČKA DIVIZIJA, strana 268
  9. ↑ Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strana 255. (nem. Am 3. 7. nahm die Kampfgruppe gegen starken Feind Vrbovsko und stieß am 4. 7. in den Raum Bosiljevo vor, während gleichzeitig das Ust.-Batl. 33 und das III./846 von Ogulin nach Bosiljevo antraten. Es gelang, Teile des beim Wirksamwerden des Angriffs nach Norden über die Kupa fliehenden Feindes abzuschneiden, zum Kampf zu stellen und ihm erhebliche Verluste beizubringen. Er verlor 106 gezählte Tote und 31 Gefangene, 1 Pak, zahlreiche MG und Gewehre und 20 Pferde. Die Nachschub Straße bei Generalski Stol war wieder frei und die 13. Part.-Div. gezwungen, sich näher an die slowenische Grenze zu verlegen.)
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Napad_NOVJ_na_Bosiljevo_1944.&oldid=41561344