Nacionalni park Kopaonik

Za ostale upotrebe, v. Kopaonik (razvrstavanje).

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Nacionalni park Kopaonik
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Turistički centar „Sunčani vrhovi“ na Kopaoniku
Lokacija	Raški upravni okrug, Srbija
Najbliži grad	Raška,
Koordinate	43°19′00″N 20°50′00″E
Površina	118 km² (46 mi² )
Osnivanje	1981. god
Upravitelj	JP Nacionalni park Kopaonik

Planina Kopaonik

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 kilometara, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 km.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.

Rezervati prirode

Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeći lokaliteti:

• Vučak
• Mrkonja
• Jankova bara
• Gobelja
• Barska reka
• Samokovska reka
• Metođe
• Jelak
• Suvo rudište
• Duboka'

Biodiverzitet

Flora i fauna

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća (Sempervirum Kopaonicense), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola kopanicensis).

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), zlatni orao (Aquila chrysaetos), buljina (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i srndać (Capreolus Capreolus).

Šumske zajednice

Na zonama odgovarajuće nadmorske visine sreću se šumske zajednice:

• balkanske bukve
• jele
• smrče
• planinskog javora
• hrastova
• borova.

Reliktne i endemične vrste biljaka

U tim zajednicama se mnogu naći i mnoge reliktne i endemične vrste biljaka:

• pančićija
• pančićev vijuk
• bedrenica
• kopaonička čuvarkuća
• jeremičak
• runolist i dr.

Klima

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7°C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.

Eksterni linkovi

Nacionalni park Kopaonik na Wikimedijinoj ostavi

•  Kopaonik, Srbija Arhivirano 2007-12-18 na Wayback Machine-u

Turistički video britanske kompanije TOMPSON o najvećoj turističkoj atrakciji države Srbije.

• Kopaonik - Najnovije vesti, uživo fotografije i video zapisi. Arhivirano 2018-10-02 na Wayback Machine-u
• Kopaonik - Sve na jednom mestu!
• Nacionalni park Kopaonik vebsajt na srpskom
• Internet stranica i Kopaoniku Arhivirano 2006-07-02 na Wayback Machine-u
• Turistički centar Kopaonik
• Fotografije Kopaonika Arhivirano 2008-05-16 na Wayback Machine-u
• Kopaonik Kompletan vodič kroz Srbiju
• Turizam u Srbiji - Kopaonik