Nacionalni park Kopaonik


Koordinate: 43° 17' 7" SG Š, 20° 48' 45" IGD

Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Kopaonik (razvrstavanje).

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Nacionalni park Kopaonik
MUZP Kategorija II (Nacionalni park)


Turistički centar „Sunčani vrhovi“ na Kopaoniku
Turistički centar „Sunčani vrhovi“ na Kopaoniku
Lokacija:  Srbija
Najbliži grad: Raška
Koordinate: 43°19′00″N20°50′00″E
Površina: 11.810 -{ha}-
Osnovan: 1981. godine
upravljan od: Srbija

Planina KopaonikUredi

Glavni članak: Kopaonik

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 kilometara, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 -{km}-.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 -{m}-) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 -{m}-), Gobelja (1834 -{m}-) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 -{m}-), Šatorica (1750 -{m}-) i Oštro koplje (1789 -{m}-), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.

Rezervati prirodeUredi

Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeći lokaliteti:

  • Vučak
  • Mrkonja
  • Jankova bara
  • Gobelja
  • Barska reka
  • Samokovska reka
  • Metođe
  • Jelak
  • Suvo rudište
  • Duboka'

BiodiverzitetUredi

Flora i faunaUredi

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća (Sempervirum Kopaonicense), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola kopanicensis).

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), zlatni orao (Aquila chrysaetos), buljina (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i srndać (Capreolus Capreolus).

Šumske zajedniceUredi

Na zonama odgovarajuće nadmorske visine sreću se šumske zajednice:

Reliktne i endemične vrste biljakaUredi

U tim zajednicama se mnogu naći i mnoge reliktne i endemične vrste biljaka:

Šablon:Flora Kopaonik-MAZP Šablon:Flora Kopaonik-30

KlimaUredi

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7-{°C}-. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 -{mm}- godišnje.

Eksterni linkoviUredi

Turistički video britanske kompanije TOMPSON o najvećoj turističkoj atrakciji države Srbije.


Nacionalni parkovi Srbije  
Đerdap | Kopaonik | Tara | Šar-planina | Fruška gora