Nacionalni park Kopaonik

Za ostale upotrebe, v. Kopaonik (razvrstavanje).

Nacionalni park Kopaonik
MUZP Kategorija II (Nacionalni park)
Turistički centar „Sunčani vrhovi“ na Kopaoniku
Najbliži grad:	Raška
Koordinate:	43°19′00″N, 20°50′00″E
Površina:	11.810 -{ha}-
Osnovan:	1981. godine
upravljan od:	Srbija

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u jugozapadnom delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

Sadržaj/Садржај

Planina Kopaonik

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 kilometara, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 -{km}-.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 -{m}-) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 -{m}-), Gobelja (1834 -{m}-) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 -{m}-), Šatorica (1750 -{m}-) i Oštro koplje (1789 -{m}-), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.

Rezervati prirode

Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.

Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeći lokaliteti:

• Vučak
• Mrkonja
• Jankova bara
• Gobelja
• Barska reka
• Samokovska reka
• Metođe
• Jelak
• Suvo rudište
• Duboka'

Biodiverzitet

Flora i fauna

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća (Sempervirum Kopaonicense), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola kopanicensis).

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco peregrinus), zlatni orao (Aquila chrysaetos), buljina (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i srndać (Capreolus Capreolus).

Šumske zajednice

Na zonama odgovarajuće nadmorske visine sreću se šumske zajednice:

• balkanske bukve
• jele
• smrče
• planinskog javora
• hrastova
• borova.

Reliktne i endemične vrste biljaka

U tim zajednicama se mnogu naći i mnoge reliktne i endemične vrste biljaka:

• pančićija
• pančićev vijuk
• bedrenica
• kopaonička čuvarkuća
• jeremičak
• runolist i dr.

Klima

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7-{°C}-. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 -{mm}- godišnje.

Eksterni linkovi

Nacionalni park Kopaonik na Wikimedijinoj ostavi

•  Kopaonik, Srbija

Turistički video britanske kompanije TOMPSON o najvećoj turističkoj atrakciji države Srbije.

• Kopaonik - Najnovije vesti, uživo fotografije i video zapisi.
• Kopaonik - Sve na jednom mestu!
• Nacionalni park Kopaonik vebsajt na srpskom
• Internet stranica i Kopaoniku
• Turistički centar Kopaonik
• Fotografije Kopaonika
• Kopaonik Kompletan vodič kroz Srbiju
• Turizam u Srbiji - Kopaonik