Jean Sibelius

Jan Sibelius (8.12. 1865. - 20.9. 1957.), finski kompozitor.

Jean Sibelius
Biografske informacije
RođenjeJohan Julius Christian "Jean"/"Janne" Sibelius
8. prosinca 1865.
Hämeenlinna, Finska
Smrt20. rujna 1957.
Jävenpää, Finska
Znamenita djela
Finlandia (simfonijska pjesma)
7. simfonija

Snažna umetnička ličnost svoje zemlje. Finska nacionalna muzička škola, koju su utemeljili kompozitori kao Frederik Pacius, Aksel Gabrijel Ingelius i Robert Kajanus, sa muzičkom harizmom Jana Sibeliusa, stekla je međunarodni ugled i priznanje.

BiografijaUredi

Još u detinjstvu, ispoljio je veliku ljubav prema muzici. Često je u nastupu ogorčenja što mu majka Marija nije dozvoljavala da se posveti muzici, sa violinom u ruci odlazio u prirodu i tamo svirao.

Jedno vreme je studirao pravo, a sa 14 godina počeo je učiti pevanje, a studirao je teoriju, kompoziciju i violinu. U početku su najjače poticaje njegovom stvaranju dale legende iz narodnog epa "Kalevala", no nikada nije unosio u svoja dela narodnu melodiju i ritmiku, već je komponovao u njihovom duhu. 1891. Godine, oženio se šest godina mlađom Aino Jarnefelt, iz porodice kompozitora Armasa Jarnefelta i sa njom u srećnom braku poživeo do kraja života. Godine 1897, dobio je državnu stipendiju, koja mu je omogućila da se u celini posveti komponovanju. Nakon mnogih putovanja po Evropi, stvorio je muzička dela, koja su mu bila više internacionalna, a po stilu klasicistička, sa snažnim uplivom Debisijevog muzičkog impresionizma i tonske rafinisanosti, a isto tako i pod uticajem Evropske pozne romantike, sintetizujući ove tekovine svog vremena i gradeći na njima svoj lični stil. Nakon velikog broja kompozicija, komponovanih u prvom periodu, između 1888. i 1905. godine (vremenski razmak od 17 godina i čak oko 50 numerisanih opusa), Sibelius donekle smanjuje broj dela koja stvara, a u formalnoj i melodijsko - ritmičkoj strukturi teži sve većoj koncentraciji muzičkog materijala i pročišćavanju ličnog stila. Tako u drugom svom stvaralačkom periodu, između 1905 i 1924 godine, stvara niz dela (to je još oko 55 opusa, ali raspoređenih na period od 19 godina), koja su po preglednosti tema i po formalnoj i melodijsko - ritmičkoj strukturi, značajno skoncentrisana u manjem broju zasebnih celina, stavova.

Poslednji javni nastup imao je 1924. godine, a na njemu je dirigirao svoje remek-delo "Sedmu simfoniju", koja je bila i zadnja simfonija koju je napisao i koja je u svoj svojoj preglednosti, ostvarila koncentraciju muzičkih misli i strukture. Valja ovde primetiti da je Sibelius poslednje delo (opus 116) komponovao 1929. godine - znači, još 11 opusa u narednih pet godina - i da je otada živeo u povučenosti imanja Jarvenpaa nedaleko od Helsinkija, poslednjih 28 godina svog dugog života. Pred kraj života, uništio je manuskript svoje nesuđene Osme Simfonije, koji je u međuvremenu načinio.

Pregled stvaralaštvaUredi

Muzičko stvaralaštvo Jana Sibeliusa obuhvata ukupno 116 dela ili opusa, komponovanih između 1888. i 1929. godine. Sibelius je stvarao na raznim muzičkim područjima.

Na polju kamerne muzike, komponovao je niz komada za violinu i klavir, grupisanih u manje ili veće celine, zbirke, zatim solo - pesme za glas i klavir i izvestan broj gudačkih kvarteta.

Na polju koncertantne muzike, Sibelius je komponovao kultno delo za violinu, njegov najomiljeniji instrument:

Koncert za violinu i orkestar, d - mol, opus 47 (1903 - 1905).

Na polju baletske muzike, Sibelius je kompnovao dva kraća baleta: Peleas i Melisanda (prema Meterlinkovom komadu i Bura (prema Šekspiru). Takođe je napisao i dve samostalne orkestarske svite: Karelija, svita opus 11 (1894) i Ljubavna svita, opus 14 (1894. godine, za kamerni orkestar).

Sibelius je ipak, veliki majstor simfonijske muzike. Tu je ostavio veliki broj jednostavačnih simfonijskih poema i sedam instrumentalnih simfonija.

Simfonijske poemeUredi

Sibelius je komponovao ukupno 13 simfonijskih poema. U njima se inspiriše nacionalnom istorijom i mitovima iz prošlosti Finske. Kao i njenom borbom za oslobođenje od Carske Rusije, u čijem je sastavu bila od 1809. do 1919. godine. Najpoznatije Sibeliusove poeme, redovno prisutne na programima koncerata svuda u svetu su:

° Kulervo, poema, opus 7 (1892)

° En Saga, simfonijska poema opus 9 (1892)

° Labud iz Tuonela, legenda za orkestar broj 3, opus 22 (1896)

° Finlandija, simfonijska poema opus 26 (1899)

° Tužni valcer, opus 44 (1902)

° Kćer Pohjole, simfonijska poema, opus 48, inspirisana Kalevalom (1905)

° Noćno jahanje i svitanje, simfonijska poema opus 55 (1908)

° Bard, simfonijska meditacija, opus 64 (1911)

° Okeanide, simfonijska poema, opus 73 (1913)

° Tapiola, simfonijska poema opus 112, poema Finske šume (1926).

SimfonijeUredi

U svojih sedam instrumentalnih simfonija, Sibelius polazeći od muzičke i folklorne tradicije svoje zemlje, utkiva je u simfonijske oblike Evropskog muzičkog romantizma devetnaestog i početka dvadestog veka, smelo koncentrišući, sjedinjavajući taj oblik, čime mu daje vlastiti umetnički pečat. Sedam Sibeliusovih simfonija su:

Eksterni linkoviUredi