Hloral hidrat
Hloral hidrat je sedirajući i hipnotički lek[4], kao i hemijski reagens i prekusor. Hloral hidrat izaziva sedaciju ili hipnotički efekat sličan kao kod benzodiazepina. Ime hloral hidrat označava da je formiran od hlorala (trihloroacetaldehid) dodavanjem jednog molekula vode (H2O). Njegova hemijska formula je C2H3Cl3O2.
| Hloral hidrat | |||
|---|---|---|---|
| |||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | Trihloroacetaldehid monohidrat, Akvahloral, Novo-hlorhidrat, Somnos, Noctec, Somnot | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 302-17-0 
| ||
| PubChem[1][2] | 2707 | ||
| ChemSpider[3] | 2606 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | C2H3Cl3O2 | ||
| Molarna masa | 165,40 g/mol | ||
| Agregatno stanje | Bezbojna materija | ||
| Gustina | 1,91 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja |
57 °C, 330 K, 135 °F | ||
| Tačka ključanja |
98 °C, 371 K, 208 °F | ||
| Farmakologija | |||
| Bioraspoloživost | dobro je apsorbovan | ||
| Načini upotrebe | Oralno, rektalno | ||
| Metabolizam | konvertuje se u trihloroetanol, hapatički i renalno | ||
| Vreme polu-uklanjanja iz organizma | 8–10 časova u plazmi | ||
| Ekskrecija | žuč, izmet, urin (različiti metaboliti, ne nepromenjen) | ||
| Legalni status | |||
| Opasnost | |||
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | External MSDS | ||
| EU-klasifikacija | Štetno (Xn) | ||
| R-oznake | R22 R36 R37 R38 | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Srodna jedinjenja | Hloral, Hlorbutanol | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Otkrio ga je putem hlorisanja etanola 1832 Justus von Liebig iz Gisena.[5][6] Njegove sedativne osobine su privi put bile objavljene 1869. i naknadno je zbog jednostavnosti sinteze ušao u široku upotrebu.[7] On je korišćen za rekreacione i medicinske svrhe u 19-tom veku. Hloral-hidrat je rastvoran u vodi i alkoholu, i koncentrovani rastvori se lako formiraju. Rastvor hloral hidrata u alkoholu pod imenom „nokaut kapi“ je korišćen za pripremanje Miki Fina (što je sleng za piće koje se da nekoj osobi be njenog znanja može da je onesposobi). U dostojnije upotrebe hloral hidrata spadaju njegova upotreba kao agent za čišćenje hitina (i vlakna), i kao ključni sastojak Hoyer montažnog medijuma, koji se koristi za montažu slajdova za posmatranje organizama pod mikroskopom.
On je, zajedno sa hloroformom, manji nuzproizvod hloriranja vode (kad su tragovi organskih jedinjenja prisutni u vodi), mada njegova koncentracija retko prelazi 5 mikrograma po litru (µg/L).
Proizvodnja uredi
Hloral hidrat se proizvodi iz hlora i etanola u kiselim rastvorima. U baznim uslovima haloformska reakcija se odvija i hloroform nastaje.
- 4 Cl2 + C2H5OH + H2O → Cl3CCH(OH)2 + 5 HCl
Upotreba uredi
Početni materijal uredi
Hloral hidrat je početni materija za sintezu kompleksnijih hemikalija. On je početni materijal u proizvodnji hlorala, koji se proizvodi destilacijom mešavine hloral hidrata i sumporne kiseline, koja služi kao desikant.
On se koristi u sintezi izatina. U ovoj sintezi, hloral hidrat reaguje sa anilinom i hidroksil aminom da formira kondenzacioni proizvod koji se ciklizuje u sumpornoj kiselini i daje ciljno jedinjenje:[8]
Hipnotik uredi
Hloral hidrat se koristi kao kratkotrajni tretman za insomniju i kao sedativ pre manjih medicinskih i dentalnih tretmana. On je uglavnom zamenjen sredinom dvadesetog veka barbituratima[9] i kasnije benzodiazepinima. Nekad se koristio u veterinarskoj medicini kao generalni anestetik. U današnje vreme, on se obično koristi kao sastojak veterinarskog anestetika ehitezina.[10] On se takođe koristi kao sedativ pre EEG zahvata, pošto je on jedan od malobrojnih dostupnih sedativa koji ne potiskuju epileptičke napade[11].
U terapeutskim dozama za insomniju hloral hidrat je efektivan u toku 60 minuta, on je metabolisan za 4 minuta u trihloroetanol eritrocitima, a plazma esterazama i nakon više časova u trihloro sirćetnu kiselnu. Visoke doze mogu da umanje respiraciju i krvni pritisak.
Nepoželjni efekti uredi
Dugotrajna upotreba hloral hidrata je povezana sa brzim razvojem tolerancije na njegove efekte, kao i nepoželjnim efektima uključujući osipe, gastričnu nelagodnost i hepatičke probleme.[12]
Predoziranje uredi
Akutno predoziranje je obično karakterizovano mučninom, povraćanjem, konfuzijom, konvulzijama, sporim i nepravilnim disanjem, srčanim aritmijama i komom. Koncentracija hloral hidrata i/ili trihloroetanola, Njegovog glavnog aktivnog metabolita, u plazmi, serumu ili krvi može biti merena da bi se potvrdila dijagnoza trovanja kod hospitalizovanih pacijenata, ili kao pomoćni evidencija u medicinsko/pravnim istraživanjima fatalnih slučajeva. Slučajno predoziranje mlade dece podvrgnute jednostavnim dentalnim ili operacionim postupcima se može dogoditi. Hemodijaliza je uspešno korišćena za ubrzanje odstranjivanja leka iz žrtava trovanja.[13]
Farmakologija uredi
Hloral hidrat izvršava svoje farmakološko dejstvo putem pojačanja GABA receptorskog kompleksa.[14] On je umereno adiktivan. Poznato je da hronična upotreba uzrokuje zavisnost i apstinentsku krizu. Ova hemikalija može da potencira različite antikoagulante, i ona je slabo mutagena in vitro i in vivo.
Reference uredi
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 16. Hypnotics and sedatives”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-142280-3.
- ↑ Justus Liebig (1832). „Ueber die Zersetzung des Alkohols durch Chlor”. Annalen der Pharmacie 1 (1): 31–32. DOI:10.1002/jlac.18320010109.
- ↑ Justus Liebig (1832). „Ueber die Verbindungen, welche durch die Einwirkung des Chlors auf Alkohol, Aether, ölbildendes Gas und Essiggeist entstehen”. Annalen der Pharmacie 1 (2): 182–230. DOI:10.1002/jlac.18320010203.
- ↑ Liebreich, Oskar (1869). Das Chloralhydrat : ein neues Hypnoticum und Anaestheticum und dessen Anwendung in der Medicin ; eine Arzneimittel-Untersuchung. Berlin: Müller.
- ↑ C. S. Marvel and G. S. Hiers (1941), „Isatin”, Organic Syntheses; Coll. Vol. 1: 327
- ↑ Tariq, Syed H. and Shailaja Pulisetty; “Pharmacotherapy for Insomnia”, Clinics in Geriatric Medicine (24), 2008 pp. 93-105 PMID 18035234
- ↑ „Equithesin”.
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2011-08-18. Pristupljeno 2014-04-11.
- ↑ Lee-chiong, Teofilo (24. 4. 2008.). Sleep Medicine: Essentials and Review. Oxford University Press, USA. str. 118. ISBN 0-19-530659-7.
- ↑ R. Baselt, Disposition of Toxic Drugs and Chemicals in Man, 8th edition, Biomedical Publications, Foster City, CA, 2008, pp. 259-261.
- ↑ Lu, J; Greco (2006). „Sleep circuitry and the hypnotic mechanism of GABAA drugs.”. Journal of clinical sleep medicine : JCSM : official publication of the American Academy of Sleep Medicine 2 (2): S19–26. PMID 17557503.
Literatura uredi
- Liebreich, Oskar (1869). Das Chloralhydrat : ein neues Hypnoticum und Anaestheticum und dessen Anwendung in der Medicin ; eine Arzneimittel-Untersuchung. Berlin: Müller.