Kloroform

Kloroform
	Chloroform
Naziv po klasifikaciji	Trihlormetan
Drugi nazivi	Formil trihlorid, Metan trihlorid, Metil trihlorid, Metenil trihlorid, TCM, Freon 20, R-20, UN 1888
Identifikacija
CAS registarski broj	67-66-3
PubChem	6212
ChemSpider	5977
UNII	7V31YC746X
EINECS broj	200-663-8
KEGG	C13827
ChEBI	35255
RTECS registarski broj toksičnosti	FS9100000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	ClC(Cl)Cl
InChI
	InChI=1S/CHCl3/c2-1(3)4/h1H ; Kod: HEDRZPFGACZZDS-UHFFFAOYSA-N InChI=1/CHCl3/c2-1(3)4/h1H; Kod: HEDRZPFGACZZDS-UHFFFAOYAG
Svojstva
Molekulska formula	CHCl3
Molarna masa	119.38 g/mol
Agregatno stanje	Bezbojna tečnost
Gustina	1.483 g/cm3
Tačka topljenja	-63.5 °C
Tačka ključanja	61.2 °C
Rastvorljivost u vodi	0.8 g/100 ml (20 °C)
Indeks prelamanja (nD)	1.4459
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Tetraedarni
Opasnost
Opasnost u toku rada	Štetan (Xn), Iritant (Xi), Karcinogen
NFPA 704	0 2 0
R-oznake	R22, R38, R40, R48/20/22
S-oznake	S2, S36/37
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
SAD-Dozvoljeni; limit ekspoziture	50 ppm (240 mg/m3) (OSHA)
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Hloroform u svom tečnom stanju prikazan u epruveti

Hloroform (trihlormetan) je organsko jedinjenje sa formulom CHCl₃. Hloroform je bezbojna, gusta tečnost, jakog mirisa. Ovo jedinjenje je štetno po ljudko zdravlje. Nekoliko miliona tona godišnje proizvode kao prethodnica teflona i za hlađenje. NJegova upotreba za rashlađivanje se postepeno umanjuje.^[5]

ReferenceUredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ M. Rossberg et al. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. DOI:10.1002/14356007.a06_233.pub2.

LiteraturaUredi

M. Rossberg et al. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. DOI:10.1002/14356007.a06_233.pub2.

Spoljašnje vezeUredi

Portal Hemija

Ovaj članak o hemiji ili kemiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[Ullmann-5] M. Rossberg et al. (2006). „Chlorinated Hydrocarbons”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. DOI:10.1002/14356007.a06_233.pub2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]