Hlorovodonična kiselina
Hlorovodonična kiselina ili solna kiselina (molekulska formula - HCl), je kiselina koja nastaje rastvaranjem hlorovodonika u vodi. Hlorovodonična kiselina se naziva i rastvor hlorovodonika u drugim polarnim rastvaračima npr. u acetonu. Razblažena hlorovodonična kiselina se nalazi u želucu čoveka i sisara i ona omogućava varenje belančevina.
| Hlorovodonična kiselina | |||
|---|---|---|---|
 |
 | ||
| |||
| Drugi nazivi | |||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 7647-01-0 
| ||
| ChemSpider[4] | 307
| ||
| UNII | QTT17582CB
| ||
| EINECS broj | |||
| ChEMBL[5] | CHEMBL1231821
| ||
| ATC code | A09,B05XA13 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Agregatno stanje | bezbojna do bledo-žuta tečnost | ||
| Opasnost | |||
| EU-indeks | 017-002-01-X | ||
| NFPA 704 |
 0
3
1
COR
| ||
| R-oznake | R34, R37 | ||
| S-oznake | (S1/2), S26, S45 | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Сродна једињења | |||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Dobijanje
urediMolekul vodonika reaguje sa molekulom hlora dajući dva molekula hlorovodonika. Maksimalna koncentracija iznosi 38%
- H2 + Cl2 → 2HCl
Fiziološka uloga hlorovodonične kiseline
uredi- Aktivira neaktivan pepsinogen
- Pravi kiselu sredinu koja je neophodna za varenje proteina
- Olakšava varenje mesa
- Deluje kao antiseptik, ubija mikroorganizme ili otežava njihov razvoj.
- Očuvava neke vitamine koji lako gube aktivnost u alkalnoj sredini
- Olakšava apsorbovanje gvožđa i kalcijuma
Osobine
urediHlorovodonična kiselina je jedna od najjačih neorganskih kiselina. Ipak hlorovodonična kiselina nema oksidacione osobine i zato je nagrizajuće dejstvo naizgled slabije od kiseoničnih kiselina. Jače od njega su samo perhlorna kiselina, fluorovodonična kiselina i sumporna kiselina, ipak kod ovih kiselina se ne može dobiti visoka koncentracija u vodi.
Hlorovodonk se rastvara u vodi maksimalno u količini od 36,7 % na temperaturi od 20 °C i zato se ne može dobiti hlorovodonična kiselina veće koncentracije od 36.7%. Sa porastom temperature maksimalna koncentracija hlorovodonika dosta brzo opada i zato koncentrovana hlorovodonična kiselina pokazuje jaku tendenciju za oslobađanjem gasovitog hlorovodonika. Hlorovodonična kiselina koncentracije ispod 30% ne pokazuje ovakve tendencije.[6][7]
Hlorovodonična kiselina u vodenom rastvoru je bezbojna dok je rastvor u acetonu i etrima ima oštru žutu boju.
Primena
urediHlorovodonična kiselina je jedna od najvažnijih industrijskih kiselina. Između ostalog koristi se za čišćenje površine metala i za estrakciju ruda. Sem toga zajedno sa azotnom kiselinom gradi carsku vodu - rastvor koji rastvara čak i zlato i platinu.
Povezano
urediReference
uredi- ↑ „Hydrochloric Acid”. Arhivirano iz originala na datum 2010-10-15. Pristupljeno 16. 9. 2010.
- ↑ „Muriatic Acid” (pdf). PPG Industries. 2005. Arhivirano iz originala na datum 2015-07-02. Pristupljeno 10. 9. 2010.
- ↑ „spirits of salt”. Pristupljeno 29. 5. 2012.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.
Spoljašnje veze
uredi
- NIST WebBook, general link
- Hydrochloric Acid – Part One and Hydrochloric Acid – Part Two at The Periodic Table of Videos (University of Nottingham)