Wikipedija

Andy Murray

(Preusmjereno sa stranice Endi Mari)

Endru „Endi“ Mari[2] (Andrew "Andy" Murray; rođen 15. maja 1987) je škotski teniser. Danas se Marej nalazi na 217.mestu ATP liste.[3][4][5] Zbog problema sa kukom koji je operisao, najavio je kraj karijere u 2019. godini.

Endi Mari
Andy Murray

Endi Mari
Endi Mari

Profesionalna karijera:
od 2005. do 2019.
Osobni podaci
Država  Ujedinjeno Kraljevstvo
Rođenje 15. maj 1987.
Danblejn, Škotska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Prebivalište London, Engleska[1]
Visina 191 cm
Stil igre Desnom rukom dvoručni bekhend
Zarada 61.055.135$
Trener(i) Ameli Moresmo
Pojedinačno
Omjer karijere 663 – 191
Osvojeni turniri 45
Izgubljena finala 22
Najbolji plasman 1. (7. novembar 2016)
Trenutni plasman 217. (6. мај 2019)
Uspjeh na Grand Slam turnirima
Australija Australian Open F (2010, 2011, 2013, 2015, 2016)
Francuska Roland Garros F (2016)
Ujedinjeno Kraljevstvo Wimbledon F (2013, 2016)
Sjedinjene Američke Države US Open p (2012)
Završno prvenstvo sezone
Masters kup P (2016)
Olimpijske igre
Olimpijske igre Zlato (2012)
Parovi
Omjer karijere 67 – 71
Osvojeni turniri 2
Izgubljena finala 1
Najbolji plasman 51. (17. oktobra 2011)
Trenutni plasman -
Uspjeh na Grand Slam turnirima
Australija Australian Open 1K (2006)
Francuska Roland Garros 2K (2006)
Ujedinjeno Kraljevstvo Wimbledon 1K (2005)
Sjedinjene Američke Države US Open 2K (2008)
Olimpijske igre
Olimpijske igre 2K (2008)
Timska takmičenja
Hopman Cup F (2010)

Podaci od ponedeljka, 6. maj 2019.

ATP profil
Službena stranica
Medalje
Država: Ujedinjeno Kraljevstvo
Tenis
Zlatna medalja – prvo mjesto London 2012. Pojedinačno
Srebrna medalja – drugo mjesto London 2012. Mešoviti parovi

Među deset najboljih tenisera sveta po prvi put se našao 18. juna 2007. godine, kada je zauzeo osmo mesto. Sledeće godine, Marej je dostigao finale Otvorenog prvenstva Amerike, u kojem ga je porazio Rodžer Federer,[6] a osvojio je i četiri turnira iz Masters 1000 serije — Sinsinati i Madrid 2008, i Majami i Montreal 2009.

Privatni život

uredi

Endi Marej je rođen 15. maja 1987. u Glazgovu, Škotska,[1] kao drugi i najmlađi sin Vilija i Džudi.[7] a njegovi roditelji se zovu Džudi i Vili. Odrastao je u gradiću Danblejnu, nedaleko od Glazgova. Njegov deda sa majčine strane, Rob Irskin, profesionalno se bavio fudbalom.[8][9] Marej ima čest problem sa svojom čašicom, koja mu u detinjstvu nije srasla u jednu kost, već je ostala kao dve odvojene kosti.[10][11] Pohađao je Danblejnsku osnovnu školu, i bio je prisutan za vreme Masakra u Danblejnu 1996. u školi, kada je Tomas Hamilton ubio sedamnaest osoba; od toga su šesnaest bili učenici, a jedna osoba učiteljica.[12] Marej se sakrio ispod stola u učionici zajedno sa godinu dana starijim bratom Džejmijem.[13] Marej kaže da je tada bio premlad da bi shvatio šta se dešava, i retko pristaje da o tome govori u javnosti, ali je u svojoj autobiografiji Hitting Back napisao da je bio među decom koja su bežala od Hamiltona i da ga je spasila majka, koja je u tom trenutku automobilom došla po njega.[14] Takođe je završio Danblejnsku srednju školu.[15] Nakon razvoda njegovih roditelja kada je imao devet godina, Marej i njegov brat Džejmi ostali su da žive sa svojim ocem.[16]

Njegovi dobri prijatelji među teniserima su Novak Đoković i Stanislas Vavrinka, koje poznaje još od juniorskih dana. Od 2006. godine je u vezi sa Kim Sirs, kćerkom Najdžela Sirsa, bivšim trenerom slovačke teniserke Danijele Hantuhove.[17] Njih dvoje trenutno žive u Sariju, a upoznali su se tokom Otvorenog prvenstva Amerike 2005. godine.[18][19] 27. novembra 2014. je Marejev agent potvrdio kako su se Marej i Sirs verili. [20] Marej je takođe veliki ljubitelj fudbala.[21]

Marej se za vreme kampanje za referendum o škotskoj nezavisnosti odbijao izjasniti "za" ili "protiv", sve do nekoliko dana pred referendum kada je objavio status na Twitteru protumačen kao podrška pobornicima nezavisnosti. Nakon toga je postao predmetom žestokih kritika, a posle referenduma je izjavio da je "ne žali zbog toga je što je rekao, ali da je to bilo izvan njegovog karaktera i da će se ubuduće koncentrirati na tenisku karijeru". [22]

Teniska karijera

uredi

Juniorska karijera

uredi

Prvi put je u ruke uzeo reket kada je imao samo dve godine. Često je igrao sa svojim bratom Džejmijem. Pokazao je izuzetan talenat, koji je obećavao. Učestvovao je na mnogim takmičenjima za juniore. Inspiraciju je dobijao iz mečeva koje je igrao sa bratom Džejmijem, koji je tada bio drugi najbolji junioski teniser na svetu. Kada je imao 12 godina, osvojio je „Golden Bowl“, prestižnu nagradu za dvanaestogodišnje tenisere. Tada se na kratko povukao, sa željom da trenira fudbal, ali se brzo vratio tenisu.

Kada je igrao protiv Rafaela Nadala, koji je godinu dana stariji od njega, Marej je saznao da Nadala trenira Karlos Moja, tadašnji najbolji teniser sveta. Bio je besan, jer je jedina osoba sa kojom je mogao da vežba bio njegov brat, tako da je odlučio da se preseli u Barselonu, Španija, gde se upisao u poznati kamp „Međunarodna škola Šiler“. Ipak, odatle je otišao bez ikakvih priznanja, jer je njegovo obrazovanje mnogo trpelo zbog toga. 2004. godine je pobedio na juniorskom Otvorenom prvenstvu SAD.

2005.

uredi

Ovo je bila godina kada je Marej zaigrao kao profesionalac. Privukao je pažnju teniske publike kada je dostigao treće kolo turnira u Kvinsu i na Vimbldonu 2005. Najbolje rezultate ostvario je na travnatim i tvrdim podlogama, iako je rekao da najviše voli šljaku, jer je kao junior trenirao u Barseloni.[23]

U martu 2005. godine, pruključio se Dejvis kup reprezentaciji Velike Britanije, koja je tada igrala protiv Izraela, i postao najmlađi teniser ikada koji je igrao u Dejvis kupu. Marej i Dejvid Šervud su napravili veliko iznenađenje kada su pobedili izraelski par u konkurenciji parova, i tako mogućili Britaniji da pobedi sa 3-2.

Škotski teniser je dostigao polufinale na Otvorenom prvenstvu Francuske za juniore, a onda je postao profesionalac kada je primio „vajld kartu“ za turnir u Barseloni. Ali, izgubio je već u prvom kolu. Igranje u Barseloni donelo je Marejju prve ATP poene. Nakon Barselone je primio „vajld kartu“ za turnir u Kvinsu. Dostigao je treće kolo, ali je odustao od daljeg takmičenja zbog povrede.

Marej je dobio „vajld kartu“ za Vimbldon 2005. Na svom prvom seniorskom Grend slem turniru, bio je 347. igrač planete, ali je u prvom kolu porazio 14. nosioca Radeka Štjepaneka u tri seta. Postao je prvi škotski teniser koji je dostigao 3. kolo Vimbldona, i u tom trenutku je bio jedini Britanac koji je igrao u muškoj i ženskoj pojedinačnoj konkurenciji. Ipak, njegov uspeh na Vimbldonu prekionuo je David Nalbandian, koji ga je porazio u pet setova.

Tokom ovog Vimbldona, Marej je postao izuzetno popularan u Velikoj Britaniji. Mnogi obožavaoci tenisa su predlagali da se „Henmanovo brdo“, koje je dobilo ime po nekadašnjoj britanskoj teniskoj zvezdi Timu Henmanu, preimenuje u „Marejjevo brdo“ ili „Marejjevo polje“ (zato što u Edinburgu postoji stadion koji se tako zove)[24], a „Henmanmanija“ je postala „Endimanija“.

Dobio je „vajld kartu“ za učešće na Sinsinati Mastersu, i to je bio njegov prvi turnir iz Masters serije. Izgubio je od jednog od prvih deset tenisera sveta tada, Marata Safina, u drugom kolu, 6-4, 1-6, 6-4.

Marej je bio 122. teniser planete i morao je da učestvuje na kvalifikacionom turniru za Otvoreno prvenstvo SAD. Izgubio je u 2. kolu. Konačno je ušao u prvih 100 tenisera sveta kada je pobedio Robina Sederlinga na turniru u Bangkoku, u čijem je finalu poražen od strane prvog tenisera sveta, Rodžera Federera. To je bilo njegovo prvo ATP finale, koje mu je pomoglo da postane 72. teniser sveta.

Nakon kraće povrede, igrao je na turniru u Bazelu. U prvom kolu je porazio tadašnjeg najboljeg tenisera Britanije, Tima Henmana, 6–2, 5–7, 7–6(4). Nakon toga je pobedio Tomaša Berdiha u drugom kolu. Ipak, izgubio je u četvrtfinalu od 10. tenisera sveta Fernanda Gonzalesa. Ali, postao je 65. teniser sveta.

2006.

uredi

Marej je započeo sezonu 2006. godine na nekoliko turnira u Australiji, na kojima nije postigao veće uspehe. Na Otvorenom prvenstvu Australije je izgubio već u prvom kolu od Huana Ignasija Ćele. Nakon jedne od pobeda turniru u Oklandu, prokomentarisao je da su „obojica igrali kao žene“. Nakon toga je rekao da je mislio na to da je bilo mnogo brejkova i loših servisa.[25]

Osvojio je svoju prvu titulu, u San Hozeu, Kalifornija, i tokom turnira je pobedio dva bivša 1. tenisera planete, Endija Rodika i Lejtona Hjuita. Dostigao je i četvrtfinale na turniru u Memfisu. Ali, zato je izgubio u prvom kolu na Otvorenom prvenstvu Francuske i u Kvinsu. Takođe je igrao i muške parove u Dejvis kupu, jer zbog povrede nije mogao da igra pojedinačno.

Od kada je ušao u prvih 100 najboljih igrača sveta, Marej je u medijima opisivan kao „teniser eksplozivne naravi“.[26][27] Tokom igranja parova u Dejvis kupu s Gregom Rusedskim protiv Nenada Zimonjića i Ilije Bozoljca, Marej je uvredio sudiju nazvavši ga „idiotom“, i zbog toga je morao da plati 2.500 dolara. Kasnije je rekao da jeste psovao tokom meča, kao i: „Bili smo šokirani nekim odlukama sudije, i rekao sam koliko je loš“.[28]

Izgubio je već u 1. kolu na mastersu u Monte Karlu, a na Vimbldonu 2006. 4. kolo (u 3. kolu je porazio trećeg nosioca Endija Rodika), u kom je izgubio od Markosa Bagdatisa. Zatim je dostigao finala turnira u Njuportu i Vašingtonu. U međuvremenu je pobedio Endija Rama u meču Dejvis kupa protiv Izraela.

Dostigao je polufinale Kanada Mastersa, u kom je izgubio od Rišara Gaskea, a na Masters turniru u Sinsinatiju je izgubio od Rodika u četvrtfinalu. U 3. kolu je porazi 1. tenisera sveta Rodžera Federera. Marej je jedan od dvojice tenisera koji su uspeli da nanesu poraz Federeru te godine (drugi je Rafael Nadal). Na poslednjem grend slem turniru u sezoni, Otvorenom prvenstvu SAD izgubio je u 4. kolu od Nikolaja Davidenka. Zatim je ponovo igrao u Dejvis kupu. Britanija je igrala protiv Ukrajine, i Marej je pobedio u oba pojedinačna meča, dok je izgubio u igri parova.

Krajem godine, izgubio je od Tima Henmana na turniru u Bangkoku. Takođe je igrao finale muških parova sa svojim bratom. Na mastersu u Madridu je izgubio u 3. kolu od Novaka Đokovića. Takođe je izgubio u 2. kolu mastersa u Parizu.

Na kraju godine, Marej se nalazio na 17. mestu ATP liste.

2007.

uredi

2008.

uredi

Marej je, sve dok nije počela nova ATP sezona, trenirao puno, s teniskim ekspertima kao što su Džiz Grin, Met Litl i Majls Meklaglan u Majamiju, i Marej je tada rekao da nikada nije bio spremniji za početak sezone.[29] Marejjev trud se isplatio kada je osvojio svoj četvrti turnir u karijeri, 5. januara u Dohi. U polufinalu je pobedio 4. igrača sveta Nikolaja Davidenka 6-3, 6-4, a u finalu Stanislasa Vavrinku, 6-4, 4-6, 6-2. Ovaj rezultat vratio je Marejja u prvih 10.

Marej je bio 10. nosilac na Otvorenom prvenstvu Australije 2008. godine, ali je već u prvoj rundi izgubio od finaliste Žo-Vilfreda Conge (7-5, 6-4, 0-6, 7-6). Marej nije igrao u mečevima Dejvis kupa protiv Argentine, što je prilično razljutilo Britance. Endijev brat Džejmi je rekao da „Endi ne mrzi da igra Dejvis kup, nego želi da se koncentriše na turnir u Marseju“.[30]

Endi Marej je osvojio svoju petu titulu u Marseju, pobedivši u finalu Marejja Ančića (6-3, 6-4). Međutim, na sledećem turniru je ispao već u prvom kolu. Na turniru u Dubaiju, pobedio je prvog tenisera sveta Rodžera Federera po drugi put u svojoj karijeri (6-7, 6-3, 6-4). Izgubio je u četvrtfinalu od Nikolaja Davidenka, 7-5, 6-4. Na prva dva turnira iz Masters serije nije postigao značajne rezultate. Izgubio je u 4. kolu Indijan Vels Mastersa od Tomija Hasa, i od Marejja Ančića u 2. kolu Majami Mastersa.

Kako bi bio bolje spremljen za turnirne na šljaci, podlozi na kojoj je najslabiji, Endi Marej je počeo da radi s nekadašnjim finalistom Otvorenim prvenstvo Francuske Aleksom Korejtom. Na prvom turniru na šljaci, Monte Karlo Mastersu, izgubio je u 3. kolu od Novaka Đokovića (6-0, 6-4). Ispao je u 2. kolu Barselona Mastersa i Rim Mastersa, i u 3. kolu Hamburg Mastersa, u kom je izgubio od kasnijeg šampiona Rafaela Nadala (6-3, 6-2).

Marej je bio 10. nosilac na Otvorenom prvenstvu Francuske. U 1. kolu je savladao Džonatana Ajserika, dobitnika „vajld karte“. U 2. kolu je pobedio Hosea Akausa, specijalistu za šljaku, 6-4, 6-0, 6-4. Bi-Bi-Si je ovo nazvao „njegovim najboljim preformansom na šljaci ikada“.[31] Ipak, u 3. kolu je izgubio od kasnijeg četvrtfinaliste Nikolasa Almagra, 6-3, 6-7, 6-3, 7-5.

Na turniru u Kvins Klabu, Endi Marej je dostigao četvrtfinale, ali je taj meč morao da preda Endiju Rodiku zbog povrede palca ruke, tako da nije mogao da drži reket. Na Vimlbdonu 2008. je pobedio dostigao četvrtfinale, usput pobedivši Fabrisa Santora, Havijera Malisea, Tomija Hasa i Rišara Gaskea. U svom prvom Grend slem četvrtfinalu je izgubio od kasnijeg šampiona turnira, Rafaela Nadala (6-3, 6-2, 6-4).

Marej je onda zaigrao na Seriji Otvorenog prvenstva Amerike. Dostigao je polufinale Kanada Mastersa u Torontu, izgubivši od Rafaela Nadala, koji je i osvojio turnir. Prethodno je u četvrtfinalu pobedio 3. tenisera sveta Novaka Đokovića. Posle nekoliko dana, ponovo je pobedio Đokovića u finalu Sinsinati Mastersa (7-6(4), 7-6(5)), i tako osvojio svoju prvu titulu iz ATP Masters serije. Ova pobeda mu je omogućila da postane 6. teniser sveta, što je njegova najviša pozicija na ATP listi ikada.[32] Endi Marej je tako postao tek drugi Britanac koji je osvojio titulu iz ATP Masters serije (nakon Tima Henmana, koji je Pariz masters osvojio 2003).

Endi Marej se takmičio za Ujedinjeno Kraljevstvo na Letnjim olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu, Kina, i to u dve kategorije. Igrao je muški singl, kao i muški dubl s bratom Džejmijem.[33] Nažalost, već u prvom kolu je izgubio, i to od domaćeg igrača Lu Jen-Huna. Sa bratom Džejmijem je u prvom kolu porazio Kanađane Daniela Nestora i Frederika Neimejera, ali su u drugom kolu poraženi od francuskog para Arno Klemon — Mišel Ljodra.

Marej je dostigao svoje prvo grend slem finale na Otvorenom prvenstvu Amerike, u kojem ga je porazio petostruki šampion turnira Rodžer Federer (6-2, 7-5, 6-2). Za prolazak u finale savladao je prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala, 6-2, 7-6(4), 4-6, 6-4. Nakon ovog turnira Marej je postao 4. teniser sveta po prvi put u karijeri. Takođe se plasirao na ovogodišnji Tenis Masters Kup. 18. oktobra je dostigao drugo masters finale u karijeri, finale Madrid Mastersa, u kome je i trijumfovao nad francuskim teniserom Žila Simona. U polufinalu je savladao drugog tenisera sveta Rodžera Federera. Marej je postao prvi Britanac koji je osvojio više od jedne titule iz ATP Masters serije i prvi koji je osvojio četiri titule u sezoni.[34] 26. oktobra osvojio je i turnir u Sankt Peterburgu, što je bila njegova 23. pobeda u prethodnih 25 mečeva.[35] Marej je postao i prvi Britanac koji je odbranio svoju titulu još od Marka Koksa 1975. godine, koji je odbranio svoje titule u Londonu i Vašingtonu.[36]

Marej se zatim takmičio na Tenis masters kupu, završnom ATP šampionatu za najuspešnije tenisere u godini. Pobedio je u sva tri meča u fazi po grupama, koje je igrao protiv Endija Rodika, Žila Simona i Rodžera Federera. U polufinalu je poražen od strane Nikolaja Davidenka, sa 7:5, 6:2 po setovima.

2009.

uredi

Marej je počeo sezonu 2009. pobedama nad desetim, drugim i prvim teniserom sveta — Džejmsom Blejkom, Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom — i osvojio egzibicioni turnir u Abu Dabiju. Nakon toga je odbranio titulu na turniru u Dohi, savladavši usput Alberta Montanjesa, Filipa Pecšnera, Rodžera Federera i Endija Rodika.[37]

Marej je bio 4. nosilac na Otvorenom prvenstvu Australije 2009. Dostigao je četvrto kolo, u kojem ga je porazio Fernando Verdasko u pet setova (6–2, 1–6, 6–1, 3–6, 4–6). Pre početka turnira, kladioničari i teniski stručnjaci smatrali su Marejja za jednog od glavnih favorita.[38][39] Ova izjava izazvala je negativne reakcije kod drugog i trećeg nosioca, Rodžera Federera i Novaka Đokovića, koji su rekli da Marej do sada nije osvojio nijednu grend slem titulu i da ne razumeju zašto je svrstan među favorite, a sam Marej je na to odgovorio da "ne razume poentu cele stvari" i da je dobro igrao u poslednje vreme, pa da može biti "svrstan među favorite".[40]

Nedugo nakon završetka Otvorenog prvenstva Australije, Marej je osvoji turnir u Roterdamu, u čijem je finalu pobedio Rafaela Nadala u tri seta (6-3, 4-6, 6-0). Tokom tog meča, Nadal je povredio koleno, ali je ipak odlučio da, zbog publike, ne preda meč i odigra ga do kraja.[41] Marej je zatim otkazao učešće na turniru u Marseju, koji je osvojio 2008. godine, kako bi se oporavio od povrede koju je zaradio tokom turnira u Roterdamu.[42] On je zatim dostigao četvrtfinale na turniru u Dubaiju, ali je četvrtfinalni meč predao svom protivniku Rišaru Gaskeu usled virusa.[43]

Marej je trebalo da igra za Dejvis kup reprezentaciju Velike Britanije u mečevima protiv Ukrajine, ali je odustao zbog istog virusa zbog kog se povukao sa turnira u Dubaiju. Trenutno igra na prvom turniru iz Masters 1000 serije, Indijan Vels Mastersu. U polufinalu je savladao drugog tenisera sveta, Rodžera Federera, i a u finalu je izgubio od prvog, Rafaela Nadala, sa 6—1, 6—2.[44][45] Dostigao je svoje drugo uzastopno Masters 1000 finale na Majami Mastersu, gde je u finalu savladao Novaka Đokovića, 6:2, 7:5. Marej je tokom turnira savladao Huana Monaka u drugom kolu, Nikolasa Masua u trećem, Viktora Troickog u četvrtom, Fernanda Verdaska u četvrtfinalu i Huana Martina del Potra u polufinalu. Osvojivši svoju 11. titulu, Marej se izjednačio sa zemljakom Timom Henmanom, koji je do tada bio najtrofejniji britanski teniser.

2013. Pobeda na Vimbldonu

Nacionalni indetitet

uredi

Marej definiše sebe kao "Škota, ali takođe i Britanca".[46][47] Tokom Vimbldona 2006. Marej je izazvao javnu debatu[48] svojom izjavom da na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2006. "podržava bilo koga osim reprezentacije Engleske". Kao rezultat je primio mnogobrojna pisma mržnje na svom zvaničnom sajtu.[49] Mediji su takođe preneli da je Marej na meču između Engleske i Paragvaja nosio dres paragvajskog tima, što se ispostavilo kao netačno.[48] Marej je objasnio da su njegovi komentari izrečeni u šali tokom jednog vrlo opuštenog intervjua sa Desom Kelijem,[50] koji ga je upitao da li će na Svetskom prvenstvu navijati za škotsku reprezentaciju, i pored toga štose Škotska nije kvalifikovala.[51] Keli je izjavio da su druge novine Marejjeve izjave prenele iz konteksta i da je "istina potpuno izgubljena", u želji da se pišu negativni komentari o Marejju.[52]

Marej je takođe izjavio kako "nije anti–Englez" i kako nikada nije ni bio,"[46] kao i da je bio vrlo razočaran kada je Engleska eliminisana od strane Portugala.[53] U razgovoru sa Niki Kembel u radio–emisiji BBC Radio 5 Live Tim Henman je potvrdio da je Marejjev komentar bio izrečen u šali, na koju su ga podstakli Keli[50] i Henman.[54] On je takođe izjavio da je neistina da je Marej nosio dres Paragvaja.[54]

U razgovoru sa Gabijem Loganom za Inside Sport, Marej je rekao da je on i Škot i Britanac, i da je zadovoljan svojim britanskim identitetom.[55] Izjavio je da između ta dva nema konflikta i da je ponosan na oba. Marej je takođe otkrio da je jednom četvrtinom Englez, budući da mu jedan deo porodice potiče iz Njukasla, da je njegov trener Škot, a njegova devojka, Kim Sirs, Engleskinja.[56]

Plasman na ATP listi na kraju sezone

uredi
Godina 2005 2006 2007 2008 2009
Plasman 63 17 11 4 4

ATP finala

uredi

Grend slem pojedinačna finala (2 (0–2))

uredi
Ishod Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Poraz 2008 Otvoreno prvenstvo SAD Tvrda   Rodžer Federer 2–6, 5–7, 2–6
Poraz 2010 Otvoreno prvenstvo Australije Tvrda   Rodžer Federer 3–6, 4–6, 6–7(11)

|- style="background:"#FFCCCC"

| bgcolor="#FFA07A"|Poraz || 2008 || Otvoreno prvenstvo SAD || Tvrda ||  Rodžer Federer || 2–6, 5–7, 2–6

Finala Masters serije (5 (4–1))

uredi
Ishod Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Pobeda 2008 Sinsinati Tvrda   Novak Đoković 7–6(5), 7–6(4)
Pobeda 2008 Madrid Tvrda   Žil Simon 6–4, 7–6(6)
Poraz 2009 Indijan Vels Tvrda   Rafael Nadal 1–6, 2–6
Pobeda 2009 Majami Tvrda   Novak Đoković 6–2, 7–5
Pobeda 2009 Kanada Tvrda   Huan Martin del Potro 6–7(4), 7–6(3), 6–1

ATP pojedinačna finala (21 (13–8))

uredi
Legenda (pre/posle jula 2012)
Grend slem (0–3)
Tenis masters kup /
ATP svetsko finale (0–0)
ATP Masters serija /
ATP Masters 1000 turniri (4–1)
ATP zlatni turniri /
ATP 500 turniri (1–0)
ATP turniri /
ATP 250 turniri (8–4)
Titule po podlogama
Tvrda (11)
Šljaka (0)
Trava (1)
Tepih (1)
Ishod Br. Datum Turnir Lokacija Podloga Protivnik u finalu Rezultat
Poraz 1. 01–10–05 Tajland open Bangkok, Tajland Tvrda   Rodžer Federer 3–6, 5–7
Pobeda 1. 19–02–06 SAP open San Hoze, SAD Tvrda   Lejton Hjuit 2–6, 6–1, 7–6(3)
Poraz 2. 06–08–06 Leg mejson tenis klasik Vašington, SAD Tvrda   Arno Klemon 6(4)–7, 2–6
Pobeda 2. 18–02–07 SAP open San Hoze, SAD Tvrda   Ivo Karlović 6–7(3), 6–4, 7–6(2)
Poraz 3. 06–01–07 Katar open Doha, Katar Tvrda   Ivan Ljubičić 4–6, 4–6
Poraz 4. 07–10–07 Mec open Mec, Francuska Tvrda   Tomi Robredo 6–0, 2–6, 3–6
Pobeda 3. 28–10–07 Sankt Peterburg open Sankt Peterburg, Rusija Tepih   Fernando Verdasko 6–2, 6–3
Pobeda 4. 05–01–08 Katar open Doha, Katar Tvrda   Stanislas Vavrinka 6–4, 4–6, 6–2
Pobeda 5. 17–02–08 Open 13 Marsej, Francuska Tvrda   Marejo Ančić 6–3, 6–4
Pobeda 6. 03–08–08 Sinsinati masters Sinsinati, SAD Tvrda   Novak Đoković 7–6(4), 7–6(5)
Poraz 5. 08–09–08 Otvoreno prvenstvo SAD Njujork, SAD Tvrda   Rodžer Federer 2–6, 5–7, 2–6
Pobeda 7. 19–10–08 Madrid masters Madrid, Španija Tvrda   Žil Simon 6–4, 7–6(6)
Pobeda 8. 26–10–08 Sankt Peterburg open Sankt Peterburg, Rusija Tvrda   Andrej Golubev 6–1, 6–1
Pobeda 9. 10–01–09 Katar open Doha, Katar Tvrda   Endi Rodik 6–4, 6–2
Pobeda 10. 15–02–09 Roterdam open Roterdam, Holandija Tvrda   Rafael Nadal 6–3, 4–6, 6–0
Poraz 6. 22–03–09 Indijan Vels masters Indijan Vels, SAD Tvrda   Rafael Nadal 1–6, 2–6
Pobeda 11. 05–04–09 Majami masters Majami, SAD Tvrda   Novak Đoković 6–2, 7–5
Pobeda 12. 14–06–09 AEGON šampionat London, Velika Britanija Trava   Džejms Blejk 7–5, 6–4
Pobeda 13. 16–08–09 Kanada masters Montreal, Kanada Tvrda   Huan Martin del Potro 6–7(4), 7–6(3), 6–1
Poraz 7. 08–09–08 Otvoreno prvenstvo Australije Melburn, Australija Tvrda   Rodžer Federer 3–6, 4–6, 6–7(11)

ATP finala u parovima (1 (0–1))

uredi
Ishod Br. Datum Turnir Lokacija Podloga Partner Protivnici Rezultat
Poraz 1. 01–10–06 Tajland open Bangkok, Tajland Tvrda   Džejmi Marej   Jonatan Erlih
  Endi Ram 		2–6, 6–2, 4-10

Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 Biography Arhivirano 2012-02-13 na Wayback Machine-u, Andy Murray official site
  2. ↑ Izgovor imena u rečniku dictionary.reference.com
  3. ↑ Endi Marej u finalu i na 'broju 2'
  4. ↑ Novi "No 2" čeka Del Potra
  5. ↑ Andy Murray cruises into quarter-finals, The Guardian.
  6. ↑ Crouse, Karen (05. 09. 2008.). „The Arthur Ashe Crowd Has Fallen Out of Love With an Achy Đoković”. New York Times. Pristupljeno 08. 09. 2008. 
  7. ↑ Profile, Andy Murray official site
  8. ↑ Dunblane tastes regret along with its new favourite son, The Guardian, 26 June 2006
  9. ↑ MURRAY, Andy (GBR) Arhivirano 2012-01-19 na Wayback Machine-u, International Tennis Federation profile
  10. ↑ Daily Telegraph, 30th January 2008, Profile of Andy Murray
  11. ↑ „About Orthopedics - Patella disorders”. Orthopedics.about.com. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-04. Pristupljeno 26. 06. 2009. 
  12. ↑ Faultless young Scot who is all set to take on the tennis world, The Scotsman, 14 September 2004
  13. ↑ Murray, Andy (2008). Hitting Back. Random House. str. 44. ISBN 9781846051678. 
  14. ↑ „Murray describes fight to cope with trauma of Dunblane school killings”. The Guardian. 05. 06. 2008.. Pristupljeno 06. 06. 2008. 
  15. ↑ Simon Hattenstone (09. 06. 2007.). „Boy on the brink”. Guardian. Pristupljeno 17. 03. 2008. 
  16. ↑ Malcolm Folley and Patricia Kane (05. 07. 2009.). „What really upset Andy? The day that Judy walked out on us”. Daily Mail. Pristupljeno 05. 07. 2009. 
  17. ↑ Mark Hodgkinson (24. 09. 2008.). „Andy Murray, the great romantic”. Daily Telegraph. Pristupljeno 14. 05. 2009. 
  18. ↑ „Andy Murray buys house without tennis court”. Telegraph.co.uk (Telegraph Media Group Limited). 19. 06. 2009.. Pristupljeno 19. 06. 2009. 
  19. ↑ Hardy, Rebecca and Andrews, Emily (13. 07. 2009.). „My love match: The girl who tamed Andy Murray's temper and turned him into a winner”. Mail Online. Pristupljeno 13. 07. 2009. 
  20. ↑ „Andy Murray gets engaged to Kim Sears”. BBC. Pristupljeno 27. XI 2014. 
  21. ↑ Blogger (04. 02. 2009.). „Guess Who?”. andymurray.com. Arhivirano iz originala na datum 2010-01-02. Pristupljeno 04. 02. 2009. 
  22. ↑ Scottish referendum: Andy Murray 'disappointed' by indyref tweet fallout, BBC News
  23. ↑ Wins SAP Open in San Jose
  24. ↑ „Murray Mound”. Arhivirano iz originala na datum 2008-10-14. Pristupljeno 2010-08-16. 
  25. ↑ Crowd's racket over Murray's 'sexist' quip
  26. ↑ Young guns climbing the charts
  27. ↑ „Leave Andy Murray alone”. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-07. Pristupljeno 2010-08-16. 
  28. ↑ Britain fined for Murray outburst
  29. ↑ Clinical Murray blows away Rochus
  30. ↑ Jamie and Andy Murray at war over Davis Cup
  31. ↑ Superb Murray storms past Acasuso
  32. ↑ Superb Murray wins Masters title
  33. ↑ „Tennis at the 2008 Summer Olympics”. Arhivirano iz originala na datum 2012-05-15. Pristupljeno 2010-08-16. 
  34. ↑ Piers Newbery (19. 10. 2008.). „Murray seals second Masters title”. BBC Sport. Pristupljeno 10. 11. 2008. 
  35. ↑ Howard Swains (26. 10. 2008.). „Imperious Murray cruises to second title in seven days”. The Guardian. Pristupljeno 08. 01. 2009. 
  36. ↑ Mark Hodgkinson (27. 10. 2008.). „Andy Murray wins St Petersburg Open”. The Telegraph. Pristupljeno 10. 11. 2008. 
  37. ↑ „Murray vs Roddick clash”. BBC Sport. 10. 01. 2009.. Pristupljeno 10. 01. 2009. 
  38. ↑ Baynes, Dan (27. 01. 2009.). „Murray Says 'No Disaster' in Australian Open Loss to Verdasco”. Bloomberg.com. Pristupljeno 28. 01. 2009. 
  39. ↑ „Nadal, Serena into quarters as Murray crashes”. AFP. 27. 01. 2009.. Pristupljeno 28. 01. 2009. 
  40. ↑ „Andy Murray mystified by Australian Open favourites flap”. AFP. 23. 01. 2009.. Arhivirano iz originala na datum 2009-02-09. Pristupljeno 28. 01. 2009. 
  41. ↑ „Murray v Nadal as it happened”. BBC Sport. Pristupljeno 15. 02. 2009. 
  42. ↑ „Murray eases into Rotterdam final”. BBC Sport. Pristupljeno 14. 02. 2009. 
  43. ↑ Murray retires from Dubai
  44. ↑ Murray shines in win over Federer
  45. ↑ Murray falls to World No. 1
  46. ↑ 46,0 46,1 Wimbledon: Andy Murray promises to focus Arhivirano 2008-05-13 na Wayback Machine-u, Daily Telegraph.
  47. ↑ "I am Scottish. I am also British. I am patriotic and proud to be Scottish", Daily Mirror.
  48. ↑ 48,0 48,1 Littlejohn, Richard. See you, Murray, Mail on Sunday, 6 June 2006.
  49. ↑ Hate messages on Murray website, Daily Record, 29 June 2006. Retrieved 25 July 2006.
  50. ↑ 50,0 50,1 Why joke is wearing thin for Andy, Daily Mail, 7 July 2008.
  51. ↑ Tim's My Pop Idol, Daily Record, 10 January 2007.
  52. ↑ „Why joke is wearing thin for Andy”. Dailymail.co.uk. 07. 07. 2008.. Pristupljeno 26. 06. 2009. 
  53. ↑ I picked them to win on penalties so I am a bit disappointed, The Scotsman, 3 July 2006.
  54. ↑ 54,0 54,1 Tim Henman talks about Andy Murray, 9th Sep '08, YouTube clip of BBC Radio 5 Live interview.
  55. ↑ „Inside Sport, 7 May, 2007”. BBC News. Pristupljeno 26. 06. 2009. 
  56. ↑ Murray's a winner - but not yet a hero, The Observer, 29 June 2008.

Vanjske veze

uredi
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Andy_Murray&oldid=41411881