Jugoslaveni

(Preusmjereno sa stranice Југословени)
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Jugoslaveni (razvrstavanje).

Jugoslaveni ili Jugosloveni su ljudi koji se tako identifikuju ili deklarišu u nacionalnom smislu. Za njih se koriste i termini Jugosloveni po nacionalnosti,[9] etnički Jugosloveni,[10] i deklarisani Jugosloveni,[11] jer je pojam "Jugoslaven" kroz povijest imao više značaja (na primjer kao sinonim za "Južni Slaven" ili "građanin Jugoslavije").

Jugoslaveni
Ukupna populacija

514.153+

Regioni sa značajnim brojem pripadnika
 Srbija 23.303 (2011) [1]
 Bosna i Hercegovina 2.507 (2013) [2]
 Crna Gora 1.154 (2011) [3]
 Hrvatska 942 (2021) [4]
 Slovenija 527 (2002) [5]
Ostatak
svijeta:
 Sjedinjene Američke Države 325.451 (2014) [6]
 Kanada 65.305 (2006) [7]
 Australija 26.883 (2011) [8]
Jezik/ci
pretežno srpskohrvatski, također makedonski, slovenački, mađarski, romski i drugi jezici prisutni na teritoriji bivše Jugoslavije
Religija
uglavnom ateizam, katoličanstvo, islam i pravoslavlje, kao i druge religije prisutne na jugoslavenskom prostoru
Srodne etničke grupe
drugi narodi prisutni na jugoslovenskom prostoru

Jugoslaveni žive u državama nasljednicama Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Srbija, Slovenija i Crna Gora), no i značajan broj iseljenika sa ovog područja izjašnjava se upravo Jugoslavenima.[12]

Iako se izvorno jugoslovenstvo temeljilo na ideji o etničkom, jezičnom i kulturnom jedinstvu Južnih Slavena,[13] moderni identitet etničkih Jugoslavena je pretežno zasnovan na iskustvo iz vremena druge, socijalističke Jugoslavije, kada se svaki građanin Jugoslavije mogao izjasniti kao Jugoslaven, pa i oni koji su bili neslavenskog podrijetla. Zbog toga i dan-danas ima Jugoslavena po nacionalnosti koji nisu nužno južnoslavenskog podrijetla.

Istorija Jugoslavena i jugoslavenske samoidentifikacijeUredi

Nastanak Jugoslavenstva i jugoslavenska ideja u 19. vijekuUredi

Glavni članak: Jugoslavenstvo

 
Ljudevit Gaj, glavni predstavnik Ilirskog pokreta

Jugoslavenska samoidentifikacija vuče korijene u ideji jugoslavenstva. Iako ta ideja ima i ranijih korijena, ona je po prvi put bila jasno izražena u 1830-im godinama od strane malih grupa intelektualaca.[14][15] Pokrenuo je tzv. Ilirski pokret, kojeg su činili uglavnom Hrvati. Ideja jugoslavenstva je zagovarala da su govornici južnoslavenskih jezika jedan jedinstveni narod ili u najmanju ruku nekoliko tijesno srodnih naroda, koji bi trebali formirati zajedničku južnoslavensku državu. Iliristi su smatrali da Južni Slaveni govore varijante uglavnom istog jezika i da imaju isto porijeklo.[15]

Ipak, jugoslovenska ideja se je u 19. vijeku (kao i većim djelom 20. vijeka) natjecala sa pojedinim drugim nacionalizmima (srpski, hrvatski, bosanski, bugarski, slovenački, makedonski) u pridobivanju Južnih Slovena.[14] U 19. vijeku osvajala je delove hrvatskih i srpskih kulturnih i političkih elita, a već onda je bilo usko povezano s „progresivnim" idejama. Dakle, jugoslovensku ideju su uglavnom podržavali liberalni demokrati, prosvećeni krugovi i revolucionarni, socijalistički radikali.[13][16]

Sa druge strane, jugoslovenstvo je od samog početka bilo prije svega stvar obrazovanih i sasvim je retko dopiralo do seljaštva, koje je činilo najveći socijalni sloj među Južnim Slovenima u 19. vijeku. Hrvatska i srpska nacionalna ideologija su bolje dopirale do seljaštva, jer su se naslanjali na sećanja na srednjovekovne hrvatske i srpske države i na tradicije koje su one ostavile iza sebe, pa su se te dvije nacionalne ideologije u drugoj polovini devetnaestog veka širile brže od jugoslovenske ideje. Jugoslavenstvo podrazumevalo je sposobnost apstraktnog mišljenja o društvenim i političkim pitanjima, koje je nemoguće bez kakvog-takvog sistematskog sekularnog obrazovanja, kroz koje seljaštvo nije prošlo.[17]

Na početku 20. stoljeća jugoslovenstvo se razvilo kao politički pokret među Južnim Slavenima u Austro-Ugarskoj i postalo sve prihvaćenije u Srbiji.[18]

Kraljevina SHS/Jugoslavija (1918-1941)Uredi

 
Kraljevina Jugoslavija u međuratoj Evropi

Završetkom prvog svjetskog rata i raspadom Austrougarske Monarhije stvorile su se uvjeti da se veći dio južnoslavenske etničke teritorije ujedini u zajedničku državu (sa izuzetkom tadašnje Kraljevine Bugarske i drugih teritorija kao na primjer Istre, Zadra ili Egejske Makedonije). Prvog decembra 1918. godine, u Beogradu, proklamovana je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja će kasnije biti preimenovana u Kraljevina Jugoslavija. Kraljevina je stvorena kao nacionalna država jednog "troimenog" naroda, sastavljen od srpskog, hrvatskog i slovenačkog "plemena" (dok Makedonci, Crnogorci i Muslimani Bosne i Hercegovine nisu bili priznati od strane države ni kao posebna plemena tog naroda).[19]

U vrijeme stvaranja prve jugoslovenske države pojavili su se dvije vrste jugoslovenstva: 'integralno jugoslovenstvo', koje nije priznavalo nikakve razlike među jugoslovenskih plemena ili je pak potisnulo razlike koje su možda postojale među njima, i jugoslovenstvo koje je prihvaćalo i dopuštalo postojanje posebnih nacija i predvidjelo federalno ili drugo uređenje sa namjerom izgradnje jedne multi-nacionalne države srodnih naroda sa zajedničkim interesima i težnjama.[20]

Ipak, postojala je opća potpora ideji stvaranja zajedničke jugoslovenske države među političkim liderima Južnih Slovena, kao i opća suglasnost među njima da Srbi, Hrvati i Slovenci jesu dio jedne nacije. Čak i kad su neki priznavali da takva nacija još nije sasvim formirana, vjerovali su da će se to dogoditi u budućnosti.[19]

 
Zastava prve Jugoslavije

Međutim, nesuglasnosti oko načina unutrašnjeg uređenja nove države, pa i oko toga kako bi se država trebala zvati, nastale su čak i prije njenog formiranja.[21] Takođe, postojala je i dodatna konfuzija oko dvaju ključnih koncepata unitarizma (ili 'integralnog jugoslavenstva') i centralizma. Srbi su općenito preferirali centralistički ustav, na kakvog su bili navikli u predratnoj Kraljevini Srbiji, dok su Hrvati favorizirali decentralizirani ustavni dogovor. Paradoks je bio u tome što su centralisti željeli da državno ime zadrži "plemenske" identitete, dok su anti-centralisti, koji su zagovarali očuvanje individualnih identiteta, podržavali ime 'Jugoslavija'.[22]

Iako je zvanično ime države između 1918. i 1929. godine glasilo "Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca", ljudi su je obično imenovali kao 'Jugoslavija'.[15]

Popisi stanovništva u doba Kraljevine Jugoslavije nisu razlikovale među Južnim Slavenima po principu nacionalnosti, nego samo po vjeroispovijesti i jeziku. Što se tiće jezika, Južni Slaveni su morali navesti je li njihov maternji jezik "Srpski ili Hrvatski" ili "Slovenački".[23] Stoga je teško ustanovljivo koliki je bio broj građana koji su se prvenstveno osjećali i nacionalno deklarirali kao Jugosloveni i onih Juznih Slovena koji su se izjašnjavali drukčije.

Socijalistička Jugoslavija (1945-1991)Uredi

   
Socijalistička Jugoslavija u Evropi nakon drugog svetskog rata
Unutarnje uređenje SFRJ

U vrijeme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije odustalo se ideje integralnog jugoslovenstva i građenja nacionalne južnoslovenske države. Umjesto toga, Jugoslavija je uređena na federalnom principu a priznate su bile šest nacije: Hrvati, Makedonci, Muslimani, Srbi, Slovenci i Crnogorci, kao i niz drugih narodnosti.

Počevši u 1960-im godinama, istraživanja su pokazala da su sve veći broj jugoslovenskih građana, posebno među dobro obrazovanima i mladima, smatrali da sudjeluju u nekakvom obliku jugoslovenskog identiteta.[24] Od toga da bude čisto politički, jugoslovenski je identitet u dobu socijalističke Jugoslavije postepeno postao kulturni i nacionalni. Međutim, ovaj (novi) poslijeratni jugoslovenski identitet nije bio (samo) centriran oko južnoslovenstva, nego je bio integrirajući faktor koji je bio takođe otvoren prema jugoslovenskim građanima neslovenskog porijekla.[25]

Na sljedećem, četvrtom posleratnom popisu stanovništva 1971. godine građanima Jugoslavije je po prvi put bila pružena prilika da se izjasne kao Jugosloveni.[26][25]

Često se pogrešno navodi kako je izjašnjavanje kao Jugosloven već po prvi put bilo moguće na popisu 1961. godine. Međutim, modalitet "Jugosloven - neopredeljen" u popisu 1961. bio je skroz drugog karaktera nego kategorije "Jugosloven" uvodene popisom 1971. godine. Naime, modalitet "Jugosloven - neopredeljen" iz 1961. godine obuhvatao je građane Jugoslavije koji se nisu bliže nacionalno opredelili ili su se opredelili u smislu regionalne pripadnosti (Istranin, Hercegovac, Šumadinac), dok su u popisu 1971. prvi put, kao posebna grupa, iskazani samo građani koji su se izjasnili kao Jugosloveni.[27][25] Na popisu stanovništva 1971. godine 273.077 ili 1,33% građana Jugoslavije deklarisali su se kao Jugosloveni.[28] Maternji jezik deklarisanih Jugoslavena u Vojvodini 1971. bili su srpskohrvatski (82,8%), mađarski (9,5%), njemački i slovački sa nešto manje od 1%, onda romski, rumunjski, makedonski, slovenački, rusinski i albanski sa manje od 0,5%.[29]

Na popisu sprovođenom 1981. godine 1.219.024 ili 5,4% cjelokupne populacije SFR Jugoslavije izjasnili su se kao Jugosloveni, što predstavlja najveći broj Jugoslovena ikada zabeležen na jednom popisu.[30][31] Ovaj astronomski rast deklariranih Jugoslovena odvijao se u vrijeme praktične konfederalizacije Jugoslavije 70-ih godina, koja je počela sa usvajanjem novog Ustava SFRJ 1974. godine. Nastupilo je razdoblje veće samostalnosti jugoslovenskih republika i pokrajina, tako da se radilo o fenomenu sasvim suprotnom u odnosu na razvoj političke situacije.[9] Veliki broj izjašnjenih Jugoslovena na popisu 1981. je izazvao intenziviranje debate u 80-im godinama oko teme jugoslovenstva.[32][33] Rasprave su se vodile oko toga što je jugoslovenstvo, da li postoji, ili bi trebala postojati jugoslovenska nacija i kakav je odnos između institucionalnog/socijalističkog i kulturnog jugoslovenstva. Tendencije deklariranja nadnacionalnog jugoslovenskog, čak i evropskog kulturnog identiteta tih godina značile su izlaz iz zaostale opsednutosti etničke pripadnosti.[25]

Protivnici ideje da Jugoslaveni budu priznati kao nacija tvrdili su da bi taj čin predstavljao vještačko potiskivanje autentičnih nacionalnih osjećanja, pa i da "miriše" na srpsku hegemoniju. Sa druge strane, oni koji su podržavali ideju da Jugoslovene treba tretirani kao naciju smatrali su da nacionalna identifikacija na nivou složene države nije samo moguća, nego iz više razloga i poželjna.[34]

U nekim se (mešanim) porodicama čak nikada ni razgovaralo o identitetskim pitanjima, tako da se djeca tih porodica često nisu znala ni kako izjasniti/koju nacionalnost izabrati na popisima.[35] Bilo je situacija gdje se je otac na popisu izjasnio kao Jugosloven, majka kao Srpkinja, a sin kao Hrvat.[35]

Te 1981. godine 19,5% članova Saveza Komunista Jugoslavije su bili deklarirani Jugosloveni.[36]

Mlada populacija, obrazovniji ljudi, gradsko stanovništvo, ljudi iz mješovitih brakova, članovi Saveza Komunista Jugoslavije i pripadnici manjinskih zajednica u svojim republikama su bili najskloniji jugoslovenskom opredeljivanju na popisima za vrijeme socijalističke Jugoslavije.[37][38] Jedan faktor koji je poticao izjašnjavanje Jugoslovenom bio je heterogenost naroda unutar republike ili pokrajine.[37]

Popis 1971.[38] Jugosloveni Srbi Hrvati
Prosječna starost 20,9 31,3 31,3
Poljoprivreda glavno zanimanje 8,1% 51,4% 35,3%
Procenat nepismenih 3,4% 17,3% 9,9%
Procenat sa nekom višem obrazovanju 10,0% 3,5% 3,3%
 
Zastava SFR Jugoslavije

Jugosloveni po nacionalnosti su uglavnom živjeli u republikama kojim dominira (iako nije jedini prisutan) srpskohrvatski jezik – dakle u SR Hrvatskoj, SR Srbiji, SR Bosni i Hercegovini i SR Crnoj Gori.[9]

Jugosloveni su vezali svoj nacionalni identitet za SFRJ kao primarni politički i kulturni okvir. To nije bilo ni etničko, ni antietničko opredeljenje, već osećanje prvenstvene pripadnosti ne republikama kao nacionalnim (para)državama, već celokupnoj federaciji kao državnoj zajednici najvišeg ranga.[9]

Po istraživanju Sergeja Flere (1988) 30% mladih koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni potiču iz nacionalno mješovitih brakova, dok polovina te frekvencije (15%) je preferirala jugoslovenstvo. Flere zaključuje da: Ovo poslednje znači da 70% izjašnjenih kao Jugosloveni i čak 85% onih koji to preferiraju nisu iz nacionalno mešovitih brakova.[39]

Realni broj onih u socijalističkoj Jugoslaviji, koji su se u prvom planu identificirali kao Jugoslaveni nego li kao pripadnici određene etničke skupine, je vjerojatno bio i veći nego što su to prikazivali popisi.[40] Takozvani nacionalni ključ, koji je dodijeljivao radna mjesta unutar etnički miješanim republikama i na saveznom nivou na temelju etničke ravnoteže, predstavljao je snažan faktor obeshrabrenja da se ljudi ne deklarišu kao Jugoslaveni, jer bi mogli u tom slučaju izgubiti pokroviteljstvo "njihove" republike ili etničke grupe.[40]

Prema rezultatima jednog ispitivanja iz 1987. godine, 15 posto jugoslavenske omladine je deklarirala jugoslavenski identitet, dok su 36% "pokazali sklonost" prema jugoslavenskom identitetu, iako su se drugačije deklarirali.[41]

Od 1991. do danasUredi

Nakon raspada jugoslovenske države 1991. godine, jugoslovenski identitet je postao nepoželjan za nove političke elite u državama nastalim raspadom Jugoslavije.[42] Prema tome, jugoslovenski identitet je postao navodno "lažni" identitet od kojeg su se staro-nove nacije oslobađali. Tako su mnogi građani jugoslovenske nacionalnosti promijenili svoj (nad)nacionalni identitet i prihvatili etnički utemeljene nacionalne identitete.[42]

Odnoseći se na pozive pojedinaca na društvenim mrežama da se deklarisani Jugosloveni u Srbiji i prilikom popisa stanovništva 2022. tako izjasne, sociolog Vladimir Simović je komentirao da bi verovatno bilo mnogo više Jugoslovena "da je neko uradio smislenu političku kampanju sa jasnim ciljevima".[43]

Deklarisani Jugosloveni u državama nasljednicama JugoslavijeUredi

Bosna i HercegovinaUredi

Glavni članak: Jugosloveni u Bosni i Hercegovini

Prema najnovijem popisu stanovništva iz 2013. godine u Bosni i Hercegovini živi 2.570 Jugoslovena.[44]

U Bosni i Hercegovini je aktivno i Udruženje „Naša Jugoslavija“. Bosansko-hercegovački ogranak tog udruženja je 2008. godine predao zahtjev za registraciju, a 14. Marta 2009. godine održao svoju osnivačku skupštinu. Ipak, Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine je odbilo zahtjev za registraciju "Naše Jugoslavije", a kao razlog je navedeno da organizacija u svom nazivu ne smije koristiti riječ "Jugoslavija".

Etnički Jugoslaveni u dijasporiUredi

AustralijaUredi

Prema najnovijem popisu stanovništva iz 2011. godine u Komonveltu Australiji živi 26.883 Jugoslavena po nacionalnosti. Broj Jugoslavena u Australiji je u odnosu na popis iz 2006. godine čak blago narastao. 2006. godine je u zemlji živjelo 602 Jugoslavena manje, odnosno 26.281.[8]

NjemačkaUredi

U Saveznoj Republici Njemačkoj se već duže vrijeme ne provode tradicionalni popisi u kojima bi se svi stanovnici ispitivali.[45] Umjesto toga, većina podataka se uzimaju iz administrativnih registara. Takođe, u njemačkim popisima se ne uzimaju u obzir etničko porijeklo ili lično izjašnjavanje pojedinaca, nego se samo vodi račun o državljanstvu, pa je sa tog aspekta nemoguće utvrditi tačan broj etničkih Jugoslavena u Njemačkoj.

Značajne osobeUredi

Ovo je spisak značajnih ljudi koji su Jugosloveni po nacionalnosti i koji su se deklarirali ili se identificiraju kao Jugosloveni.

[223][224][225]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. Popis 2011 - Nacionalna pripadnost Republički zavod za statistiku
  2. [1] Agencija za statistiku BiH
  3. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine Zavod za statistiku Crne Gore - MONSTAT
  4. Balkan, Srbija i popis 2022: Ko su danas Jugosloveni i ima li ih uopšte BBC na srpskom. Nataša Anđelković; 10.10.2022.
    “Naredne decenije, broj se blago popeo na 331, da bi na poslednjem popisu, 2021. godine 942 ljudi navelo tu opciju, kažu iz hrvatskog Državnog zavoda za statistiku.”
  5. Prebivalstvo po narodni pripadnosti, Slovenija, popisi 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 in 2002 Statistički ured Republike Slovenije
  6. [2] mediji
  7. Yugoslavs (na engleskom) Kanadska enciklopedija Vladislav A. Tomoviç
  8. 8,0 8,1 Fact Sheets, Ancestry – Serbian (na engleskom) Australski zavod za statistiku 16.08.2012
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Isailović, Neven: Ko su (bili) Jugosloveni? (29.09.2011), http://pescanik.net/2011/09/ko-su-bili-jugosloveni/ (nađeno 02.04.2014).
  10. Protest zbog "brisanja" Jugoslovena B92. 19.03.2010
  11. Đilas, Aleksa: Osporavana zemlja. Jugoslovenstvo i revolucija. Arhivirano 2013-07-11 na Wayback Machine-u Beograd 1990, str. 16.
  12. Jugoslaveni će teško postati nacionalna manjina Glas Istre. Dubravko Grakalić, 10.10.2012
  13. 13,0 13,1 Đilas 1990, str. 37
  14. 14,0 14,1 Wachtel, Baruch Andrew (1998). Making a Nation, Breaking a Nation: Literature and Cultural Politics in Yugoslavia (na engleskom) Stanford University Press. str. 1. ISBN 0-8047-3181-0.
  15. 15,0 15,1 15,2 Rusinow, Dennison: The Yugoslav Idea before Yugoslavia, u: Djokić, Dejan (izd.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918 - 1992, London 2003, str. 12.
  16. Đilas 1990, str. 31
  17. Đilas 1990, str. 39
  18. Trgovčević, Ljubinka: South Slav Intellectuals and the Creation of Yugoslavia, u: Djokić, Dejan (izd.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918 - 1992, London 2003, str. 222.
  19. 19,0 19,1 Srbi i Hrvati uskoro će opet biti zajedno Globus. Jelena Jindra
  20. Djokić, Dejan: Introduction, u: Djokić, Dejan (izd.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918 - 1992, London 2003, str. 5.
  21. Djokić, Dejan: (Dis)Integrating Yugoslavia. King Alexander and Interwar Yugoslavism, u: Djokić, Dejan (izd.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918 - 1992, London 2003, str. 138.
  22. Djokić 2003, str. 139
  23. Djokić 2003, str. 142
  24. Sell, Louis: Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia. Durham 2002, str. 35.
  25. 25,0 25,1 25,2 25,3 Vavilonski košmar - jugoslovenstvo, antinacionalizam, alternative 1989-1991. Republika. Ljubica Spaskovska, Broj 532-535, 01.09.-31.10.2012.
  26. Muzej 25. maj: Jugoslavija od početka do kraja Večernje novosti. Savo Popović, 01.12.2012
  27. Knjige popisa Republika Srbija - Republički zavod za statistiku strana 14
  28. Popis stanovništva 1971. Republika Srbija - Republički zavod za statistiku
  29. Mikes, Melanie: Language contacts in multilingual Vojvodina, u: Radovanović, Milorad (izd.): Yugoslav General Linguistics. Amsterdam, Filadelfija 1989, str. 205.
  30. Burg, Steven L./Berbaum, Michael L.: Community, Integration, and Stability in Multinational Yugoslavia, u: The American Political Science Review, Vol. 83, No. 2 (Jun., 1989), str. 535-554
  31. Cvetković-Sander, Ksenija: Die unmögliche Nation. Jugoslawen im Land von "Brüderlichkeit und Einheit", u: Südosteuropäische Hefte, knjiga 1 (2012), str. 51.
  32. Calic, Marie-Janine: Geschichte Jugoslawiens im 20. Jahrhundert. Minhen 2010, str. 293.
  33. Yugoslavia's Census Arhivirano 2017-12-26 na Wayback Machine-u (na engleskom) Radio Free Europe Research. Slobodan Stankovic, 10.03.1982.
  34. Crnobrnja, Mihailo: The Yugoslav Drama (na engleskom) Montreal 1996, str. 21-22.
  35. 35,0 35,1 Belonging and Not Belonging: The Yugoslav Diaspora in the Netherlands Arhivirano 2014-09-18 na Wayback Machine-u (na engleskom) Humanity in Action. Jan Hupkens, Melina Meneguin-Layerenza, Bajro Murić
  36. Botev, Nikolai: Seeing Past the Barricades. Ethnic Intermarriage in Former Yugoslavia, 1962 - 1989, u: Halpern, Joel M./Kideckel, David A. (izd.): Neighbors at War. Anthropological Perspectives on Yugoslav Ethnicity, Culture and History, Pennsylvania 2000, str. 222.
  37. 37,0 37,1 Sekulic, Dusko; Massey, Garth; Hodson, Randy (1994). Who Were the Yugoslavs? Failed Sources of a Common Identity in the Former Yugoslavia[mrtav link] (na engleskom) American Sociological Association. str. 83-97.
  38. 38,0 38,1 Gordy, Eric D. (1999). The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the Destruction of Alternatives (na engleskom) The Pennsylvania State University Press. str. 5. ISBN 0-271-01958-1.
  39. Sergej Flere: »Nacionalna identifikacija i preferirana nacionalna identifikacija kod mladih ― pitanje jugoslovenstva«. U časopisu: Migracijske teme, god. 4., br. 4., Centar za istraživanje migracija i narodnosti, Zagreb, prosinac 1988, str. str. 439 ― 453 (ISSN 0352-5600)
      „Kad bismo pitanje okrenuli i formulirali ga kao pitanje o tome odakle potiču mladi koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni, utvrdili bismo da 30% takvih potiču iz nacionalno mešovitih brakova, a takvoj je porekla jedna polovina te frekvencije (15%) koji preferiraju jugoslovenstvo. Ovo poslednje znači da 70% izjašnjenih kao Jugosloveni i čak 85% onih koji to preferiraju nisu iz nacionalno mešovitih brakova.“
    (str. 448)
  40. 40,0 40,1 Sell 2002, str. 34
  41. Sell 2002, str. 35
  42. 42,0 42,1 Yugoslavs in the twenty-first century: ‘erased’ people (na engleskom) openDemocracy. Anes Makul i Heather McRobie; 17.02.2011
  43. Balkan, Srbija i popis 2022: Ko su danas Jugosloveni i ima li ih uopšte BBC na srpskom. Nataša Anđelković; 10.10.2022
  44. [3] Agencija za statistiku BiH
  45. Intensive Vorbereitung des registergestützten Zensus beginnt (na njemačkom) Zensus 2011. 29.08.2006
  46. Od Verdera do Šri Lanke: 17 zemalja, 5 kontinenata... Sport Klub. Bojan Marinković; 17.12.2020.
    “Poreklom je iz Bihaća, sebe smatra Jugoslovenom, a loša situacija posle raspada nekadašnje države navela ga je da se otisne u pečalbu.”
  47. Partizanski filmovi – poetika otpora i nade Dunav.at 23.10.2019.
    “Jedna od studentica dobro posjećenih predavanja na Bečkom univerzitetu koju je takođe zainteresovala solidarnosti i zajedništvo protagonista partizanskog filma, jeste Olja Alvir. Mlada spisateljica koja u Beču živi od djetinjstva i čiji su roditelji izbjegli iz Bosne, samu sebe naziva Jugoslovenkom i time pokazuje simpatiju za zemlju čija je osnova bilo zajedništvo svih njenih naroda i narodnosti, a koja je, kako se tvrdilo, nastala u antifašističkoj borbi.”
  48. Princip bez advokata Politika. Todor Kuljić; 23.09.2013.
    “Ne može se Princip braniti ni isticanjem njegovog druženja sa svetski čuvenim Ivom Andrićem kao autentičnim Jugoslovenom. Još je naivniji optimizam da će kad-tad pobediti ona istorijska istina da su atentatori bili patriote, a ne teroristi. Istina ne može postati hegemona sve dok je ne osigura snažna struktura.”
  49. "Srpski nacionalisti izgradili Andrićgrad" Deutsche Welle. Jasmina Rose; 21.05.2014.
    “Jasan odgovor u slučaju Andrića, koji dolazi iz hrvatsko-katoličke obitelji, koji je rođen u Travniku, odrastao u Sarajevu, svoje knjige pisao u Beogradu i izjašnjavao se Jugoslovenom, nije jednostavan. Ali ovaj pisac, koji je pluralizam, jedinstvo i multikulturalnost svoje zemlje otvoreno pozdravljao, bogatim rječnikom opisivao i kao Jugosloven simbolizirao, za mnoge nacionaliste nije bio oportunista.”
  50. Predstavljen film o Ivi Andriću B92. 27.10.2011.
    “Autor je u filmu razgovarao s ljudima iz Trebinja, Sarajeva i Višegrada koji su ili poznavali Andrića, ili su znali nešto važno o njemu, posebno istražujući piščev odnos prema nacionalnom, s obzirom na to da se deklarisao kao Jugosloven, a da je pisao na srpskom jeziku.”
  51. O pasošu i putovnici tportal.hr Vladimir Arsenijević; 26.06.2012.
    “Vjerujem da je to razlog zbog kog mi je oduvijek bilo znatno lakše identificirati se kao Jugoslaven.”
  52. Goran Babić: Ne verujem u sistem u kojem fukara može legalno da pogubi genija Laguna. Branko Rosić; 10.06.2022.
    Meni deluje da ste ostali zauvek Jugosloven iz Hrvatske? - "Pa ja i jesam (ili si tako samo umišljam) daleki nastavljač one hrvatske tradicije koja je u Beogradu vidjela Pijemont, kulu svjetilju južnoga slavenstva, svijetlu tačku na kraju hiljadugodišnjeg tunela kojoj su hrlili ne samo Juraj Križanić („Đuro“ u predratnom izdanju srpske akademije) i onaj Flacijus iz Lobina, koji je svoje protestantske knjige (vidjeti spise Franje Bučara) htio štampati i na ćirilici."
  53. Veliki povratak i autobiografija Gorana Babića, divnog pjesnika i mračnog proroka koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsu telegram.hr Dragan Markovina; 06.06.2022.
    “Goran Babić je čovjek o kojem se u Hrvatskoj temeljito šutjelo godinama. Književnik, ljevičar, pripadnik Šuvarove lijeve frakcije u SKH, divan pjesnik i mračni prorok koji je godinama prije rata najavljivao apokalipsu, glavni urednik umnogome ozloglašenog Oka, Mostarac zavičajem iz Opuzena i doline Neretve, školski drug Slobodana Praljka i uvjereni Jugoslaven, na kraju je početkom 1991. otišao iz Zagreba u Beograd, da se nikad ne vrati.”
  54. Ko je ko u Srbiji 1991. Bibliofon 1991, str. 29.
  55. Mrđan Bajić za Tanjug: Spomenik Đinđiću mora biti postavljen Tanjug 15.10.2022.
    “Vajar i konceptualni umetnik Mrđan Bajić kaže da nikada nije imao tako veliku i zahtevnu izložbu kao što je postavka "Nepouzdani pripovedač", da nije jugonostalgičan iako se smatra Jugoslovenom, i da očekuje da će njegova najbolja skulptura spomenik Zoranu Đinđiću jednom konačno biti postavljen na pravom mestu.”
  56. U lokalnom i globalnom dvoumlju Politika. Marija Đorđević; 21.10.2022.
    “Dakle nisam jugonostalgičan, ja sam naprosto i Jugosloven, poreklom, svetonazorom, poimanjem jezika, ljudi, zavičajnosti i kulturnih kodova.”
  57. Pedja Bajović: "U duši sam Jugoslaven i ne možete mi ništa - osim smijati se" index.hr 18.04.2017.
    “Da, u duši sam Jugoslavenom, ali ne u političkom smislu. Kulturološki se tako osjećam te ne predstavljam nikakvu prijetnju bilo kome.”
  58. Peđa Bajović, stand-up komičar: Prijelomni trenutak je bio odlazak u Seattle akta.ba Dnevni list; 19.01.2015.
    “Kroz svoju bio-geografiju sam skupio tri i pol državljanstava i biranje samo jednog od ovih naših identiteta bi bila izdaja ostalih. Kulturološki sam Jugoslaven, a politički sam prilično daleko od toga.”
  59. Peđa Bajović u Clubu Monument! ekskluziva.ba 04.01.2016.
    “Jednostavno, kad se ta zemlja raspala, ja sam već imao 20 godina, dakle bio potpuno formirana ličnost. Sve ovo što je uslijedilo kasnije, nije mi se uspjelo primiti u identitet i ako kažem da sam ovo prvo - onda bih poništio ono drugo ili treće, pa čak i četvrto, a koji su sve dio mog identiteta. Zato, ja sam kulturološki Jugosloven, a imam i papire za to u vidu tri i po državljanstva! Usput, živio sam svuda unaokolo i mislim da, ako nisam u pravu, barem ima pravo na takvo mišljenje.”
  60. Peđa Bajović: Prema onima koji ne izlaze na glasanje osjećam prezir Buka. 10.11.2018.
    “Ja i kulturološki i praktično jesam Jugosloven. Za mene ta nekadašnja tvorevina ni u praktičnom smislu nije prestala da postoji.”
  61. Umetnik , humanista, Jugosloven... Danas. Rade Radovanović; 21.11.2013.
    “Primož je bio pravi, plemeniti Jugosloven. Taj njegov izbor, bitna odrednica njegovog identiteta, imao je svoju estetsku, ideološku i humanističku utemeljenost.”
  62. Beskrajna širina stanovnika sveta Republika. Goran Cvetković; Broj 564-565, 01-31.01.2014.
    “Istinski levičar i Jugosloven, internacionalni i svetski pozorišni stručnjak Primož Bebler, nije stigao da uradi i tu jubilarnu predstavu Početak bune na dahije, po romanu Svetislava Basare.
  63. Simbol Jugoslavije Vreme. Tanja Topić; broj 1445, 13.09.2018.
    “Uprkos opštem nacionalističkom ludilu Marijan Beneš je do poslednjeg daha ostao Jugosloven.”
  64. Marijan Beneš – banjalučka čelična pesnica N1 BIH. Snežana Mitrović; 21.09.2022.
    “Bio je i ostao Jugoslaven do kraja života.”
  65. Jugoslovenka zauvek: priča o lepoj stolarevoj kći vesti.rs Vesti-online.com; 27.12.2015.
    “I moja porodica se preselila u Istru, iako nismo imali potrebu za tim. Takvo je bilo naređenje” - kaže Melita Bihali, koja je kroz lik baba Mare opisala i raspad SFRJ, i za kraj ovog susreta naglasila da je rođena kao Jugoslovenka i da će tako i umreti.
  66. Pavelić, Boris: Kad glave igraju. Zagreb 2019, str. 118.
    “Moji su živeli u tom jugoslovensko-dalmatinskom krugu. Tu sam i ja odrasla, pa nemam nacionalnost u smislu u kojem se danas govori o njoj: Beograđanka sam, Dalmatinka, Jugoslovenka. To je moj osećaj, ne mogu to da menjam.” - Osjećaj identiteta Sonje Biserko jasan je i osviješten – jugoslavenstvo koje ne negira nijednu svoju sastavnicu, od etničke preko regionalne do vjerske - ali danas, doslovno opasan. - “Biti Jugosloven i kosmopolita, to je danas proterana populacija.”
  67. Dragan Bjelogrlić: Iz Slovenije je vedno prihajala avantgarda (na slovenačkom) Radiotelevizija Slovenija. Gašper Andrinek, Val 202; 22.09.2020.
    “Odraščal sem v Jugoslaviji in sem v svoji biti ostal Jugoslovan, ves prostor nekdanje Jugoslavije občutim kot svoj. Verjetno bo tako do konca življenja.”
  68. Bodirogić: Zemlje nastale raspadom Jugoslavije prepune su mržnje i straha Al Jazeera Balkans. Nedim Sejdinović; 18.04.2020.
    “Ja sam jednostavno Jugosloven i to je tako, niko ne može iz svoje kože.”
  69. Sanjali najbolji, rasturili najgori Vreme. Nedim Sejdinović; broj 1590, 24.06.2021.
    “Ono za čime žalim jesu procesi i principi na kojima je nastajala ta zemlja, a oni su bili beskompromisno emancipatorski i po prvi put su nam se dogodili na ovim prostorima. U tom smislu ja sam naprosto Jugosloven bez Jugoslavije”
  70. (Twitter status:) JA SAM : ⚪ straight ⚪ gay ⚪ bisexual 🔘 Jugoslovenka NevenaWednesday@Twitter. Nevena Bojičić; 29.04.2019.
  71. Ko je ko u Srbiji 1991. Bibliofon 1991, str. 53.
  72. Grof Božović: Bio sam i ostao Jugosloven Vijesti. Vijesti sport; 19.08.2022.
    “I dalje se osjećam i smatram Jugoslovenom.”
  73. Božović ocrnio "orlove": Srbija je gora nego pre Mundijala, Milivojević je rekao istinu! Informer. informer.rs; 17.11.2018.
    “Rođen sam u Juguslaviji. Bio sam i ostao Jugosloven.. Takav mi je osećaj. Ne mogu drugačije, niti da zaboravljam detinjstvo.”
  74. Dela stvaram uz burek i ćevape: Ema Bregović za Kurir: Odrasla sam kao Jugoslovenka i to će tako ostati Kurir. Kurir/Lj. Radanov; 14.06.2021.
  75. Intervju Ema Bregović - "Ne treba tražiti nove razloge za podjele" Ekspres. Mihailo Paunović; 08.07.2021.
    “Rođena je u Parizu, ali sebe smatra Jugoslovenkom što je direktna posledica nasleđa koje je, u istim tim koferima, ponela iz kuće.”
  76. (Video) Roditelji nisu došli da je podrže - Ćerka Gorana Bregovića o svom poslu i poznatom ocu! "Ja sam Jugoslovenka", a evo šta misli o Beogradu Blic. F.J.; 12.06.2021.
    “Ja se osjećam kao Jugoslovenka, jer ja nemam taj nacionalistički stav.”
  77. Jović, Dejan (2008). Yugoslavia: A State that Withered Away (na engleskom) Purdue University Press. str. 92. ISBN 1-55753-495-0.
  78. Diče se Teslom, Petrovićem i Titom! Arhivirano 2011-12-29 na Wayback Machine-u Alo novine. V. Papović i S. Vrakela; 26.10.2011.
  79. Titov unuk osniva partiju: Došlo je vrijeme da se vratimo komunizmu! Index. P.V.; 09.04.2010.
    “Ne patim od velikih državničkih ambicija, ali kad vidim stanje u kojem se ova zemlja nalazi danas, moram reagirati”, kaže Titov unuk koji je rođen u Srbiji gdje je proveo cijeli život, ali se i dalje deklarira kao Jugoslaven.
  80. Maternji jezik je ideološko-politička konstrukcija Vijesti. Matija Otašević; 12.11.2017.
    “Postoji Jugoslavija uspostavljena 1943. kao emancipacijski projekt, i samo u tom smislu - a ne u smislu nekakvog nacionalnog i kulturnog identiteta, zajedničke historije - ne, već u smislu identifikacije sa jugoslavenskim projektom i mogućnostima njegovog nastavljanja…” - U onom smislu, dakle, u kojem danas u Hrvatskoj djeluje i o kojem piše Viktor Ivančić? - “Apsolutno, moj prijatelj Viktor Ivančić. U tom smislu sam Jugoslaven i krležijanac.”
  81. Angelina Čakširan, novinar i urednik: Pisanje mora imati svrhu i poruku jer to je pravo novinarstvo mojnovisad.com Aleksandar Jovanović; 12.11.2021
    “Kao Jugoslovenka, što sam ostala do danas, prezirala sam svaki nacionalizam, srpski, hrvatski, bilo koji. To nas je i dovelo do raspada zemlje koja je definitivno bila najlepša na svetu. U svakom pogledu.”
  82. Branko Cvejić: "Ja ću uvek ostati Jugosloven, rođen u toj zemlji, do smrti građanin te zemlje" Telegraf.rs. 27.07.2022.
    “Bez obzira, postojala ili ne, kao greška ta zemlja, ja ću uvek ostati Jugosloven i građanin te zemlje. Ja se i sada osećam tako.”
  83. Svetozar Cvetković: Istinska elita danas nema šta da jede Dani. Tamara Nikčević; 20.03.2015.
    “Jednom sam već negde rekao da je biti Jugosloven danas isto što i biti prokuženi stranac. Ali, u redu, svejedno: taj sam!” - Šta ste? - “Jugosloven.”
  84. Cvetković: Blatite me, ja ostajem Jugosloven Nova.rs Pero Jovović; 09.03.2021.
    “Ja rizikujem mnogo da krenu da me blate onog časa kada kažem da sam ja Jugosloven.”
  85. Spomen ploča Oskaru Daviču Večernje novosti. V. N.; 12.04.2012.
    “Ne napuštajući nikad i ni na koji način svoju pripadnost Srbiji, njenom narodu i njenoj literaturi, o čemu ponajbolje svedoči njegova veličanstvena „Srbija“, on je istovremeno bio gorljivi Jugosloven, internacionalista, koji nije podnosio niti jedan od naših brojnih minijaturnih i nepodnošljivih nacionalizama - istakao je Goran Babić.”
  86. I u maloj zemlji moguće je boriti se za velike ciljeve Politika. Aleksandar Apostolovski; 15.05.2022.
    “Ja sam se uvek izjašnjavao kao Jugosloven i to je za mene bilo samo prirodni produžetak toga što sam Srbin i Crnogorac.”
  87. Možemo bez velikih sila Nova srpska politička misao. Dubravka Vujanović; 16.02.2010.
    “Da, smatram se i dalje Jugoslovenom, ali se time ne odričem srpstva.”
  88. Djilas, Aleksa: Funeral Oration for Yugoslavia, u: Djokić, Dejan (izd.): Yugoslavism. Histories of a Failed Idea, 1918 - 1992, London 2003, str. 323.
  89. Posmrtni govor Jugoslaviji - jedan zamišljeni dijalog sa zapadnim prijateljima[mrtav link] Djilas.rs Aleksa Đilas
  90. Braneći Zapad[mrtav link] Djilas.rs Aleksa Đilas
  91. Milovan Đilas: „Crnogorac, Srbin i Jugosloven koji po značaju daleko prevazilazi jugoslovenske okvire“ BBC na srpskom. Dejan Đokić; 17.07.2020.
  92. Џоле: Со Слаѓа сум во одлични односи! Arhivirano 2011-07-22 na Wayback Machine-u (na makedonskom) Večer. Aleksandra Timkovska; 05.09.2006.
    “Така е бидејќи секогаш се чувствувам како Југословен. Така сум роден, така ќе умрам и тоа е крај.”
  93. A farewell to Yugoslavia Arhivirano 2017-07-07 na Wayback Machine-u (na engleskom) openDemocracy. Dejan Đokić; 10.04.2002.
    “I usually declared myself a Yugoslav, which had several advantages over being merely a Serb, which I also am, by virtue of being born in Serbia, to Serbian parents. True, by Yugoslav I don't just mean a citizen of a country called Yugoslavia, in Central and Eastern Europe national identities have primarily ethnic and not civic meaning. This effectively means that even though there is no country called Yugoslavia anymore, I can continue to declare myself a Yugoslav. But, I have an(other) ethnic identity, that of a Serb, and anyhow, being Yugoslav always meant something more to me than just a national identification. […] Although, as I already said, I always identified with Yugoslavia, I think I only became a real Yugoslav once the real Yugoslav state disintegrated, when I left Serbia for Britain.”
  94. INTERVJU Jasna Đuričić: Novac je već dugo vremena jedini bog na ovoj planeti Portal 021. Snežana Miletić; 09.04.2020.
    “Pripadam drugom vremenu, drugoj generaciji, ja sam Jugoslovenka, rođena ovde, u vreme kada su važili postulati druge vrste - za sve stvari.”
  95. Jasna Đuričić, najbolja evropska glumica Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Snežana Miletić; 20.12.2021.
    “Sremica, Novosađanka i Jugoslovenka, potekla iz radničke porodice, od oca trgovca i majke knjigovođe.”
  96. INTERVJU NEDELJE, Srđan Dragojević (2. deo): Nisam snimao filmove s ratnim zločincima! Telegraf.rs S.M.S. – A.K.; 01.04.2012.
  97. Dragojević: Sukob mišljenja, ne sukob na ulici Radio-televizija Srbije. 30.10.2011.
  98. „Парадa“ e првиот филм на трета Југославија (na makedonskom) Dnevnik (Makedonija). Srebra Ðorđijevska; 05.01.2012.
  99. Največja Parada ponosa v srcu homofobnega Balkana (na slovenačkom) Delo. Vesna Milek; 02.01.2012.
  100. Što će Kerum na ovo reći: Vojvođanski novinar osniva Nacionalno vijeće Jugoslavena Index. 27.11.2009.
  101. Za popis porodice 45 minuta[mrtav link] Alo novine. B. Nenković; 02.10.2011.
  102. Jugoslovenski dert Deutsche Welle. Dragoslav Dedović; 28.07.2018.
    “On nije bio samo Jugosloven po nacionalnom opredeljenju. On je o Jugoslovenima izrekao istine koje spadaju u najtačnije i najbolnije spoznaje do kojih je jedan etnopsiholog mogao doći.”
  103. Predrag Ejdus: Lako je izgubiti ljudskost Večernje novosti. Radmila Radosavljević; 24.12.2011.
    “A ja sam se nacionalno uvek izjašnjavao kao Jugosloven, tako sam se izjasnio i na poslednjem popisu.”
  104. Фудбал ми помогао да станем на ноге Политика. Славко Трошељ; 13.07.2008.
    “Целог живота изјашњавам се као Југословен. И данас се осећам тако. Иако та државна заједница више не постоји. Али, то је моје право. Родио сам се у тој земљи. Али, ако хоћете дубоку интуитивно осећам апсолутну припадност и јеврејском и српском народу.”
  105. Ergić kod Stankovića - glas razuma usred euforije tportal.hr Zrinka Pavlić; 15.06.2014.
    “Em se drznuo kritizirati nogomet u ovo doba koje mnogi doživljavaju kao doba obavezne nacionalne konsolidacije (koja je također predmet Ergićeve kritike), em je s priličnim negodovanjem govorio o uplitanju nacionalizma i religije u sport, em je bez imalo ustezanja izjavio da se izjašnjava kao Jugoslaven.”
  106. Jugoslovenka XXZ magazin. Zdenka Feđver; 25.01.2021.
  107. Bilo jednom u Londonu Elevate. str. 36/37, oktobar 2019.
    “Panelisti su se takođe dotakli različitih slojeva identiteta, pa je tako književnica Goldsvorti za sebe rekla da je i Srpkinja i Jugoslovenka, kao i Britanka.”
  108. Once upon a time in London (na engleskom) anarussellomaljev.com Ana Russell-Omaljev, 12.10.2020.
    “The panellists also touched on different layers of identity, with writer Goldsworthy saying that she is both Serbian and Yugoslav, as well as British.”
  109. Otpadništvo Dobrice Ćosića 7: Tito – od Jugoslovena do Hrvata Dan portal. Živana Janjušević, priredio Milan Veljković; 23.07.2022.
  110. Ko je ko u Srbiji 1991. Bibliofon 1991, str. 144.
  111. Venci i reči za velikana novinarstva Vreme. Živorad Kovaćević; br. 12, 14.01.1991.
  112. Grubačić, Andrej (2010). Don't mourn, balkanize! Essays after Yugoslavia PM Press. str. 11. ISBN 1-60486-470-2.
    “I grew up in Belgrade—or, more precisely, between Belgrade and Sarajevo—but I always considered myself Yugoslav. I do not see any reason to stop doing so now.”
  113. Životna priča Željka Hubača: Na ružan način sam saznao da sam usvojen! Muslimanka me je rodila, a odgajili su me Čeh i Srpkinja Kurir.rs Ljubomir Radanov i Andrijana Stojanović; 18.09.2022.
    “Po svom dubokom osećanju sam Jugosloven.”
  114. Razgovor u Jajcu Peščanik. Dejan Ilić; 26.07.2017.
    “Da li to što sam Jugosloven isključuje mogućnost da budem Srbin?”
  115. Merima Isaković: Ja sam Jugoslovenka i dok ja postojim – postoji Jugoslavija N1 SRB. N1 Beograd; 28.05.2021.
    “Nije tačno da ne postoji Jugoslavija, zemlja postoji dokle ljudi postoje, političke granice su drugo, ali ja sam Jugosloven i dok ja postojim – postoji Jugoslavija, da vas upoznam sa geografskom popravkom”, rekla je ona. […] “[…] Ako ja postojim, a ja sam Jugoslovenka, onda postoji i Jugoslavija, a verujem da nas ima još”, dodala je ona.
  116. Isović za N1: Lik Izeta Fazlinovića sam pisao po sebi N1 BIH. N1 BiH; 18.04.2018.
    “Volim i ja Tita, Jugosloven sam po nacionalnosti. Rodio sam se u Jugoslaviji, odgojen sam da je volim.”
  117. Feđa Isović: Hercegovački neposrednik Nebojša Vukanović Buka. Feđa Isović; 22.02.2020.
    “Ja kao Jugosloven, mada državljanin BiH, ne mogu da se kandidujem na niz funkcija. Kao ni Jevreji, Romi i svi oni „ostali“.”
  118. Naši su ginuli najviše Dnevni avaz. Feđa Isović; 16.11.2019.
    “Kaže mi drug, glumac iz Beograda, kako ne može prežaliti Jugoslaviju. Slušam ga, trajala je ta njegova jadikovka neke tri pive, a onda ga priupitah da mi kaže kako se izjasnio na zadnjem popisu. Kaže: - “Kao Srbin”. - “E vidiš”, rekoh, “ja kao Jugosloven. Nemoj meni da cmizdriš i kenjaš, majke ti!”
  119. Ита Рина је била и Београђанка Тамара Politika. Ненад Симић; 15.06.2019.
    “Шездесетих година прошлог века њен супруг и она су саградили кућу у Будви, где је као Српкиња, увек се изјашњавајући као Југословенка, умрла 10. маја 1979. године од напада астме.”
  120. Mini manjina – Vane Ivanović Peščanik. Dejan Đokić; 04.04.2009.
    “Vane je svakako sebe video pre svega kao Jugoslovena, pošto, kako je govorio, Jugoslavija nije bila teniski klub pa da bi mogao da promeni članstvo.”
  121. Nade i planovi zaboravljenih emigranata Vreme. Ljiljana Smajlović; broj 980, 15.10.2009.
    “Posvećena je uspomeni na Vaneta Ivanovića – "Jugoslovena, demokratu, prijatelja".”
  122. Vane Ivanovic (1913-1999) Vane.hr Nenad V. Petrovic
    “U nedelju 4. aprila, na katolicki Uskrs, prestalo je da kuca srce jednog retko plemenitog coveka koji je sebe smatrao integralnim Jugoslovenom, Vaneta Ivanovica, brodovlasnika i pisca, politickog ideologa i pocasnog konzula Knezevine Monako u Londonu, velikog dobrotvora i poznatog sportiste, coveka izvanredne inteligencije i prefinjenog duha.”
  123. Pas do pasa, beton do betona Vreme. Jovana Gligorijević; broj 1021, 29.07.2010.
    “Više od dvadeset godina po odlasku iz zemlje koja se tad još zvala Jugoslavija, Ekrem se i dalje izjašnjava kao Jugosloven i dalje radi kao taksista i zidar (u Njujorku gradu).”
  124. Jugoslavija, zemlja snova Peščanik. 03.12.2018.
    “On je glavni lik Bože Jezernika, jer Boža je integralni Jugosloven i on žali – i to je jedna od teza ove knjige – što, po njegovom mišljenju, u Jugoslaviji, kako on kaže, nije bilo više jugoslovenskog nacionalizma.”
  125. Wannabe intervju: Aleksandar Josipović Wannabe Magazine. Marina Gusev; 15.08.2011.
    “Ja se nikada nisam deklarisao kao Srbin, uvek za sebe kažem da sam Jugosloven, ili jugoslovenskog porekla.”
  126. Aleksandar Josipović: Odbio sam srpske umetnice Nadlanu. Marija Milenković; 26.05.2014.
    “Aleksandar za sebe kaže da je Jugosloven. Iz mešovitog je braka i jako je ponosan na svoje poreklo.”
  127. Musliman, Jugosloven i levičar Vreme Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"; broj 844, 08.03.2007.
    “Ja sam i sada Jugosloven, neki kažu jugonostalgičar. Jesam, iskreno. […] Mnogi su insistirali da izjavim kako se osećam Srbinom. Ja nikada nisam rekao ni da sam Srbin ni da sam Hrvat. Ja sam Jugosloven, Bosanac, musliman.”
  128. Braća po krvi i jeziku Glas javnosti. Slavica Jovović; 19.05.2001.
    “Ja sam i dalje Jugosloven i ostajem u svim svojim političkim orijentacijama za Jugoslaviju. Mi smo svi bili Sloveni, oni koji su bili bliži istoku postali su pravoslavci, a oni koji su bili bliži rimskom carstvu prihvatili su katolicizam. Kada su došli Turci, prihvaćen je islam. Svi govorimo istim jezikom ali različitim narječjima. Mi smo svi braća po krvi i jeziku.”
  129. Legendarni Đorđe Kadijević otvorio dušu za srpske medije: pročitajte što je rekao o rodnom Šibeniku, Arsenu, Jugoslaviji... Šibenski.hr Šibenski.hr; 20.12.2020.
    “Po ocu sam Srbin, po majci Hrvat, a ja sam Južni Sloven, tačnije Jugosloven.”
  130. Intervju – Đorđe Kadijević, autor kultne „Leptirice“: Ovde se simulira društvo, država, demokratija Danas. Radmila Radosavljević; 14.11.2022.
    “Ja jesam Jugosloven i više sam za bratstvo i jedinstvo nego za ovo pozivanje na obračune onih koji bi trebalo da budu jedinstveni, i mislim da je ta žalosna situacija uzrok jedne, kako bih rekao, likvidirane kohezije čitave kulture koja nema svoju kompaktnost, nema svoju pravu temu, nema paradigmu.”
  131. Stefan Kapičić: Odgojen sam kao Jugoslaven i tako ću odgojiti svoju djecu Dnevni avaz. Hajrija Lisić; 19.04.2015.
  132. Yubilej: Ja sam Jugoslovenka Portal Novosti. Mirjana Karanović; 30.11.2018.
    “Ja sam rođena u Jugoslaviji. Ja sam Jugoslovenka. […] Ono što danas znam jest da ću, bez ikakvog sentimenta, i dalje u svome biću biti Jugoslovenka. To je upisano u moju duhovnu genetiku i to se neće promeniti sve do moje smrti.”
  133. Popov, Jovan: Jež i jorgovan. Skica za uporedni portret Aleksandra Tišme i Danila Kiša, u: Polja, br. 416 (2001), str. 67.
    “Deceniju i po kasnije, u poslednjoj godini svog života, i jednoj od poslednjih njegove zemlje, on objašnjava zašto se ne izjašnjava kao srpski pisac: »u inostranstvu jedva i to znaju šta je Jugosloven, a kamoli Srbin«. Izgovor je lakonski, a i vreme koje sledi veoma brzo će ga demantovati – Evropa će se naprasno zainteresovati za Srbe, na žalost ne na način na koji bismo voleli. Malo dalje, međutim, Kiš precizira da je nacionalnost Jugosloven »jedina tačna oznaka onoga što jesam«.”
  134. 134,0 134,1 Krenula kampanja: Sve veći broj javnih osoba nagovara građane da se izjasne kao Jugoslaveni tportal.hr. B. Stilin; 02.10.2022.
  135. U fudbalu nema nacionalizma Monitor. Nastasja Radović; 16.07.2010.
    Vi ste Jugosloven? - “Bio i ostao.”
  136. Ratni i antiratni profiteri kao savest naroda Glas javnosti. Radmila Radosavljević; 15.06.2001.
    Još se izjašnjavate kao Jugosloven iz države koja više ne postoji? - “Da. Jer, sve jeste i sve postoji, ako voliš.”
  137. Razgovor s glazbenikom Borisom Kovačem: „Osjećam se kao Jugoslaven i prihvatio sam da sam trajni apatrid“ Lupiga. Boris Pavelić; 03.01.2022.
    “Sve što je bila prednost Jugoslavije kao multietničkog, multireligijskog, multikulturnog prostora - a ja sebe i dalje doživljavam kao Jugoslovena - sistematski je razgrađivano tokom tih decenija..”
  138. Okrugli sto „Pretpostavke za razvoj Jugoslavenstva“, Split 2011 Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u Udruženje „Naša Jugoslavija“
  139. Nazdravite, drugovi NIN. 05.12.2002., broj 2710
    “Bio sam deklarisani Jugosloven, i to sam do danas ostao.”
  140. Sjećanja: Hašim Kučuk Hoki: Bilo jednom među nama Dani. Petar Luković; 01.07.2013.
    “Ja sam Jugosloven! Titov vojnik, rođen u Jugoslaviji, položio Titovu zakletvu pod jugoslovenskom zastavom, zakleo se da ću braniti granice ove zemlje i nastaviti tradicije mog oca.”
  141. Sanja Kužet: Djeca su me ojačala Gracija. Svetlana Peruničić; 20.07.2018.
    “Majka nije nikada živjela u Crnoj Gori, tata je iz Dalmacije, tako da je, što se mene tiče, bio neki interesantan miks (smijeh). Majka je rođena u Makedoniji, gdje je provela dio života, jer je otac bio vojno lice, a onda je došla u Beograd, gdje je rođen i moj otac, a kasnije i ja. Zato stalno kažem, iako ta država ne postoji, da sam Jugoslovenka.”
  142. Očarala dekolteom| Sanja Kužet u najprovokativnijem izdanju do sada: pogledajte šta je izludilo muškarce Poslovnidnevnik.ba 02.02.2018.
    “Za sebe često voli da istakne da je jedna „prava Jugoslovenka“, jer joj je otac Milovan poreklom iz Dalmacije, a majka Verica je iz Crne Gore.”
  143. Povratak Lepe Brene Arhivirano 2013-10-29 na Wayback Machine-u Press Online. M. Majstorović; 07.12.2008.
  144. Himna Arhiv Jugoslavije
    “Pesmu "Hej Sloveni" napisao je u Pragu 1834, u vreme panslavističkog pokreta, Samuel-Samo Tomašik, Slovak po nacionalnosti. […] Pevana je kao himna još na panslovenskom kongresu u Pragu 1848, na kojem se delegat Vatroslav Lisinski izjasnio kao prvi Jugosloven.”
  145. Hrvatski glumac Leon Lučev: Osjećam se kao Jugoslaven, evo i zašto... Oslobođenje. 17.02.2020.
  146. Lična karta - Robert Pešut-Manjifiko Arhivirano 2014-10-21 na Wayback Machine-u. Puls. Tatjana Čanak
    “Ali ja sam i sada Jugosloven, bez obzira na sve. Upisan sam kao Jugosloven, služio sam JNA, dao zakletvu i – šta sad?”
  147. Magnifico il Grande. Po domače, car Arhivirano 2008-04-19 na Wayback Machine-u (na slovenačkom). Mladina. Max Modic; 04.01.2008., 2007/52
    “Saj ti pravim, prav zaradi tega mi lahko še zmeraj vsakdo reče Jugoslovan, samo ne me zmerjati z jugonostalgikom. Mi Jugoslovani smo konec koncev najbolj neverjetna in po svoje napredna nacija.”
  148. Jansen, Stef: Antinacionalizam. Etnografija otpora u Beogradu i Zagrebu. Beograd 2005., [u ovoj e-verziji knjige] str. 100.
    “Ja kažem da sam iz Beograda, i onda objasnim da je to u Jugoslaviji. A pošto je moja biografija takva kakva jeste, onda i ne mogu da poreknem da sam Jugoslovenka. […] Svi ljudi ovde stariji od deset godina rođeni su u Jugoslaviji. Danas ta zemlja definitivno više ne postoji. A verovatno više nikad i neće postojati. E sad, neki imaju uspomene, neki nemaju. […] Ali to je i emocionalno pitanje, naravno. Čini mi se da nikad neću biti u stanju da kažem da nisam Jugoslovenka, i ne plašim se… ne plašim se što će mi reći da sam jugonostalgičarka. Ali to nije jugonostalgija, prosto si tako živeo čitavog života. Mislim, ne mogu sad da osporim svaku vrednost nečemu… nekoj konstitutivnoj ideji moje biografije […] potpuno je legitimno što se tako osećam. Razumeš?”
  149. Priča o geniju Arsenu Dediću Blic. Aleksandar Nikolić; 27.04.2014.
    “Kazao sam im da sam Jugosloven i da snimam film o jugoslovenskom kantautoru.”
  150. Velika ispovest Irfana Mensura za Nova.rs Nova.rs Nemanja Lisinac; 24.03.2021.
    “Prosto, ta neka multikulturalnost Sarajeva je nešto što me i danas opredeljuje kao jedinu varijantu mog bistvovanja, a to je da sam Jugosloven. Nekada, pre 20 godina, izgovoriti to u Srbiji bilo je bogohulno, ali ja se ni tada nisam odrekao jugoslovenstva i toga da sam Jugosloven, pa čak i po cenu toga da me izbrišu iz enciklopedije 'Ko je ko na Balkanu', što se i dogodilo”, priča Irfan Mensur u velikoj ispovesti za Nova.rs.
  151. Irfan Mensur: Loše sam odigrao Principa Dani. Tamara Nikčević; 08.08.2014.
    Vidjela sam da ste u jednom intervjuu rekli kako, i nakon svega, ostajete nepopravljivi Jugosloven. Šta to danas znači? - “Jugoslavija i jugoslovenstvo moj su identitet, moja vera. U toj državi sam rođen, tu odrastao; na toj tradiciji sam vaspitavan, tako živeo. I, šta sada?! Uvek sam bio Jugosloven! Moj otac je musliman, majka katolkinja, maćeha pravoslavka; najstarijeg sina Filipa dobio sam u braku sa Ljiljanom Perović; sa Srnom Lango imam Pavla. I, nakon svega, osim Jugosloven, šta bih mogao da budem?! Pa, zar moja porodica nije Jugoslavija u malom?!”
  152. Irfan Mensur: Moja Jugoslavija još postoji MNE magazin. Bojana Radonjić; 08.03.2015.
    Rekli ste: “Do dana današnjeg ostao sam Jugosloven”. - “Znate šta, ja sam govorio da sam Jugosloven i u vrijeme kada to nije bilo popularno, kad je pogubno bilo reći da sam jugonostalgičar, ali sam ja uvijek pojašnjavao svoju jugonostalgiju.”
  153. Irfan Mensur: Emotivno putovanje kući Gloria. Maja Gašić; 24.09.2018.
    “Moram tako da kažem, jer sam ostao Jugosloven do kraja, mada je nekad bilo bogohulno biti jugonostalgičar.”
  154. Intervju, Irfan Mensur: Kultura je vodilja ka uspehu naroda Ekspres. Mirjana Mitrović; 01.06.2017.
    “Mislili su da su veći Srbi od mene i da su zato vredniji kao ljudi, bez obzira na to što je Srbija u mene uložila milione dolara kroz posao i obrazovanje i bez obzira na to što se nikada nisam bavio politikom niti sam se izjašnjavao drugačije sem da sam Jugosloven, ne iz straha, već zato što se tako osećam.”
  155. Kazalište Marin Držić: Kad je Bog stvarao Dubrovnik. Dubrovnik 2015, str. 22.
    “Paradoksalno je da je Milan Milišić koji se osjećao i izjašnjavao kao Jugoslaven, ubijen projektilom Jugoslavenske narodne armije.”
  156. Beatnici su danas aktualniji nego ikad Novosti. Rade Dragojević; broj 648, 19.05.2012., broj 648
    “Baš kao i Danilo Kiš ili Predrag Matvejević, i Milan Milišić bio je kozmopolita i uvjereni Jugoslaven, ali i Dubrovčanin.”
  157. Život za slobodu E-Novine. Dragoljub Todorović; 04.10.2010.
  158. Preminuo Vlado Milunić BosnaInfo. BosnaInfo; 17.09.2022.
    “Ja sam češki arhitekt jer sam završio češke škole. Isto tako nisam Čeh premda imam češko državljanstvo. Ja sam Jugoslaven jer se tako osjećam, unatoč činjenici da Jugoslavija više na postoji”
  159. Jugosloveni su prošli kao Hazari Arhivirano 2012-01-05 na Wayback Machine-u Press Online. Rade Stanić; 03.11.2011.
  160. Fašizam počinje od jednog prekršaja Novosti. Goran Plavšić; 08.10.2012.
  161. Kokan Mladenović: Fajront u balkanskoj krčmi Večernje novosti. Vukica Strugar; 12.02.2011.
  162. Kokan Mladenović: Plaćamo cenu estradizacije naših života[mrtav link] Naslovi.net Aleksandar Nikolić; 27.02.2011.
  163. Ostao sam ovde iz inata Blic Online. Žiža Antonijević; 23.03.2008.
    “Nemam nikakav stid i sram da izgovorim da ću ja zauvek ostati Jugosloven i da je to jedino s čime mogu da se identifikujem.”
  164. Ašok Murti - Biografija Arhivirano 2011-03-25 na Wayback Machine-u Puls Online
    “Ja sam Jugosloven, ali indijskog porekla, to je identitet koga se nikada neću odreći. Moja intimna istorija ne poklapa se sa opštom, a naročito ne sa geografijom. Nisam jugonostalgičar, to je kulturni i emotivni, ne geografski prostor.”
  165. (Twitter status:) Živeći i radeći na Balkanu uvjerio sam se kako jedino identitarno i politički ima smisla biti Jugosloven! MdinoDino@Twitter. Dino Mustafić; 20.07.2017.
  166. Ovdje je kultura izgubila svoju prosvjetiteljsku ulogu Vijesti. Vujica Ognjenović; 15.06.2019.
    “U tom smislu, ja sam bio i ostao Jugosloven i kao takav duboko sam razočaran stvarnošću u kojoj živim.”
  167. Andrej Nikolaidis: Jugosloven sam po nadi Portal Novosti. Davor Konjikušić; 17.01.2017.
    Možemo li reći da ste vi zapravo Jugoslaven? - “Ja to nedvojbeno jesam. I po rođenju i po kulturi. I najvažnije: po nadi.”
  168. Narodu nije ništa, a sve ga boli XXZ magazin. Savo Petrović; 28.06.2021.
    “Muharem Omerović se u popisu stanovništva uvijek izjašnjavao kao Musliman govoreći da se on osjeća i kao Jugosloven i da će jednog dana narodi Jugoslavije "ako ne budu imali dovoljno zlata praviti Tita i od blata"!”
  169. Ivica Osim: Velika Jugoslavija je mnogima smetala, ali se od prošlosti ne živi Večernje novosti. Predrag Vasiljević; 17.01.2015.
    Ostali ste, čini se, poslednji nepopravljivi Jugosloven? - “Jesam, i ponosim se time.”
  170. Teofil Pančić za Karakter: Moja lista pet najboljih novinara Karakter. Karakter; 03.12.2021.
    “Aludirate na moj tekst u kome sam objasnio da su entiteti složeniji i da ne mora da bude samo jedan, jer sam ja celog života i Srbin i Vojvođanin i Jugosloven i da ne vidim u čemu je tu problem. Na popisima sam se uvek izjašnjavao kao Srbin, ali sad dolazim u iskušenje da se pomalo iz inata izjasnim kao Vojvođanin. Ako nacionalistima to već toliko smeta, onda malo da ih iritiram.”
  171. Srpstvo, vojvođanstvo... i ostale koske Slobodna reč. Teofil Pančić; 31.08.2021.
    “A identiteti mogu da budu složeni, višestruki i isprepleteni, sve u jednom čoveku, i to ne nužno zato što ovaj ima „mešano poreklo“ po oveštalim etnocentričnim standardima. Evo, znam po sebi: u svakoj bih prilici mogao reći za sebe, i na svakom bih se popisu stanovnišva – ako se takvo izjašnjavanje već traži – mogao izjasniti i kao Srbin i kao Vojvođanin i kao Jugosloven, i ne bih nikada slagao baš ništa.”
  172. Европа и Срби: Миленко Панић Радио-телевизија Србије. Војислав Лалетин; 26.03.2013.
    “Премда је Југославија разбијена, он се и даље, с пуно разлога, осећа и понаша као Југословен.”
  173. Моја трупа мора увек да изненади Politika. Биљана Лијескић; 11.12.2013.
    “То ми много значи, јер никада нисам изгубио везу са простором одакле сам дошао, иако живим у иностранству годинама. Имам обичај да кажем, са саркастичним хумором, да сам Југословен са канадским и америчким пасошем! Али, чак иако сам канадски и амерички држављанин, остајем Југословен у срцу и никада нећу заборавити своју матичну земљу.”
  174. Darovi sa buvljaka Večernje novosti. A. Šerer, N. Smiljić; 24.02.2004.
    “Ipak, najviše volim da izlažem u našoj zemlji, pred domaćom publikom. Za sebe volim da kažem da sam prvo Beograđanin, pa Jugosloven.”
  175. Borka Pavićević: Jugoslavija je aktuelna zbog aktuelnih politika Dani. Tamara Nikčević; 12.04.2017.
  176. Srbija i Velika Britanija: Ko je bio istoričar Stevan K. Pavlović - kosmopolita i džentlmen srpskog porekla BBC na srpskom. Dejan Đokić; 25.02.2022.
    “Istoričar Stevan K. Pavlović bio je kosmopolita i Evropljanin koji je govorio da je Jugosloven po rođenju, Srbin po porodičnom poreklu, Britanac po državljanstvu i Francuz po kulturnom afinitetu.”
  177. Katarina Pejović: Jedini način da iskorenimo fašizam je da razumemo te ljude Nova.rs. Suzana Sudar; 02.01.2022.
    “Kao Stari Grci ili Rimljani, mi koji se osećamo Jugoslovenima smo vrsta u izumiranju.”
  178. Najpoznatiji glumac iz Srbije u svetu: Samo Đoković i Modrić popularniji B92. Tara Tomović; 24.09.2018.
    “Ja sam rođen u Jugoslaviji. Sebe i dalje smatram Jugoslovenom.”
  179. Marko Pešić, generalni menadžer Bajerna za “Glas Srspke”: Lučić je kao Levandovski Glas Srpske. Dušan Repija; 17.01.2022.
    “Odrastao sam kao Jugosloven i tako se osećam, mada to možda nije ni popularno u ova vremena. Tri decenije sam u Nemačkoj, ali se osećam onako kako sam odgojen u porodici. Igrao sam za Nemačku, ali priznajem da sam sanjao dres Jugoslavije - rekao je Pešić.”
  180. Svetislav Pešić nostalgičan: I dalje sam Jugosloven Kurir. 01.03.2015.
    “Rođen sam u Srbiji, ali sebe sam uvek smatrao Jugoslovenom, iako je sad na tom prostoru napravljeno više država. Za mene taj osećaj i dalje postoji. Osećam tu pripadnost, ali to ne znači da je moj dom samo jedno mesto.”
  181. Pešić će pomagati Obradoviću B92. B92, fibaeurope.com; 19.01.2005.
    “Ja sam Jugosloven i učiniću sve da pomognem jugoslovenskoj košarci i Obradoviću kako bi stigli do evropskog zlata.”
  182. "Ich bleibe Jugoslawe!" (na njemačkom) tz. Lena Mayer; 20.02.2015
    “Ich selbst bin in Serbien geboren, habe mich aber immer generell als Jugoslawe gefühlt und bezeichnet. Und das tue ich auch weiterhin – auch, wenn es Jugoslawien politisch gesehen nicht mehr gibt. Für mich existiert dieses Gemeinschaftsgefühl noch immer.”
  183. Velimir Petković i za Njemce kultni trener Svijet Rukometa. B. Božin; 01.02.2018.
    “Pravi sam Jugosloven, što danas nije popularno. Vidim i pratim sve, bez obzira na to što sam 26 godina u Nemačkoj. Najlepša sećanja imam za taj period, iz igračkog i postigračkog vremena, privatnog života, i sve lepo sam imao u toj zemlji. Ni danas ne krijem ako sam u Beogradu, Zagrebu, Skoplju, a to potenciram i ovde u Berlinu. Tako da ko ima problem sa tim – ima problem sa samim sobom.”
  184. Radko Polič: Biće ponovo Jugoslavije Blic. Simonida Milojković; 24.11.2013.
    “Ja sam Jugosloven i znam da ćemo nekada, kad-tad, ponovo biti zajedno.”
  185. Radko Polič: Ostao sam Jugosloven Blic. Aleksandar Nikolić; 23.02.2014.
    “Uvek ću govoriti da sam Jugosloven, makar me i vređali zbog toga, kaže slovenački glumac Radko Polič.”
  186. Slikarstvo je muzika za oči Vreme. Dragan Todorović; 30.10.2014.
    “On lično je 51 godinu tamo, kad ga pitaju ko je, odgovara, Jugosloven, srpskog porekla, da pripada srpskom plemenu…”
  187. Advokat od lika i dela Vreme. Aleksandar Ćirić; 02.12.2010.
  188. SRĐA POPOVIĆ I TADEUŠ MAZOVJECKI, odlazak boraca za ljudska prava Monitor. Tamara Kaliterna; 01.11.2013.
  189. Srđa Popović – intervju Peščanik. Esquire; 19.10.2013.
  190. Zašto je Arton Zekaj izabrao fudbalsku reprezentaciju Kosova, a ne Srbije BBC News na srpskom. Marko Protić; 22.05.2019.
    “Dževad Prekazi je rođeni Albanac iz Kosovske Mitrovice, za sebe kaže da je Jugosloven, a značajan deo fudbalske karijere proveo je u Partizanu u kojem trenutno radi sa mlađim kategorijama.”
  191. Dževad Prekazi: Decu danas uče lap-top stručnjaci! Vesti online. Srđan Antić; 12.09.2020.
    “Zaljubljen sam u Jugoslaviju. Nacionalna pripadnost mi nikada nije bila bitna. Raspad Jugoslavije, najlepše zemlje na svetu mi je teško pao. Uvek ću biti Jugosloven.”
  192. Princip bez advokata Politika. Todor Kuljić; 23.09.2013.
    “Doduše, neki Principa i brane. To danas čine pretežno srpski istoričari. Zašto? Utisak je da to ne čine zbog solidarnosti sa težnjama sunarodnika (uostalom Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven i to jeste bio njegov istinski identitet), nego više stoga što se time opiru demonizovanju vlastite nacije.”
  193. Povodom predstave "Mali mi je ovaj grob": Jugoslovenstvo Gavrila Principa Radio Slobodna Evropa. Branka Mihajlović; 14.03.2014.
    Autorka teksta Biljana Srbljanović primećuje “da se istoričari utrkuju, otimajući se oko identiteta čoveka koji se vrlo jasno, na nekoliko zvaničnih mesta, potpisano i pisano, izjašnjavao o sopstvenom identitetu kao jugoslovenske nacionalnosti, vrlo nereligiozan čovek, koji nema nikakve veze sa velikosrpskom idejom.”
  194. Gavrilo Princip – za Srbiju heroj, za Zapad terorista Deutsche Welle. Nemanja Rujević; 11.11.2013.
    “Sam Princip se tokom suđenja predstavljao kao Jugosloven po nacionalnosti i tvrdio da govori hrvatsko-srpski. U posljednjih 60 minuta života ljekaru govori rečenicu da ni kao mali nije vjerovao u Boga. Formalno dolazi iz srpske pravoslavne porodice, ali on je ubijeđeni Jugosloven. Tako da ne uzimam ja Srbima ništa, Princip se sam opredijelio”, dodaje Srbljanovićeva.
  195. Knjiga Vremena Stogodišnji rat Vreme. Nebojša Grujičić; 03.07.2014.
    “Doduše, neki Principa i brane. To danas čine pretežno srpski istoričari. Zašto? Utisak je da to ne čine zbog solidarnosti sa težnjama sunarodnika (uostalom Gavrilo se izjašnjavao kao Jugosloven i to jeste bio njegov istinski identitet), nego više stoga što se time opiru demonizovanju vlastite nacije.”
  196. Intervju – Nenad Prokić: Srbija je počela da se trijezni Pobjeda. Dragan Banjac; 02.09.2013.
  197. Zaboravljeni devedesetogodišnjaci Danas. Dragoljub Petrović; 26.12.2011.
    “Ja sam internacionalac bio ceo život. I Jugosloven.”
  198. In memoriam - mr Božo Radman: Do posljednjeg daha posvećen nauci i pravdi Glas Srpske. Mladen Karić; 30.01.2021.
    “Ja sam univerzalista i kosmopolita. Nacionalno se osjećam kao Jugosloven. Ako me neko detaljnije pita, ja sam Bosanac. Ako ide još detaljnije, ja sam Krajišnik. Najdetaljnije, ja sam Banjalučanin. Nakon toga, nemojte me dalje pitati!”
  199. Struktura i rukovodstvo SAV-a SAV - Savez antifašista Vojvodine.
    “Sremac, Srbin, Vojvođanin, Jugosloven i Evropljanin.”
  200. Божо Рајчевски (na makedonskom) Skupština Republike Makedonije.
    “Роден е 1947 година во Скопје. Југословен. Завршил Машински факултет. Директор на ПОС РЖ Скопје- погон рудник “Бањани”. Живее во Скопје.”
  201. Šta znači multikulturalnost Radio Slobodna Evropa. Biljana Jovićević ; 16.01.2011.
    “Ja sam rođen u Jugoslaviji, tu sam odrastao, obrazovao se, oženio i dobio djecu. Nisam mogao biti ništa drugo nego Jugosloven, bez obzira što su moj otac i majka bili Srbi.”
  202. Ko je ovaj čovek? Ljubiša Ristić Glas javnosti. Zorica Vulić; 21.04.2000.
    “Nacionalnost - Jugosloven.”
  203. Ljubiša Ristić: Trećerazredni umetnici su stubovi naše kulture Kurir. Ljubomir Radanov; 02.01.2014.
    “Ja sam Jugosloven. Dopalo se to nekom ili ne.”
  204. Još živi virtuelna država umjetnika i nostalgičara Vijesti. Jelena Kontić; 29.11.2022.
    “Ja sam Jugosloven po opredjeljenju, jer iako Jugoslavije nema, ja sam još živ”, kazao je u intervjuu za “Vijesti” poznati pozorišni reditelj Egon Savin.
  205. Egon Savin: Materijalnim bogatstvom smo opsednuti toliko da preziremo ljude koji nemaju ništa! Elle Serbia. Tamara Nikčević; 20.11.2016.
    “Jevrejin sam rođen u multietničkom Sarajevu, studirao u multietničkom Beogradu, volim multietnički Njujork i Pariz… Ateista sam, pa šta da budem do – Jugosloven?! Iako te države više nema, ja još – postojim.”
  206. Prelazeći granice: bosanske migracije u Njemačkoj (Dio II) Balkan Diskurs. Dženeta Karabegović; 19.05.2018.
    “SüdOst centar, ili “südost Europa Kultur e.V.” osnovala je Bosiljka Schedlich, rođena u Hrvatskoj, koja se udomaćila u Njemačkoj, a sebe smatra Jugoslovenkom.”
  207. Monika Seleš: Nesreća nikad ne dolazi sama! Tragedija koja je sunovratila njen život! Stil. Stil/story.rs; 25.06.2021.
    “Dodala je i da se oseća kao Jugoslovenka, Mađarica i Amerikanka, kao i da nikada ne bi mogla da se odrekne svog porekla jer bi na taj način porekla ono što zapravo jeste.”
  208. Okrugli sto „Pretpostavke za razvoj Jugoslavenstva“, Split 2011 Arhivirano 2016-03-04 na Wayback Machine-u Udruženje „Naša Jugoslavija“
  209. Bez Jugoslovena na popisu Forum - Portal građanske Srbije. D. B.; 12.10.2022.
    “Redakciji Portala Forum javio se kolega Dragoslav Simić (Radio Beograd) i rekao da mu je pre dva dana došla popisivačica kojoj je na pitanje o nacionlanosti odgovorio da je Jugosloven.”
  210. Kako sam mlatio praznu slamu miroslavmirkosimic.org Miroslav Mirko Simić; 2004.
    “Oduvek sam se izjašnjavao isključivo kao Jugosloven nikad ne osećajući neku posebnu potrebu da naglasim da sam istovremeno i Srbin po ocu, odnosno Čeh po majci. Pre Drugog svetskog rata nisam s mojim jugoslovenstvom imao nikakvih problema. Docnije, međutim, je komunistička vlast tražila da uz Jugosloven dodam i “neopredeljen” što sam smatrao da je potpuno blesavo, pa sam to uprkos prisili odbijao da činim. Kao vrlo “opredeljen“ Jugosloven naravno da sam odmah čim su krajem osamdesetih počeli da rasparčavaju moju domovinu, činio sve da se tome suprotstavim.”
  211. Mirko Simić: Memorandum SANU, crna tačka srpske istorije Radio Slobodna Evropa. Branka Mihajlović; 01.10.2016.
    “Kao ubeđeni Jugosloven, bio sam od samog početka protivnik stavova i ideja iznetih u pisaniju nazvanom „Memorandum SANU“.”
  212. Životopis Miroslava Mirka Simića miroslavmirkosimic.org
    “Miroslav Simić, zvani Mirko, rođen je 4. aprila. 1924. godine, i to slučajno u Beogradu, odnosno Srbiji. Stoga je on sasvim slučajno u krštenici zabeležen kao Srbin kakvim se međutim nikad nije osećao, već je uvek govorio da je Jugosloven. ”
  213. Odlazak stjuardese Politika. Jovo Simišić; 08.05.2020.
    “Bila je entuzijasta i velika Jugoslovenka.”
  214. Yugonostalgic Cuisine (na engleskom) Vittles. Natasha Tripney; 23.08.2021.
    “Sofronijevic regards herself as Yugoslav, though she was born in the UK in 1998.”
  215. Mirza Softić: Princip važniji od pismenosti Buka. Mirza Softić; 02.09.2014.
  216. O meni mirzasoftic.me. Mirza Softić.
  217. Пратениците-торбеши бараат третман на помала етничка заедница[mrtav link] (na makedonskom) Dnevnik. Tatjana Popovska; 18.09.2011.
  218. Ин мемориам[mrtav link] (na makedonskom) Nova Makedonija. Svetomir Škarić; 18.12.2010.
  219. Ljubomir Stanišić - najtraženiji šef kuhinje u Portugalu Super žena. Patricia Lazarević; 13.11.2012.
    “Ja se ne deklarišem ni kao Srbin, ni kao Bosanac, već kao Jugosloven i tako će biti do moje smrti, zapravo kao Jugosloven sa portugalskim srcem!”
  220. Iyu, naopako! Blic Online. Gorčin Stojanović; 29.10.2010.
  221. Najviše Jugoslovena u Srbiji Novi magazin. IJ; 15.09.2012.
  222. Promocija knjige „Blank“ glumca Feđe Štukana u Zrenjaninu Danas. M. P.; 26.10.2022.
    “Ja se i danas izjašnjavam kao Jugosloven, nemam problem da kažem da sam u Jugoslaviji naučio sve vrednosti kojima se vodim i danas, a na prvom mestu je ljudski kvalitet.”
  223. Feđa Štukan: Iza podele i mržnje stoji religija i bogati se na našoj nesreći N1 SRB. Novi magazin; 09.09.2022.
  224. "Kajem se što sam pucao na četnike": Ispovest glumca Feđe Štukana ostavlja bez teksta Republika.rs Valentina J. Stojić; 07.04.2022.
  225. Feđa Štukan: Jugosloven sam i ponosim se svojom domovinom Arhivirano 2013-04-11 na Wayback Machine-u e-portal.ba 08.04.2013.
  226. [4] eSpona; 19. 9. 2021.
    P: Gde ste i kada bili najsrećniji? O: U nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji. Danas se trudim svaki dan da to postignem ali ne uspevam. Treba biti uporan.
  227. Ni od mramora, ni od gvožđa, već čovek od principa Danas. Duško Radosavljević; 10.12.2019.
    “Po svome ličnom opredeljenju, i to je stalno naglašavao, Đorđe je bio Rumljanin, Sremac, Vojvođanin i Jugosloven. To je ono što ga je određivalo, činilo njegovu ličnost, opredeljivalo stavove i ponašanje.”
  228. Ekskluzivno! Intervju za sva vremena - Šemsa Suljaković: Zauvek ću biti Jugoslovenka! Kurir. Ljilja Jorgovanović; 27.02.2017.
    “Muslimanka sam oduvijek, takva sam rođena, to sam i sada. Ali sam i Jugoslovenka.”
  229. Ljudi - Fotograf Rizo Širla (Ulcinj, 1971.) YouTube. Srđan Karanović; Jugoslavija 1972.
  230. https://espona.me/index.php/ex-yu/10952-tanovic-za-mene-nacionalizam-ne-postoji-ja-sam-jugosloven Za mene nacionalizam ne postoji, ja sam Jugosloven] eSpona; 30. 10. 2021.
    “Ja sam dijete socijalizma, rođen sam u Jugoslaviji i znam da će me nakon ove izjave mrziti pola populacije, ali meni Jugoslavija nedostaje. To je bila prekrasna zemlja.”
  231. Tanjević: Srbija kao 2009, Željko će da napravi dar-mar u Evroligi! Pobjeda. D. Kontić; 01.09.2013.
    “Bogdan Tanjević, koji, inače, za sebe kaže da je Jugosloven, ima neviđen dar, zračenje jačine nuklearne elektrane, ali pozitivno..”
  232. Intervju – Bogdan Tanjević: Navijam za sve naše Pobjeda. Ana Marković; 27.06.2013.
  233. Tesla, pepeo Novosti. Saša Ilić; 09.06.2012.
  234. Teslina vizija Interneta SEEcult. 08.07.2012.
  235. (Twitter status:) ja sam rodjens u zemlji koje vise nema na mapi Ja sam Jugoslovenka i umrecu kao Jugoslovenka Ljupka oko pupka JelenaTinska@Twitter. Jelena Tinska; 09.08.2022.
  236. Slobodan Tišma: Vojvodina je izgubila identitet Al Jazeera Balkans. Nedim Sejdinović; 01.06.2020.
  237. Svako vreme ima svoju estetiku i svoj moral CorD magazin. Zorica Todorović Mirković; 01.10.2021.
  238. Tomaš: Bosanstvo se negira jer podsjeća na jugoslovenstvo Al Jazeera Balkans. Jasmin Agić; 23.09.2017.
    “Gledaj, ja sam Jugosloven, i tako sam se izjašnjavao dok se to moglo, a sada sam ostali i nepriznat ukoliko se tako izjašnjavam.”
  239. "A sad adio" i muzika iz "Otpisanih": U Beču održan koncert muzike iz srpske kinematografije Euronews. Tanjug; 25.09.2022.
    “Rođen sam u Jugoslaviji, uvek bio Jugosloven, iz radničke porodice.”
  240. Dado Topić: Nisam Jugonostalgičar, već Jugosloven espona.me 03.09.2021.
  241. Balkanskom ulicom: Dado Topić Radio-televizija Srbije. Vesna Dedić; 09.04.2017.
    “Dado Topić, Beograđanin, Jugosloven, legenda rok end rola i nadasve porodičan čovek svojom pričom će sigurno ove nedelje u mnoge domove uneti osećaj da je dobro samo ako ima ljubavi i poštovanja.”
  242. Trešnjak: Bilo bi lepo režirati na Balkanu Glas Amerike. Helena Đorđević; 14.06.2014.
    “Mi smo se preselili ovde 1976. i to je još uvek bila Jugoslavija i tako uvek kada me ljudi pitaju uvek kažem da sam Jugosloven jer je to jedina stvar koju sam znao.”
  243. (Twitter komentar:) Ne. Jugosloven, Levičar, Glumac i Srbin. S nadom da ću postati čovek. Tim redom. WhistlerDick@Twitter. Sergej Trifunović; 06.12.2019.
  244. Mogu li Jugosloveni postati etnička zajednica? Danas. Katarina Živanović; 13.12.2013.
    “Trnavčević se, inače, izjašnjava kao Jugosloven. Jedan je od 23.303 koliko ih po poslednjem popisu ima u Srbiji.”
  245. Dosledan svojim uverenjima CorD magazin. 30.03.2017.
    “Ja sam duboko ukorenjen kao Jugosloven i takav ću ostati do kraja života. Dubokih korena sam i Beograđanin, što podrazumeva i da sam Srbin.”
  246. Ostajem Jugosloven Vesti online. 02.11.2014.
    “Ja sam veoma privržen toj Srbiji, Beogradu, ja sam pre svega Beograđanin, naravno sa plemenitom idejom da ostajem Jugosloven, ono što mi se negde i zamera, a negde mi se i ne oprašta.”
  247. S. Kordić: Zašto ovdje nema prijevoda ako govorimo četiri jezika Večernji list. Denis Derk; 15-11-2013.
    “Na posljednjem popisu stanovništva u Bosni i Hercegovini odgovorio sam da sam Jugoslaven, da mi je materinji jezik srpsko-hrvatski te da sam ateist.”
  248. Krestićevo srce plamti za Rusiju kao engleski kamin E-novine. Marko Vešović; 26.06.2014.
  249. Trobogovu mu tromajku, ko god je napravi E-novine. Marko Vešović; 21.07.2014.
  250. Jugosloveni – moderni apatridi Autonomija. Ranka Ivanoska; 25.03.2011.
    “Iako ne postoje precizni podaci koliko je Jugoslovena među predstavnicima aktuelne vlasti, jedan od njih je dr Željko Vidović, predsednik opštine Vrbas i poslanik Demokratske stranke u Skupštini Vojvodine. Jugosloven je, kaže, od svog punoletstva, a tako će se izjasniti i na predstojećem popisu stanovnika 2011. godine. „Poslednji put sam se izjasnio kao Jugosloven upravo u pokrajinskoj skupštini kada sam dobio mandat pre dve godine. Moje lično opredeljenje je da budem Jugosloven i to ću i ostati i prilikom sledećeg popisa. Nisam upoznat sa zahtevom za priznavanjem statusa manjine, ali smatram da je takav zahtev opravdan“, kaže Vidović.“
  251. [5][6] Неорадикалски рикверц води у провалију НИН. Радмила Станковић; 06.08.2020.
    “Радина Вучетић је имала ту срећу: предмет њеног научног интересовања је превасходно Југославија, Краљевина и она социјалистичка, а за себе једнако каже да је Југословенка јер је рођена и васпитана у тој земљи, јер је формирана у југословенском духу и не може за првих двадесет година свог живота да каже „пуј, пике, више не важи“.”
  252. Veselin Vujović: Jugoslaven sam. I danas kada čujem himnu ‘Hej Sloveni’ prođu me trnci Narod.hr. Miroslav Herceg; 02.01.2018.
  253. Vujošević: Naravno da hoćemo da platimo porez[mrtav link] Sportske novosti. 14.06.2013.
  254. Vujošević: I Džajić je morao da pretuče svog čoveka, srećan sam što nisam uhapšen... Večernje novosti. Tanjug; 14.06.2013.
  255. Boris Vukobrat Fondacija za mir i rešavanje kriza
    “Boris Vukobrat rodjen je 5. marta 1940. u Zagrebu. Roditelji su mu Srbi - otac je Kninjanin, a majka Bosanka - a sam se izjašnjava kao Jugosloven. Supruga, Hajrija Vukobrat, potice iz ugledne banjalucke porodice.”
  256. Svi i svuda Monitor. Tamara Kaliterna; 15.01.2010.
  257. Book Speech by Boris Vukobrat[mrtav link] (na engleskom) Fondacija za mir i rešavanje kriza. 06.06.2012

LiteraturaUredi