Otvori glavni meni

Osećaj (budizam)

(Preusmjereno sa Vedanā)

Oset ili osećaj (sanskrit, pali: vedanā) je jedan od ključnih pojmova budističke psihologije. Prema Budinom učenju, postoje tri osećaja: osećaj prijatnosti, osećaj bola i osećaj ni prijatnosti ni bola (neutralan).[1]

Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Vedana je goli utisak opažen kao prijatan, neprijatan (bolan) ili neutralan (ravnodušan). Zato ga ne treba mešati sa emocijama.[2] Naknadne emotivne, moralne ili duhovne vrednosti povezane sa osetom pripadaju mentalnim tvorevinama (sankara).

Iako oseti mogu biti prijatni, za Budu je sve što se oseća unutar patnje.[3]

Sadržaj/Садржај

Nastanak osećajaUredi

  „Kao što spajanjem i trljanjem dva drvena štapa nastaju toplina i vatra, a njihovim razdvajanjem prestaju, tako je i sa osećajima: u zavisnosti od čulnog utiska nastaje odgovarajući osećaj; prestankom čulnog utiska prestaje i odgovarajući osećaj.[4]

Oset nastaje kad su prisutna tri uslova: čulo, predmet i svest. Spoj ova tri faktora, u budističkoj psihologiji je mentalni, a ne fizički proces.[2]

  „Baš kao što nebom duvaju različiti vetrovi: sa istoka, zapada, severa i juga, vetrovi koji nose prašinu i bez prašine, hladni i topli vetrovi, blagi i snažni vetrovi; slično tome, nastaju u ovom telu različite vrste oseta: prijatni, neprijatni i neutralni.[5]

Oseti od slika, zvuka, mirisa i ukusa su uvek neutralani, a prijatno ili neprijatno opažanje nastaje naknadno. Telesni dodir može uzrokovati prijatan i neprijatan osećaj. Misaoni kontakt može izazvati zadovoljstvo, tugu ili ravnodušan osećaj.[2]

Oset se može zaustaviti na nivou ogoljene senzacije. Tada nema vrednovanja oseta emotivno ili intelektualno.[2]

Nastanak patnjeUredi

Glavni članak: Uslovljeni nastanak

Oset, u budističkom smislu, jeste jedna od pet gomila koje čine ono što se naziva "osobom". Oset je jedna od četiri mentalne gomile; ostale tri su opažanje, mentalni sklopovi i svest.

Sam oset je uslovljen, i on uslovljava druge faktore. U lancu uslovnog nastanka, ovo je izraženo karikom: "doticaj uslovljava osećaj" (phassa paccaya vedana). Ukoliko iz toga uslede osećaji, onda se prelazi na sledeću kariku: "osećaj uslovljava žudnju" (vedana paccaya tanha).[2]

Prevazilaženje osećajaUredi

Glavni članak: Žeđ (budizam)

Na pitanje koja je razlika između mudraca i običnog čoveka, kad oboje osećanju prijatnost, bol i neutralan osećaj, Buda odgovara:

  „Kada ga pogodi osećaj bola, običan čovek žali, tuži i jadikuje, udara se u grudi, postaje mahnit. Tako on oseća dva bola, fizički i mentalni. Baš kao što čovek pogođen jednom strelom ubrzo potom biva pogođen i drugom, isto tako će i on osećati bol dve strele. Ali sledbenik plemenitih, kada ga pogodi osećaj bola, ne žali i ne jadikuje. Tako on oseća samo jedan bol, fizički, ali ne i mentalni.[6]
()

Dalje Buda poentira razliku:

  „Doživljavajući osećaj zadovoljstva, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj bola, sa njim se ne poistovećuje. Doživljavajući osećaj ni zadovoljstva ni bola, sa njim se ne poistovećuje. To znači da znalac, sledbenik plemenitih, nije vezan za rođenje, starost i smrt, za žalost, naricanja, bolove, uznemirenost i očaj. On nije vezan, kažem vam, za nespokojstvo i patnju.[7]
()

Obzirom da su osećaji prolazni i po svojoj prirodi podložni promeni, Buda ih je odredio kao uzročnike patnje koje treba prevazići.[8] On je govorio da je opasnost kod osećaja to što su nestalni, a izlaz je u napuštanje želje za njima.[9]

  „Osećaj prijatnosti treba posmatrati kao izvor patnje. Osećaj bola treba posmatrati kao strelu. Osećaj ni prijatnosti ni bola treba posmatrati kao nestalan.[10]

IzvoriUredi

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi