Ticanje (budizam)
Ticanje ili doticaj (sanskrit: sparśa, pali: phassa) je budistički pojam koji označava susret čula, predmeta i svesti o opaženom.[1][2] Doticaj nastaje na osnovu čula, i jedan je od niza uslova koji vode nastanku patnje.
Ne označava fizički kontakt, već jedan od sastojaka svesti. Ovako se definiše u pali kanonu: "Na osnovu oka i slike nastaje svest o viđenom. Tačka u kojoj se ovo troje ukrštaju jeste doticaj. Sa doticajem kao nužnim uslovom nastaje i osećaj." (MN 18). [3]
Budino učenje uredi
Doticaj kao preduslov oseta uredi
Buda je podučavao da je ticanje razlog na osnovu kog nastaju osećaji. Tako, dok doticaj postoji, osećamo zadovoljstvo ili bol, a prestankom doticaja njime stvoren osećaj takođe prestaje, stišava se:
Baš kao što se trljanjem i trenjem dva štapa rađa toplota i pali vatra, a odmicanjem i razdvajanjem ista ta dva štapa ista ta toplota prestaje, stišava se, isto je i sa čulnim kontaktom koji osećamo kao zadovoljstvo... kao bol... kao ni prijatan ni bolan osećaj... I tada uviđamo: ‘Prestankom istog tog čulnog kontakta koji osećam kao ni prijatan ni bolan, i njime stvoreni ni prijatan ni bolan osećaj takođe prestaje, stišava se’.[4]
Obzirom da doticaj nastaje na osnovu šest čula, on je šestovrstan: može biti proizveden putem pet fizičkih čula i uma.[5]
Doticaj kao preduslov svesti uredi
Buda je tvrdio da svest ne nastaje automatski na osnovu čula, već je neophodno i ticanje sa naše strane:
Ako oblici ne ulaze u vidno polje, niti postoji ticanje, tada se ne javlja svest o viđenom. Ako oblici ulaze u vidno polje, ali ne postoji ticanje, ni tada se ne javlja svest o viđenom. Ali kada oblici ulaze u vidno polje, i postoji ticanje, onda se javlja odgovarajuća vrsta svesti.[6]
Doticaj kao preduslov patnje uredi
Buda je takođe tvrdio da je doticaj razlog na osnovu kog nastaje patnja:
Ja kažem da patnja nastaje iz nekog razloga. Taj razlog jeste doticaj. Stoga, kad neki askete i sveštenici tvrde da je svako tvorac vlastite patnje, drugi da je naša patnja tuđe delo, treći da je patnja i naše i tuđe delo, a četvrti da nije ni naše ni tuđe delo, nego da nastaje slučajno - u svakom od tih slučajeva nemoguće je da bude doživljena bez doticaja.[7]
Literatura uredi
- Guenther, Herbert V. & Leslie S. Kawamura (1975). Mind in Buddhist Psychology: A Translation of Ye-shes rgyal-mtshan's "The Necklace of Clear Understanding". Dharma Publishing. Kindle Edition..
- Kunsang, Erik Pema (translator) (2004). Gateway to Knowledge, Vol. 1. North Atlantic Books.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put.
.
Izvori uredi
- ↑ Guenther (1975), Kindle Locations 401-405.
- ↑ Kunsang 2004: str. 23
- ↑ Rečnik | Srednji put
- ↑ Kovačević 2014: str. 308
- ↑ Suština budističke meditacije
- ↑ Mađđhima nikāya 28, Maha-hatthipadopama sutta
- ↑ „Govor Upavāni”. Arhivirano iz originala na datum 2020-08-04. Pristupljeno 2018-09-22.
