Nitrozil-hlorid

Nitrozil-hlorid
	Nitrozil-hlorid
Drugi nazivi	Nitrogen-oksihlorid; Nitrozonijum-hlorid
Identifikacija
CAS registarski broj	2696-92-6
PubChem	17601
ChemSpider	16641
EINECS broj	220-273-1
UN broj	1069
MeSH	nitrosyl+chloride
RTECS registarski broj toksičnosti	QZ7883000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	ClN=O
InChI
	InChI=1S/ClNO/c1-2-3 ; Kod: VPCDQGACGWYTMC-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	ClNO
Molarna masa	65.46 g/mol
Agregatno stanje	žuti gas,; crvena tečnost
Gustina	1.417 g/cm3; (tečnost, -12 °C); 2.99 g/L (gas)
Tačka topljenja	-59.6 °C
Tačka ključanja	-6.4 °C
Rastvorljivost u vodi	razlaže se
Rastvorljivost u hlorokarbonu	rastvorljiv
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	sp2 za N
Dipolni moment	1.90 D
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 1580
EU-indeks	Nije na listi
Opasnost u toku rada	Veoma otrovan
NFPA 704	0 3 1 W
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja; nitrozil-halogeni	Nitrozil-fluorid; Nitrozil-bromid
Сродна једињења	Azot-monoksid; Nitrosulfurna kiselina; Nitrozil-fluoroborat; Tionitrozil-hlorid
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Nitrozil-hlorid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule ClNO.

Struktura molekula uredi

Iako se formula vrlo često piše NOCl, struktura se bolje prikazuje formulom ONCl. Između N i O postoji dvostruka veza (razdaljina = 1,16 Å), a između N i Cl postoji jednostruka (razdaljina = 1,69 Å). Ugao koji zaklapaju O-N-Cl iznosi 113°.^[4]

Dobijanje uredi

Može se dobiti na više načina^[5]:
1. reakcijom azot-monoksida i hlora na običnoj temperaturi, uz drveni ugalj kao katalizator:

\mathrm {2NO+Cl_{2}\longrightarrow 2\;NOCl}

2. reakcijom fosfor-pentahlorida i kalijum-nitrita:

\mathrm {PCl_{5}+KNO_{2}\longrightarrow \;KCl+POCl_{3}+NOCl}

3. u carskoj vodi:

\mathrm {HNO_{3}+3HCl\longrightarrow \;NOCl+Cl_{2}+2H_{2}O}

Fizička i hemijska svojstva uredi

To je narandžastožut gas, koji se pretvara u crvenkastu tečnost na temperaturi od -5,5 °C, a pri -65 °C gradi kristale limun-žute boje.^[6]^[7] Reaguje sa vodom gradeći kiseline:

\mathrm {NOCl+H_{2}O\longrightarrow \;HNO_{2}+HCl}

Takođe, reaguje sa živom gradeći merkurohlorid i azot-monoksid, a gradi i dvoguba jedinjenja kao što je SnCl₄•NOCl.^[5]

Izvori uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
↑ ^5,0 ^5,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.

[мелор-5] 5,0 ^5,1 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[CRC-6] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[Merck13th-7] Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]