Otvori glavni meni

Dvostruka veza u hemiji je hemijska veza između atoma dva hemijska elementa koja uključuje četiri vezana elektrona umesto uobičajenih dva.

Način građenja vezeUredi

Šematski prikaz načina građenja dvostruke veze.

Način građenja dvostruke veze će biti predstavljen na primeru dvostruke veze kod alkena. Ugljenik ima elektronsku konfiguraciju: . Elektroni iz 1s orbitale ne učestvuju u građenju veze. NJen nastanak se objašnjava sp² hibridizacijom. Naime, jedan elektron iz 2s prelazi u 2r orbitalu. Prilikom nastanka dvostruke veze između ugljenikovih atoma dolazi do svojevrsnog mešanja, odnosno hibridizacije tri orbitale (jedne s i dve r), dok treći elektron u preostaloj 2r orbitali kod oba ugljenika ne učestvuje u hibridizaciji. Tako dolazi do nastanka tri sp² hibridne orbitale. Pošto sve tri teže da se udalje jedna od druge, ugao koji uzajamno obrazuju je 120°. Zatim dolazi do preklapanja jedne hibridne orbitale jednog ugljenikovog atoma i jedne hibridne orbitale drugog ugljenikovog atoma, pri čemu se gradi sigma () veza. Preostala dva elektrona stvaraju 2r orbitale koje su normalne na ravan u kojoj se nalaze hibridne orbitale, pa dolazi do poklapanja i stvaranja π veze. To znači da se dvostruka veza sastoji od jedne π i jedne veze i njena energija veze je veća u odnosu na jednostruku vezu.

Dvostruka veza kod alkenaUredi

Funkcionalna grupa kod alkena je dvostruka veza između atoma ugljenika. Prilikom davanja naziva po IUPAC-ovoj nomenklaturi izomerima alkena, vodi se računa da njihova funkcionalna grupa bude obuhvaćena prilikom određivanja najdužeg niza. Numerisanje ugljenikovih atoma u tom nizu vrši se tako da atom koji učestvuje u građenju dvostuke veze bude označen najnižim mogućim brojem. Reaktivnost alkena se objašnjava prisutstvom dvostruke veze, tačnije π veze, jer je oblak π elektrona pogodan za napad od strane drugih reagensa, pa se ta veza lako raskida prilikom sudara u reakcijama.

Spoljašnje vezeUredi

LiteraturaUredi

  • Stojiljković, Aleksandra. 2008. Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera, medicinske, veterinarske i škole za negu lepote. Beograd : Zavod za udžbenike.