Toant (tauridski kralj)
Za ahejskog junaka iz Ilijade, vidi Toant. Za ličnosti istog imena u grčkoj mitologiji, vidi Toant (razvrstavanje). Toant (starogrčki: Θόας) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Dionisa i Arijadne, kćerke kritskog kralja Minoja.[1][2][3][4] S druge strane, neki kažu da je Toant, kao i njegov brat Enopion, bio Tezejev sin.[2]
Mitologija
urediRadamant, ujak Arijadnin, ostavio je Toantu vlast nad ostrvom Lemnom.[5] Međutim, kad su Lemnjanke poubijale sve muškarce na ostrvu, Toantova kći Hipsipila spasila je oca tako što ga je stavila na neki splav i porinula ga u Egejsko more.[6] More ga je dovelo do ostrva Enoje kod Eubeje, gde mu je tamošnja nimfa, koja se takođe zvala Enoja, rodila sina Sikina, koji je kasnije to ostrvo po sebi nazvao Sikin.[7][8] Toant je naposletku stigao do Tauride (današnjeg Krima), gde je postao kralj i gde je Artemida postavila Agamemnonovu kćerku Ifigeniju za sveštenicu u svom hramu.[9]
U Euripidovoj tragediji Ifigenija na Tauridi priča se o tome kako je, dok je Ifigenija tamo služila kao Artemidina sveštenica, njen brat Orest skovao, na savet proročišta, plan da se dokopa tauridske kultne statue Artemide, za koju se verovalo da je u davnini pala s neba, i da je prenese u Atiku.[10] Kad je Orest, u pratnji Pilada, stigao u Tauridu, tamošnji su ga stanovnici, prema svojim običajima, želeli žrtvovati u Artemidinu hramu. No, Ifigenija je prepoznala svog brata, pa su njih dvoje stali razmišljati o tome kako da pobegnu. Orest je hteo da ubije kralja Toanta, no Ifigenija mu je predložila da prevare kralja. Ifigenija se sastala s kraljem i rekla mu da je kultni kip ukaljan zločinom matricida, odnosno da se lik boginje okrenuo i zatvorio oči. Toant joj je poverovao i dopustio joj da Oresta i Pilada očisti od greha, i to u samoći. Tako su Ifigenija, Orest i Pilad, sa svim grčkim robovima i uz pomoć boginje Atene pobegli s Tauride. Istog trenutka glasnik je obavestio o ovome Toanta, koji je odmah poslao svoje ljude u poteru za njima. U tom trenutku intervenisala je Atena i nagovorila ga da ih pusti da odu.[11] Toanta je naposletku ubio Hris, sin Hriseidin i Agamemnonov.[12][13]
U starijem predanju Toant, otac Hipsipilin, i Toant, tauridski kralj, bili su dve odvojene ličnosti, od kojih je ovaj drugi smatran sinom Boristena,[14] rečnog boga reke na krajnjem severu grčkog sveta koja se danas zove Dnjepar. Verovatno je tek kod kasnijih autora, kao što su Higin[9] i Valerije Flak,[15] došlo do konačnog spajanja ove dve ličnosti u jednog Toanta.[16]
Reference
uredi- ↑ Schmitz 1867, s.v. Thoas (2) sfn error: multiple targets (2×): CITEREFSchmitz1867 (help)
- ↑ 2,0 2,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, Epitome, I, 9.
- ↑ Sholija uz: Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, III, 997.
- ↑ Stacije, Tebaida IV, 769.
- ↑ Diodor Sicilijski, Istorijska biblioteka, V, 79, 2.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, I, 9, 7.
- ↑ Sholija uz: Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 620 sqq i sholija uz I, 623.
- ↑ Etymologicum Magnum, 712, 51.
- ↑ 9,0 9,1 Higin, Fabulae, 15.
- ↑ Euripid, Ifigenija na Tauridi, 79.
- ↑ Euripid, Ifigenija na Tauridi, passim.
- ↑ Higin, Fabulae, 121.
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Iphigeneia sfn error: multiple targets (2×): CITEREFSchmitz1867 (help)
- ↑ Antonin Liberal, Metamorfoze, 27.
- ↑ Gaj Valerije Flak, Doživljaji Argonauta, II, 242 sqq.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Toant (1)
Literatura
uredi- Schmitz, Leonhard (1867), „Iphigeneia”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Schmitz, Leonhard (1867), „Thoas (2)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.