Otvori glavni meni
Ifigenija na Tauridi
Strutt Iphigenia.jpg
Orest i Pilad dovedeni pred Ifigeniju (naslikao: Joseph Strutt)
Napisao: Euripid
Zbor Grčke robinje
Likovi Ifigenija
Orest
Pilad
kralj Toant
Atena
pastir
sluga
Radnja Taurija, oblast Skitije na sjevernoj obali Crnog mora

Ifigenija na Tauridi (grčki: Ἰφιγένεια ἐν Ταύροις, Iphigeneia en Taurois) je drama koju je napisao znameniti starogrčki dramatičar Euripid između 414. pne. i 412. pne.

Zaplet je sagrađen na intrigi. Ifigenija, kćerka Agamemnonova, koju je Artemida, kad joj se imala žrtvovati, odnela u Tauridu i učinila tamo svojom sveštenicom, hoće bratu Orestu da prinese mrtvačku žrtvu jer prema nekim snovima misli da je umro. Međutim, Orest je baš tada došao s prijateljem Piladom u Tauridu da po zapovestii Apolonovoj donese Artemidin drveni kip i tako se oslobodi od daljeg progona Erinija. Oresta nenadano uhvati mahnitost, pa navali na stado s namerom da ga pobije, ali zajedno s Piladom bude uhvaćen. Po tamošnjem običaju, uhvaćene strance je trebalo žrtvovati Artemidi. Ifigenija, želeći da bar jednoga od njih spasi, preda Piladu jedno pismo da ga odnese u Grčku u grad Argos. Kad mu Ifigenija u Orestovoj prisutnosti i usmeno kazuje šta u pismu poručuje bratu Orestu, otkriva joj se Orest, te svi zajedno planiraju kako da pobegnu. Pod izgovorom da mora očistiti i strance i kip Artemidin, koji su oni tobože okaljali, odvede Ifigenija Oresta i Pilada s dozvolom kralja Toanta na more. Uskoro glasnik javlja da su oni pokušali zajedno s kipom Artemidinim pobeći, ali da ih je nepovoljan vetar bacio natrag na obalu. Toant hoće da ih uhvati, ali se u tom času pojavi boginja Atena i javi kralju da je to bila božja volja, pa se Toant umiri.

Drama se odlikuje izvrsnom karakterizacijom likova, posebno glavne junakinje, i pažljivo zasnovanom i vrlo spretno sprovedenom obradom radnje. Posebno snažno obrađena je scena prepoznavanja brata i sestre.