Sumpor trioksid
Sumpor trioksid (sumpor (VI) oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SO3.[4][5] On je gas koji je zagađivač vazduhu i sastojak kiselih kiša.
Sumpor trioksid | |||
---|---|---|---|
Sumpor trioksid | |||
Naziv po klasifikaciji | Sulfonilidenoksidan | ||
Drugi nazivi | anhidrid sumporne kiseline | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 7446-11-9 , 3162-58-1 (monokis (trimethylammoniate)) | ||
PubChem[1][2] | 24682 , 22235242 (hemihidrat) , 22235243 (monoamonijat) , 23035042 (monohidrat), 19427588 (monoformamat) , 222852 (monokis(trimetilamonijat)) | ||
ChemSpider[3] | 23080 | ||
EINECS broj | |||
UN broj | UN 1829 | ||
ChEBI | 29384 | ||
RTECS registarski broj toksičnosti | WT4830000 | ||
Gmelin Referenca | 1448 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | SO3 | ||
Molarna masa | 80.066 g/mol | ||
Gustina | 1.92 g/cm3, tečnost | ||
Tačka topljenja |
16.9 °C, 290.1 K, 62.4 °F | ||
Tačka ključanja |
45 °C, 318 K, 113 °F | ||
Rastvorljivost u vodi | hidrolizuje se do sumporne kiseline | ||
Termohemija | |||
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfH |
−397.77 kJ/mol | ||
Standardna molarna entropija S |
256.77 J K−1 mol−1 | ||
Opasnost | |||
EU-klasifikacija | oksidans (ox) | ||
EU-indeks | 016-019-00-2 | ||
NFPA 704 | |||
R-oznake | R14, R35, R37 | ||
S-oznake | (S1/2), S26, S30, S45 | ||
Tačka paljenja | Nezapaliv | ||
Srodna jedinjenja | |||
Drugi katjoni | Selen trioksid Telur trioksid | ||
Srodna jedinjenja sumporni oksidi | Sumpor monoksid Sumpor dioksid | ||
Srodna jedinjenja | Sumporna kiselina | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Dobijanje
urediSumpor trioksid se ne može dobiti izgaranjem sumpora u vazduhu ili u atmosferi kiseonika, jer velika količina toplote koja se oslobađa pri sagorevanju sumpora u sumpor dioksid sprečava stvaranje sumpor trioksida. SO3 se egzotermno raspada na višim temperaturama u sumpor dioksid i kiseonik.
Spajanje sumpor-dioksida i kiseonika je moguće samo na temperaturama koje nisu suviše visoke (400—600 °C). Zbog vrlo male brzine reakcije u tom temperaturnom području neohodna je upotreba katalizatora. Ovaj postupak nalazi industrijsku primenu u proizvodnji sumporne kiseline.
Za laboratorijske potrebe, sumpor trioksid se priprema kao anhidrid sumporne kiseline, oduzimanjem vode sumpornoj kiselini (zagrevanjem koncentrovane sumporne kiseline s fosfor pentoksidom kao sredstvom za oduzimanje vode):
- H2SO4 → SO3 + H2O
ili zagrevanjem vodoniksulfata (npr. natrijum-bisulfata NaHSO4), ili sulfata npr. gvožđe(III)-sulfata (Fe2(SO4)3).
Osobine
urediSumpor trioksid pojavljuje se u tri modifikacije, od kojih je jedna kristalna, a preostale dve su amorfni oblici. Kada se ohlade pare sumpor trioksida, dolazi do kondenzacije u kristalni oblik (γ-SO3). To je prozirna masu, koja se topi na 16,8 °C, a ključa na 44,8 °C. Ona se u čvrstom stanju sastoji uglavnom od molekula (SO3)3, u tečnom stanju od molekula (SO3)3 i SO3, a u gasovitom stanju od molekula SO3. Ako se sumpor trioksid drži duže vremena ispod 25 °C, on se pretvara u modifikaciju sličnu azbestu (β i α SO3), odnosno u bele isprepletene iglice svilenastog sjaja, s molekulima (SO3)n i (SO3)p (p > n > 3). Sumpor trioksid koji je u prodaji je mešavina α i β SO3.
Sumpor trioksid se spaja sa vodom i gradi sumpornu kiselinu uz jako razvijanje toplote. Na vlažnom vazduhu intenzivno se puši, jer je prilično isparljiv, pa s vlagom iz vazduha stvara sumpornu kiselinu, koja se odmah kondenzuje u male kapljice. Sa oksidima metala reaguje energično uz stvaranje sulfata.
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.