Sićevo (Niška Banja)
Сићево је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. у Сићеву је живело 1007 (1012) становника (према попису из 1948. 1361 становник).
| Сићево | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Нишка Бања |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 1007 |
| Положај | |
| Координате | 43°20′17″N 22°05′01″E / 43.338°N 22.0835°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 365 m |
  Сићево Сићево (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18311 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 20′ 17" СГШ, 22° 05′ 01" ИГД
Сићево је виноградарско-воћарско и сточарско-ратарско сеоско насеље збијеног типа, на долинским странама у подножју Сврљишких планина, (300–460 нмв), (већи део на десној страни) Нишаве, десне притоке Јужне Мораве, поред магистралног пута и железничке пруге Ниш–Софија (или нишавско-маричке магистрале), 16 km источно од Ниша у почетном делу клисуре, која је по њему и добила назив: Сићевачка клисура.
С леве стране нишавско-маричке магистрале налазе се викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечи дол, Кулина, Шутевац, Кусача и Манастир Свете Богородице, који је познат и као манастир Сићево. Вредности овог објекта доприносе фреске из друге и треће деценије 17. века из радионице патријарха Пајсија, познате по неспретности у цртежу и рустичности у колориту. Као споменик културе од великог значаја манастир се налази под заштитом Републике Србије [1][2].
Историјат uredi
По предању, Сићево је настало у 13. веку када је (Свети Сава 1234. на путу за Цариград „попио и благосиљао“ сеоско вино).
Претпоставља се да је старо село временом расељено, а данашње Сићево настало је почетком 18. века од „збегова“. Постоји мишљење да су га формирали житељи села Сићева код Приштине или истоименог села код Клине после Сеобе Срба под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића (1690)[3].
Инфраструктура привреда, култура и спорт uredi
Сићево обједињује три „мале“: Горњу, Средњу и Доњу и викенд-насеља: Црвеница, Кутлеш, Мечји дол, Кулина и Шутевац, а код манастира Св. Богородице викенд-насеље Кусача. Површина атара, где на месту Горелица расте ендемска биљка жалфија, (по којој је међу пчеларима и љубитељима лековитог биља познат овај крај), износи 2.179 ha.
Електрично осветљење село је добило 1925, телефонске везе почетком осамдесетих година 20. века, а водом се снабдева преко сеоског водовода, са извора Врело. Сићево има осморазредну школу која је почела са радом 1882, (школске 2000/2001. школа је имала 88 ученика).
Поред сеоске православна црква Светог пророка Илије подигнуте 1800. (реновиране 1990) и месне камцеларије, село има стари (изграђен 1934) и нови задружни дом (изгређен 1948/49), Земљорадничку виноградарску задругу „Сићево“, спомен чесму борцима палим у првом и другом светском рату, здравствену станицу, апотеку, пошту, мотел „Сићево“ и железничку станицу.
„Познато је по виноградарству које је било развијено и за време турске владавине. Виноделско-воћарско удружење основано је 1895. Винарски подруми су до 1878. грађени у виноградима, потом у насељу, а 1931, када је почела са радом ХЕ „Сићево“, купљен је Винарски подрум за потребе задруге, поред кога је 1937/38 изграђен нови. Производња грожђа, вина, ракије и шљиве тржишног је карактера.“
У новије време Сићево је познато и по културним и спортским манифестацијама:
- Ликовна колонија „Сићево“ - најстарија у земљи основане 1905),
- Књижевна колонија „Сићево“ - једине на Балкану, основане 1991)
- Светски параглајдинг куп
- „Дани жалфије“, као манифестација општине Нишка Бања
- Графичка радионица Сићево, основана 2005. године
Демографија uredi
У насељу Сићево живи 839 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (44,9 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 341 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пад у броју становника.
Због природних лепота Сићевачке клисуре у Сићеву је задњих 40 година изграђено једно од највећих викенд насеља у околини Ниша.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 956 | 94,93% | ||
| Роми | 47 | 4,66% | ||
| Украјинци | 1 | 0,09% | ||
| Буњевци | 1 | 0,09% | ||
| Бугари | 1 | 0,09% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 20 | 29 | ||
| 75-79 | 29 | 49 | ||
| 70-74 | 34 | 27 | ||
| 65-69 | 34 | 23 | ||
| 60-64 | 37 | 43 | ||
| 55-59 | 26 | 30 | ||
| 50-54 | 44 | 40 | ||
| 45-49 | 45 | 42 | ||
| 40-44 | 32 | 25 | ||
| 35-39 | 26 | 30 | ||
| 30-34 | 31 | 25 | ||
| 25-29 | 26 | 25 | ||
| 20-24 | 24 | 26 | ||
| 15-19 | 26 | 26 | ||
| 10-14 | 28 | 28 | ||
| 5-9 | 28 | 22 | ||
| 0-4 | 14 | 13 | ||
| просек | 44.9 | 46.8 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 434 | 90 | 290 | 42 | 7 | 5 |
| Женски | 440 | 59 | 280 | 89 | 11 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 180 | 27 | - | - | 73 | 10 | 10 | 15 | 4 | 19 |
| Женски | 104 | 22 | - | - | 39 | - | 1 | 7 | 10 | 1 |
| Оба | 284 | 49 | - | - | 112 | 10 | 11 | 22 | 14 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 2 | 5 | 5 | 2 | 5 | - | - | 2 | |
| Женски | 1 | 3 | - | 5 | 8 | 2 | - | - | 5 | |
| Оба | 2 | 5 | 5 | 10 | 10 | 7 | - | - | 7 |
Види још uredi
Референце uredi
- ↑ Споменици културе у Србији: Манастир Сићево (сајт САНУ) (sh) (en)
- ↑ Јанићијевић Ј, Културна ризница Србије, Идеа, Београд, 2001.
- ↑ Тања Милисављевић, Слободан Гавриловић ПРВА СЕЛА У СРБИЈИ, Београд, 2007, Издавач Демократска странка-Истраживачко-издавачки центар, Приступљено 25. 4. 2013.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
