Napad NOVJ na Cazin aprila 1944.

Izvršavajući naređenje Vrhovnog štaba, štab Četvrtog korpusa NOVJ formirao je grupaciju od šest brigada za izvođenje operacije u zahvatu unske komunikacije. Opva grupacija otpočela je 9. aprila napad na utvrđeni Cazin. Na grad su napadale Druga brigada Osme divizije i Prva brigada Unske operativne grupe. Ostale četiri brigade bile su angažovane na obezbeđenju od Bihaća, Ostrošca i Bosanske Krupe. Oštre borbe vođene su u samom Cazinu, kao i na prilazima Cazinu od Ostrošca i Bihaća. Ni posle trodnevnih uzastopnih napada brigade NOVJ nisu uspele da likvidiraju posadu u Cazinu. U trenutku najveće krize garnizona, u Cazin je uspela da se probije jaka nemačka oklopno-motorizovana grupacija predvođena divizionom jurišnih topova 373. legionarske divizije (nem. Sturmgeschützabteilung)[4]. Stoga je 11. aprila štab Četvrtog korpusa obustavio dalje napade.

Napad NOVJ na Cazin aprila 1944.
Deo Drugog svetskog rata
Vrijeme:9-11. april 1944.
Mjesto:Cazin i okolne komunikacije
Rezultat: Pobeda Nemačkog Vermahta
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije Nemački Vermaht
Snage NDH
Uključene jedinice
dve brigade Sedme divizije
dve brigade Osme divizije
Unska operativna grupa NOVJ
Haubički divizion Četvrtog korpusa
u Cazinu:
- izviđački bataljon 373. legionarske divizije [1]
- Osma slunjska ustaška bojna
- jedna satnija 10. ustaške bojne
u okolnim garnizonima:
- jaki delovi 373. diviije, ustaša i domobrana
Snaga
oko 2.000 u napadu na Cazin, oko 5.000 u izolaciji napada oko 1.000 u odbrani garnizona, oko 12.000 u okolnim garnizonima[2]
Žrtve i gubici
35 poginulih, 151 ranjena, 4 nestala[3] 238 mrtvih, 26 zarobljenih, oko 90 ranjenih (prema izveštaju štaba Osme divizije)[3]

Od 12. do 16. aprila ova grupa brigada vodila je borbe oko Cazina i rušila komunikaciju Ostrožac - Otoka. Nakon toga, brigade Sedme i Osme divizije prebačene su na druge zadatke.

Plan operacije

uredi

U cilju održavanja pritiska na neprijatelje i aktivne odbrane slobodne teritorije, Četvrti korpus je organizovao operacije na osovinske pozicije u različitim delovima korpusne oblasti. Operacije su izvođene brzim koncentrisanjem više brigada, a sastojale su se uglavnom u izolaciji i likvidaciji osovinskih isturenih garnizona.

Cazinski utvrđeni garnizon bio je važno istureno utvrđenje u odbrani unske komunikacije. Pored toga, od značaja za Narodnooslobodilački pokret bilo je jačanje uticaja u muslimanskom stanovništvu Cazinske krajine. Stoga je Cazin sa okolnim utvrđenim tačkama napadan više puta, a već tokom druge polovine 1942. dva puta je osvajan. Vrhovni štab NOV i POJ naredio je Četvrtom korpusu 6. aprila 1944. da preduzme akciju prema Bihaću. Izvršavajući to naređenje, štab korpusa razradio je plan napada na Cazin i okolna mesta.

Za aprilsku operaciju 1944. u Cazinskoj krajini Četvrti korpus angažovao je šest brigada - Treću i Četvrtu brigadu Sedme divizije, Drugu i Treću brigadu Osme divizije, i obe brigade Unske operativne grupe. Cazin je bio značajna utvrđena pozicija nemačkog 15. brdskog korpusa. U njemu se u tom periodu bio Izviđački bataljon 373. (nem. Aufklärung Abteilung), a u Bihaću i drugim okolnim mestima jake borbene grupe 373. divizije. Ove snage bile su ojačane brojnim ustaško-domobranskim sastavima.

Prema planu, najpre je trebalo zauzeti Cazin, zatim Ostrožac i Otoku, a nakon toga temeqno porušiti prugu Bihać - Bosanski Novi. Napad na Cazin počeo je 9. aprila uveče. Na sam grad napadale su Druga brigada Osme divizije i Prva brigada Unske operativne grupe. Druga brigada Unske operativne grupe obezbeđivala je napad iz pravca Bihaća, Treća brigada Osme divizije iz pravca Ostrošca, a Treća i Četvrta brigada Sedme divizije od Otoke i Bosanske Krupe.

Tok borbi

uredi

Pešadijskki napad na Cazin počeo je nakon 20-minutne artiljerijske pripreme u sumrak 9. aprila. Obe brigade uspele su savladati spoljnu odbranu i ući u grad. Borbe u gradu trajale su celu noć, ali bez odlučujućeg uspeha. Stoga su se pred zoru brigade NOVJ izvukle na polazne položaje.

Sledeći napad počeo je, nakon dodatnih priprema, 10. aprila u 18 časova. Ovaj napad imao je više uspeha. Pokolebana posada počela je prikupljanje za pokušaj proboja prema Ostrošcu. Međutim, ohrabreni uspehom interventne grupe iz Bihaća, odustali su od proboja. 11. aprila u 5 ujutro pokrenut je treći napad. Međutim, u toku prepodneva, kad je posada bila pred uništenjem, u Cazin se probila borbena grupa iz Bihaća. Nakon celodnevne borbe, nemačke oklopno-motorizovane snage iz Bihaća uspele su da se preko Ostrošca probiju u Cazin, spoje sa tamošnjom posadom i oslobode je pritiska.

Ove borbe za Cazin zabeležene su u hronici 373. divizije[5]:

U danima od 9. (uskršnja nedelja) do 11.4. preduzeo je neprijatelj na celom području divizije velike napade, koji su se međutim svi završili uspešno za naše trupe. Tako je 9.4. snažno napadnut poljski dopunski bataljon u pokretu od Banjaluke za Ostrožac (na Uni, severoistočno od Bihaća), ali je uz pomoć pravovremeno pristigle pomoći neprijatelj odbijen. Isto se dogodilo i sa u Cazinu raspoređenim izviđačkim bataljonom. 10.000 ljudi potpuno je opkolilo mesto. Jedno po jedno uzvišenje i utvrđena tačka su padali, pa je i sam štab bataljona morao biti povučen na uzvišenje sa džamijom. Drugog dana, 10.4, uprkos artiljerijskoj podršci iz Bihaća i upotrebi štuka, partizani su bili u stanju da dalje napreduju. Ipak, u jednom protivnapadu koji je predvodio poručnik Štocki, uspelo se osvojiti artiljeriski položaj, a u drugom vođenim od narednika Vilmsa, prethodno izgubljeni protivtenkovski topovi. ... Konačno trećeg dana, 11.4, kad je već više od pola mesta palo u ruke neprijatelja i kad je nastala teška oskudica municije, došao je spas od jednog diviziona jurišnih topova koji je upornom borbom morao probiti sebi put kroz partizanske linije. Izgubljeno teško oružje ponovo je osvojeno, i sahranjeno preko 30 palih domobrana u Cazinu. (nem. In den Tagen vom 9. 4. (Ostersonntag) bis 11. 4. unternahm der Feind im gesamten Divisionsbereich größere Angriffe, die aber alle erfolgreich für die eigene Truppe abschlössen. So wurde am 9. 4. das von Banja Luka nach Ostrožac (an der Una, nordostwärts Bihać) verlegte Feldersatzbatl. stark angegriffen, der Feind aber mit Hilfe von rechtzeitig eingetroffenem Entsatz zurückgeworfen. Ebenso erging es der in Cazin liegenden A. A. 10 000 Mann sollen es gewesen sein, die den Ort völlig einschlössen. Eine Höhe, ein Stützpunkt nach dem andern gingen verloren; auch der Gefechtsstand der Abt. mußte nach der Moscheehöhe zurückverlegt werden. Auch am zweiten Tage, dem 10. 4., konnten die Partisanen trotz eigener Artillerieunterstützung von Bihać her und trotz Einsatzes von Stukas weiter vordringen. Doch gelang es einem von Lt. Stocky geführten Gegenstoß um 3 Uhr morgens, eine Geschützstellung und einem weiteren unter Wachtmeister Wilms, die südwestlich gelegenen höchsten Höhen des Einschließungsringes mit zwei verloren gegangenen Pak zurückzuerobern... Endlich am dritten Tage, dem 11. 4., als schon mehr als die Hälfte des Ortes in Feindeshand gefallen und starker Munitionsmangel eingetreten war, erfolgte der Entsatz durch eine Sturmgeschützabteilung, die sich in hartnäckigem Kampf einen Weg durch die Partisanenlinie hatte brechen müssen. Die verloren gegangenen schweren Waffen wurden zurückgewonnen, über dreißig gefallene Domobranen in Cazin beigesetzt.)

Nakon obustavljanja napada na Cazin, brigade Osme divizije i Unske operativne grupe vodile su do 16. aprila borbe na prostoru oko Ostrošca i Otoke. Izviđački bataljon 373. nakon odbrane Cazina, ojačan ustaško-domobranskim snagama izveo je ispad prema Pećigradu. Tom prilikom, napadnut od partizana, našao se u teškom položaju. Samo uz krajnje napore i „pod vodstvom jednog hrvatskog poručnika“ uspeo se izvući nazad u Cazin. Tom prilikom bataljon je, prema hronici, imao 5 mrtvih, 20 teško ranjenih i 2 teška bacača izgubljena.[6]

Literatura

uredi

Reference

uredi
  1. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strana 183
  2. Dušan Baić: ČETVRTI KORPUS NOV JUGOSLAVIJE, strana 266
  3. 3,0 3,1 Dušan Baić: ČETVRTI KORPUS NOV JUGOSLAVIJE, strana 267
  4. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strana 184
  5. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strane 183-184
  6. Franz Schraml: KRIEGSSCHAUPLATZ KROATIEN, strane 184

Vidi još

uredi