Granit
Granit je dubinska magmatska stena. Široko je rasprostranjen u zemljinoj kori. Nastao je hlađenjem i učvršćenjem užarene magme u unutrašnjosti Zemlje. Jedan je od najtvrđih materijala. Pošto je čvrst i otporan materijal često se koristi u građevinarstvu. Stari Egipćani su ga koristili za izgradnju obeliska. Prosečna gustoća granita je 2750 kilograma po metru kubnom. Reč granit dolazi od latinske reči granum, koja znači zrno. Za razliku od drugih magmatskih stena granit nije nađen na Mesecu.
Nalazišta
urediGranit čini veliki deo kontinentalnih kora. Granit je postajao deo zemljine kore tokom svih geoloških perioda. Većina je iz prekambrijuma. Nastao je u različitim vremenima istorije Zemlje, od pre milijardu do nekolko desetina miliona godina. Najstarije granitne stene nalaze se u Švedskoj, Britaniji i Arizoni. Široko je rasprostranjen u zemljinoj kori i najčešća je bazična stena ispod sedimentnih stena. Često čine ogromne nepravilne mase, batolite. Iako je široko rasprostranjen postoje područja sa komercijalno vrednim kamenolomima granita:
- Skandinavija, tj. Finska, Norveška i Švedska
- Španija, najviše u Galiciji i Ekstramaduri
- Brazil
- Indija
- južni deo Afrike, tj. Angola, Namibija, Zimbabve, Južna Afrika
Poreklo
urediGranit je magmatska stena i formirana je iz magme. Nastala je na dubini, nije stena nastala izlivom magme na površinu nego untar zemljine kore. Obično se to dešavalo na dubinama od 1,5 do 50 kilometara. Dolazilo je do kristalizacije iz magme na dubini i mešanja sa drugim stenama. Hemijski sastav granita odražava različitu hemijsku strukturu stene od koje je magma iz koje je nastao granit. Kada nastanu određeni uslovi unutar površine nastaje granit. Ponekad obrazuje mala dubinska (intruzivna) tela, ali poznatiji je po velikim nepravilnim masama zvanim batoliti, za koje ne znamo dokle sežu u dubinu. Površina batolita može biti do desetaka hiljada kvadratnih kilometara. Batolit Kost Rejndž u Britanskoj Kolumbiji je dužine 2000 kilometra i širine 200 kilometara.
Upotreba
urediCrvena piramida u Egiptu iz 26. veka pne. dobila je ime po izloženim bojama granitne površine. Treća je piramida po visini u Egiptu. Menkaurova piramida je građena pomoću krečnjaka i granitnih blokova. Keopsova piramida ima veliki granitni sarkofag. Svi obelisci starog Egipta rađeni su od granita iz Asuana, gde je najstariji kamenolom na svetu. Kako su Egipđani sekli tvrdi granit nije baš jasno.
Mnogi hindu hramovi u južnoj Indiji građeni su od granita. Najviše su građeni u 11. veku u doba kralja Radžaradže Čole I.
Granit se može uglačati do visokog sjaja, zbog toga je estetski jako prihvatljiv materijal. Granit se danas mnogo koristi kao podni kamen u javnim i komercijalnim zgradama i spomenicima. Pojavom kiselih kiša granit je postao pogodniji od mramora, jer je izdržljiviji. Često se koristi u kuhinjama kao gornja površina na kojoj se radi, a sveg zbog svojstva granita da je jako trajan materijal sa lepim estetskim izgledom.
Koristi se i za kamene kocke i ivičnjake na cestama, za oblaganje tunela, za postolja spomenika.
Radioaktivnost
urediGranit u izvesnoj meri sadrži radioaktivne elemente. Ima uranijuma oko 10 do 20 delova na milion. S druge strane crni granit ima uranijuma 1 do 5 delova na milion, što otprilike odgovara krečnjaku i sedimentnim stenama.
Granit predstavlja potencijalni rizik zbog radioaktivnosti, jer se uranijum raspada, stvara se gas radon, ali najveću opasnost predstavljaju alfa čestice, koje se vežu sa prašinom. Takva prašina zadržavajući se u plućima povećava opasnost pojave raka.
Ipak u većini slučajeva granit je podjednako opasan kao i bilo koja druga stena, odnosno njegovo zračenje je na nivou prirodne doze zračenja. Jedan broj granita ima povećan sadržaj uranijuma i takvi graniti predstavljaju potencijalnu opasnost.
Mineralni sastav
urediGranit se klasifikuje prema količini kvarca, feldspata i biotita. Granit je intruzivna (dubinska) magmatska stena, dakle nastaje unutar zemlje. NJegov ekvivalent po sastavu je riolit, koji nastaje kao izlivna stena na površini. Nastaje hlađenjem i učvršćenjem magme u unutrašnjosti zemlje. Granit se najvećim delom sastoji od tri vrste minerala , a to su
Postoje i drugi, ali su ređi (cirkon, tumalin, granat, hematit...).Granit je veoma lepih boja, od svetlo ružičaste , crvenkaste sve do sive.
Hemijski sastav je sledeći:
Povezano
urediVanjske veze
uredi- The Emplacement and Origin of Granite Arhivirano 2007-06-28 na Wayback Machine-u