Magnezijum oksid

Magnezijum oksid (MgO), je beli prah. Njegova temperatura topljenja iznosi oko 2.800 °C, a na višoj temperaturi on sublimuje. Na temperaturi do 900 °C lako se rastvara u kiselinama i veooma brzo prelazi u magnezijum hidroksid koji je veoma jaka baza. Posle prženja on postaje neaktivan.[7][8]

Magnezijum oksid
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 1309-48-4 DaY
PubChem[1][2] 14792
ChEMBL[3] CHEMBL1200572 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti OM3850000
ATC code A02AA02,A06AD02, A12CC10
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula MgO
Molarna masa 40,3044 g/mol
Agregatno stanje čvrsto (bijeli prah)
Miris bez mirisa
Gustina 3,58 g/cm³
Tačka topljenja

2852 °C, 3125 K, 5166 °F

Tačka ključanja

3600 °C, 3873 K, 6512 °F

Rastvorljivost u vodi 0,0086 g/100 mL (30 °C)
Rastvorljivost Rastvoran u kiselinama, amonijaku
nerastvoran u alkoholu
pKa 10,3
Energijska barijera 7,8 eV[4]
Toplotna provodljivost 45–60 W·m−1·K−1[5]
Indeks prelamanja (nD) 1,736
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Halit (kubni), cF8
Kristalografska grupa Fm3m, No. 225
Geometrija molekula Oktaedarna (Mg2+); oktaedarna (O2–)
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −602 kJ·mol−1[6]
Standardna molarna entropija So298 27 J·mol−1·K−1[6]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0504
EU-indeks Nije na listi
Opasnost u toku rada Groznica metalnog dima, Iritant
NFPA 704
0
1
0
 
R-oznake R36, R37, R38
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Magnezijum sulfid
Drugi katjoni Berilijum oksid
Kalcijum oksid
Stroncijum oksid
Barijum oksid
Srodna jedinjenja Magnezijum hidroksid
Magnezijum nitrid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Magnezijum oksid se u prirodi javlja kao mineral periklaz. Dobija se paljenjem magnezijuma ili prženjem magnezita (magnezijum karbonata) ili dolomita (usled prženja dolomita nastaje i kalcijum oksid). Koristi se za pravljenje cementa, posuđa. Koristi se i u medicini kao lek za trovanje i na prekiselost. Takođe se koristi i u bibliotekarstvu za zaštitu knjiga.

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  4. Taurian, O.E.; Springborg, M.; Christensen, N.E. (1985). „Self-consistent electronic structures of MgO and SrO”. Solid State Communications 55 (4): 351-5. Bibcode 1985SSCom..55..351T. DOI:10.1016/0038-1098(85)90622-2. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-03. Pristupljeno 2014-03-30. 
  5. Application of magnesium compounds to insulating heat-conductive fillers Arhivirano 2013-12-30 na Wayback Machine-u. konoshima.co.jp
  6. 6,0 6,1 Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles (6th izd.). Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X. 
  7. Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  8. Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Povezano

uredi

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi