Gvožđe(III) oksid

Gvožđe(III) oksid
Drugi nazivi	Feri oksid, hematit, feri gvožđe, crveni oksid gvožđa, sintetički maghemit, kolkotar, gvožđe seskvioksid, rđa
Identifikacija
CAS registarski broj	1309-37-1
PubChem	518696
ChemSpider	21106565
UNII	1K09F3G675
ChEBI	50819
RTECS registarski broj toksičnosti	NO7400000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O1[Fe]2O[Fe]1O2
InChI
	InChI=1S/2Fe.3O ; Kod: JEIPFZHSYJVQDO-UHFFFAOYSA-N InChI=1/2Fe.3O/rFe2O3/c3-1-4-2(3)5-1; Kod: JEIPFZHSYJVQDO-ZVGCCQCPAC
Svojstva
Molekulska formula	Fe2O3
Molarna masa	159.69 g/mol
Agregatno stanje	crveno-braon čvrsta materija
Miris	bez mirisa
Gustina	5.242 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja	1566 °C (1838 K) razlaže se
Rastvorljivost u vodi	nerastvoran
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	romboedralna
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	−825.50 kJ/mol
Opasnost
EU-klasifikacija	nije na listi
Tačka paljenja	nije zapaliv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	gvožđe(III) fluorid
Drugi katjoni	mangan(III) oksid, kobalt(III) oksid
Srodna jedinjenja	gvožđe(II) oksid, gvožđe(II,III) oksid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Gvožđe(III) oksid (feri oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Fe₂O₃.^[4]^[5] On je jedan od tri glavna oksida gvožđa. Druga dva su gvožđe(II) oksid (FeO), koji je redak, i gvožđe(II,III) oksid (Fe₃O₄), koji se takođe javlja prirodno kao mineral magnetit. Kao mineral hematit, Fe₂O₃ je glavni izvor gvožđa za industriju čelika. Fe₂O₃ je feromagnetičan, ima tamno crvenu boju, i lako reaguje sa kiselinama. Rđa se često naziva gvožđe(III) oksidom, i ta etiketa je u izvesnoj meri korisna, jer rđa i feri oksid imaju više zajedničkih osobina, kao i sličan sastav. Rđa je loše definisan materijal, koji se može opisati kao hidratisani feri oksid.

Struktura uredi

Fe₂O₃ se može dobiti u obliku više polimorfa. U glavnim oblicima, α i γ, gvožđe poprima oktaedralnu koordinacionu geometriju, u kojoj je svaki Fe centar vezan za šest kiseoničnih liganda.

Reakcije uredi

Najvažnija reakcije je karbotermalna redukcija, kojom se dobija gvožđe, koje se koristi za pravljenje čelika:

2 Fe₂O₃ + 3 C → 4 Fe + 3 CO₂

Još jedna važna reakcija je veoma egzotermna termitna reakcija aluminijumom.^[6]

2 Al + Fe₂O₃ → 2 Fe + Al₂O₃

Ovaj proces se koristi za varenje masivnih metalnih komponenti kao što su železničke šine. Termit se takođe koristi u oružjima i pri izlivanju skulptura i alata.

Parcijalna redukcija vodonikom na oko 400 °C daje magnetit, crni magnetični materijal koji sadrži Fe(III) i Fe(II)^[7]^[8]

3 Fe₂O₃ + H₂ → 2 Fe₃O₄ + H₂O

Gvožđe(III) oksid nije rastvoran u vodi, ali se brzo rastvara u jakim kiselinama, e.g. hlorovodoničnoj i sumpornoj kiselini. On se takođe dobro rastvara u rastvorima helacionih agenasa kao što su EDTA i oksalna kiselina.

Zagrevanje gvožđe(III) oksida sa drugim metalnim oksidima ili karbonatima proizvodi materijale poznate kao ferati:^[7]

ZnO + Fe₂O₃ → Zn(FeO₂)₂

Reference uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
↑ Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price.
↑ ^7,0 ^7,1 Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. p. 1661.
↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.

Vidi još uredi

Oksidi gvožđa

Spoljašnje veze uredi

Hemijski hazardi

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Housecroft3rd-4] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-5] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[6] Adlam; Price (1945). Higher School Certificate Inorganic Chemistry. Leslie Slater Price.

[Brauer-7] 7,0 ^7,1 Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. p. 1661.

[Ullmann-8] Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]

[6]

[7]

[8]